Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je odnos Evropske unije (EU) prema krizi u Bosni i Hercegovini. Sagovornici su bili Eric Gordy, profesor Univerzitetskog koledža u Londonu, i Bodo Weber, analitičar Vijeća sa politiku demokratizacije iz Berlina.

Bilo je riječi o tome da li u Briselu shvataju koliko je sadašnja kriza u Bosni i Hercegovini opasna ne samo za tu državu nego i za cijeli region, u čije ime govori mađarski premijer Viktor Orban kada daje otvorenu podršku Miloradu Dodiku, zašto se ni Brisel, niti iko od evropskih lidera nije ogradio od Orbanove izjave kada je govoreći o Bosni i Hercegovini rekao da bi za Evropsku uniju bio izazov da primi državu sa dva miliona muslimana i ko je blokirao njemačku incijativu da se Dodiku uvedu sankcije.

Razgovaralo se i o tome da li sadašnji odnos Evropske unije prema krizi u Bosni i Hercegovini podsjeća na njeno ponašanje devedesetih godina kada je malo učinila da spriječi rat u bivšoj Jugoslaviji, ima li razlike između ponašanja Beograda i Zagreba prema krizi u Bosni u Hercegovini, zašto Briselu previše ne smeta otvorena podrška Moskve Miloradu Dodiku, može li se dogoditi da Bosna i Hercegovina bude žrtvovana radi dogovora o Ukrajini, kao i o tome da li će Evropska unija zaustaviti dezintegraciju Bosne i Hercegovine ili će pustiti Dodika sa sprovede svoj plan o otcepljenju Republike Srpske.

Omer Karabeg: Da li je administacija u Briselu svesna koliko je sadašnja kriza u Bosni i Hercegovini opasna ne samo za tu državu već i za cijeli region Zapadnog Balkana?

Eric Gordy: Teško je govoriti o politici administracije u Briselu pošto Evropska unija nije država nego zajednica 27 država koje teško mogu da imaju jedinstvenu politiku o bilo čemu. Kad je riječ o Bosni i Hercegovini, postoji ozbiljan pritisak Evropskog parlamenta da se zauzme jasan stav, dok je pravac kretanja Evropske komisije malo drugačiji.

Ima i onih koji se protive da Evropska unija ima jedinstvenu politiku prema Bosni i Hercegovini. Kad govorim o protivnicima, tu su na prvom mjestu Mađarska i Slovenija. Tako da mislim da će Evropska unija čekati da dobije neki signal od drugih sila u svijetu.

Bodo Weber: Mislim da su posljednjih mjeseci Evropska unija i Sjedinjene Američke Države postali svjesni da je na djelu najopasnija kriza u Bosni i Hercegovini od rata i da prijeti dezintegracija države. Problem je, kao što je gospodin Gordy rekao, što nemamo jedinstvenu Evropsku uniju. Na jednoj strani su institucije u Briselu, a na drugoj države članice.

Već 15 godina ni Zapad, ni Evropska unija nemaju jedinstvenu stratešku politiku prema Bosni i Hercegovini. To je jedan problem, a drugi je što su predstavnici institucija Evropske unije, koji vode pregovore o Bosni i Hercegovini, velikim dijelom odgovorni za sadašnju krizu. Tako da se od njih ne može očekivati neki snažan udar jer bi to uništilo njihove šanse za neki veliki “prljavi deal”.

Omer Karabeg: Kakvu ulogu u krizi u Bosni i Hercegovini ima mađarski premijer Viktor Orban? On se otvoreno stavio na stranu Milorada Dodika koji želi da od Republike Srpske napravi državu u državi, što bi bio korak ka otcepljenju tog entiteta. Da li on govori u ime evropske desnice?

Eric Gordy: Teško je reći da li Orban govori u ime evropske desnice, pošto prvo treba definisati šta je to evropska desnica. Ako pod desnicom podrazumijevamo cijeli spektar od političkog centra preko konzervativaca do rasističke desnice, koju predstavljaju Orban i Janša, onda se ne može reći da Orban govori u ime cijele desnice. Konzervativci i oni koji naginju prema centru nisu na toj liniji.

Ali ono što Orban može da radi je da bude kočnica svakog pokušaja da se uvede nekakva jača politika prema Bosni i Hercegovini. I to radi vrlo uspješno. A to što izgleda da podržava Dodika, ne znači da su oni istomišljenici i da su im ciljevi isti. Orban je zapravo našao način kako da pravi probleme Evropskoj uniji i Dodik mu služi kao instrument.

Bodo Weber: Nije dobro to što radi Orban, ali mene više zabrinjava način na koji zvaničnici Evropske unije pregovaraju o reformi izbornog zakona u Bosni i Hecegovini. To smo na neki način već vidjeli kada se prije nekoliko godina razgovaralo o razmjeni teritorija između Srbije i Kosova u čemu su učestovali najviši zvaničnici Evropske unije - Federica Mogherini i njen tim. U nedostatku strategije Evropske unije oni su, da bi riješili problem, vodili privatnu politiku koja se svodila na to da se udovolji nacionalističkim liderima i njihovim agendama što je bilo antievropski.

Svojevrsnu reprizu te politike već godinu gledamo u Bosni i Hercegovini. Tu politiku vodi Johann Sattler, šef delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini, onda mu je priskočila Angelina Eichhorst, direktorica Evropske službe za vanjske poslove koja je bila glavna operativka u timu gospođe Mogherini, a priključio im se i Oliver Varhelyi, komesar za proširenje EU.

Novina je što sada vidimo savez tih briselskih zvaničnika sa izvjesnim brojem iliberalnih država članica Evropske unije. Mada je to daleko od većine, taj savez je zaista opasan.

Ostatak razgovora čitajte na slobodnaevropa.org.

(DEPO PORTAL/md)