Izvor: Autonomija.info; Autorica: Branislava Opranović

Drzak, prepotentan i nevaspitan bio je odgovor predsednika žirija Mikija Manojlovića, kada je sinoć u Srpskom narodnom pozorištu odgovarao na salve zvižduka, pištaljki, negodovanja, ljutnje, nezadovoljstva i žestokih komentara uvređene publike, dok je obrazlagao odluku o ovogodišnjim „nagradama“ na upravo završenom 62. Sterijinom pozorju u Novom Sadu. “Niste razumeli, niste čitali, niste shvatili” – sasuo je Miki nadmeno pozorištancima, sterijancima, Novosađanima, gostima, kritičarima, kolegama glumcima, studentima, novinarima… Jer je, sumnja se, odlučio po političkom diktatu, a ostali ga članovi, uplašeni, ili ucenjeni, vrag bi ga znao, milom ili silom, poslušali da žiri 62. Sterijinog pozorja ne nagradi ni jednu predstavu na festivalu, a cinično dodeli dve nagrade, i to “svim učesnicima” i Specijalnu Sterijinu nagradu “publici” Pozorja.

Paradoksalno je, čulo se u publici, i licemerno da se ne dodeli ni jedna nagrada, a da se u isto vreme svima dodeli nagrada! Nagraditi sve, znači ne nagraditi nikoga! Doveden je u pitanje sam čin takmičenja i institucija Sterijinog pozorja!

Žiri/Miki to ovako obrazlaže:

“Danas, sagledavajući ambicije, talenat, napore, viđene domete i okolnosti u kojima stvaraju učesnici takmičarskog programa, u vremenu nenaklonjenom pozorišnom stvaralaštvu i institucijama kulture, te posebno u složenim i teškim uslovima u kojima Sterijino pozorje nekako opstojava, kao i primernu odanost novosadske publike Sterijinim igrama, žiri jednoglasno odlučuje da dodeli dve zaslužene Sterijine nagrade… “

“Zaslužene nagrade”, reče Miki, i potom se usudio da doda da su se “do sada, u poslednjih 15 godina često delile i nezaslužene nagrade” i samouvereno se zapitao “treba li da nagrađujemo osrednjost, pa pljunuo u lice kolegama glumcima, scenografima, kostimografima, rediteljima, selektorima, članovima žirija…!

Ovo je prvi put u istoriji Pozorja (ili, kako vođa voli da kaže „u novijoj istoriji Srbije“) da niko nije dobio nagradu za najbolju predstavu, tekst, glumačke bravure… već su sramno, cinično i potcenjivački kolektivno nagrađeni svi učesnici festivala! I publika, ta prezrena, nagrađena publika, koja je dobila priznanje za sedam dana gledanja i aplaudiranja ansamblima, predstavama, glumcima, koji nisu dobili ni jednu nagradu, jer je nisu zaslužili!

„Kako te nije sramota, kakva nagrada, ne treba nam, vrati honorar, nisi zainteresovan ni za srpski jezik, ni za kulturu… ne budi kukavica i preziri kukavice“, uzvikivali su glumci, studenti, publika…. A, Miki (koji je u nekoliko navrata otvoreno izražavao simpatije za lik i delo donedavnog premijera Srbije), odgovarao: „Nemojte vi meni govoriti kako se brani ova zemlja, ja to radim na raznim meridijanima!“.

Nekolicina mladih ljudi u gornjim redovima dupke pune velike sale držala je ogroman beli transparent na kojem je pisalo „Samo straha treba da se bojimo!“.

Na bini, uz Mikija stoje svi članovi žirija, osim Nikite Milivojevića: Aleksandar Popovski, Isidora Žebeljan i Emina Elor. Emina spuštene glave, u jednom momentu, u pola glasa, ali čuje publika u prvim redovima, predlaže Isidori da siđu s bine. Ova ne pristaje. I Emina ostaje na bini. Završilo se, sišli su, Emina ostaje u sali, seda sa strane, plače… U foajeu je pita stariji gospodin: „Eminice, šta vam je ovo trebalo?“.

Potpisniku ovih redova ovo je prva Sterijina nagrada. Upisaće to u svoj CV. I šta sledi? A da mi to naše Sterijino pozorje lepo ukinemo i mirna Bačka, kad nam se već tako lepo sugeriše? I glumce, i pozorišta i reditelje i scenografe i kostimografe i ine? I publiku? Šta će u glavnom gradu Vojvodine pozorište, a i tom Sterijinom nije tu mesto! Verujem da delim oduševljenje svih nas i zahvalnost, dakako, pre svega, članovima ovogodišnjeg cenjenog žirija!

„Dragi žiri, uvek ću vas voleti“

Fejsbuk se pre svečanosti „dodele nagrada“ zapalio od komentara:

„Zahvaljujem se na ovoj prestižnoj nagradi, dragi žiri, uvek ću vas voleti!“ (Željko Stanetić)

„U svoje lično ime, u ime glumačkog ansambla i svih saradnika bez čijeg kreativnog doprinosa ne bi bilo predstave ‘Na Drini ćuprija’, optužujem žiri Sterijinog pozorja u sastavu: Miki Manojlović, Aleksandar Popovski, Nikita Milivojević, Isidora Žebeljan i Emina Elor, da su zarad najvulgarnijih političkih presija, ili neoprostive količine ličnih sujeta, svojim odlukama ponizili sve glumce, reditelje, scenografe, kostimografe, kompozitore, koreografe i samu instituciju Sterijinog pozorja. Ne postoji količina sramote kojom se može anulurati ovaj besmisleni teroristički akt protiv pozorišta i onih koji ga čine“ (Kokan Mladenović)

„Čemu dobrom služi ovakav strašan prezir koji je žiri Sterijinog pozorja pokazao prema svim svojim koleginicama i kolegama u takmičarskom programu? Medju njima ima autora i predstava koje su nastale uprkos životu, ima mladih vrednih umetnika, kojima je potrebna prilika za afirmaciju, ima velikih tekstova i ozbiljnih uloga. Ako je tačno ovo što se piše po mrežama, da je postojao politički sukob u okviru žirija, onda bi to hrabri članovi žirija trebalo otvoreno da kažu. U svakom slučaju, prezir i pogled sa visine, odluka da se ne dodeli niti jedna jedina nagrada, a pod izgovorom da su njima ‘sva deca jednaka’ nije dobar ni po pozorište, ni po kulturu, ni za društvo u celini. Štaviše, nalazim da je to potez nezameranja za koji nije potrebna nikakva hrabrost, naprotiv. Pošto je objašnjenje žirija nemušto, a jedine druge informacije, koje niko ne poriče, dolaze sa mreža, sklona sam da u njih poverujem i u tom slučaju kažem da sam razočarana nedostatkom snage žirija i hrabrosti da odbrane svoje, ma kako politički nepopularne stavove, i donesu odluku da nikome ne dodele nagradu, e da je ne bi dali Kokanu.

P.S. Moja Sterijina nagrada odlazi u ruke Vuka Boškovića za najbolji dramski tekst u sezoni 2016/17, za komad ‘Novo doba’ u režiji Dina Mustafića. Čestitam Vuku, kao i svim ostalim prećutanim dobitnicima“ (Biljana Srbljanović)

„Kao što nikada pre nisam komentarisao odluke Žirija Sterijinog pozorja, tako ću postupiti i sada, u nameri da, koliko je to moguće sačuvam ugled i integritet institucije, ali i svih učesnika 62. Pozorja. Članovi Žirija svojim imenom i prezimenom, umetničkim i moralnim dignitetom stoje iza ovakve odluke i nadam se da će umeti valjano da je obrazlože. Sterijino pozorje će i nadalje nastojati da afirmiše i promoviše domaćeg dramskog autora i pozorišnu umetnost, trudeći se da svim svojim delatnostima ne ugrozi bogatu i hvale vrednu tradiciju, te da prepozna relevantno savremeno teatarsko stvaralaštvo“ (Miki Radonjić, direktor Sterijinog pozorja)

Publika i kritika nagradili predstavu „Na Drini ćuprija“

A, zapravo, Novosađani su osvojili sve nagrade, jer je Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije donelo jednoglasnu odluku da nagradu Okruglog stola kritike 62. Sterijinog pozorja dodeli ansamblu Srpskog narodnog pozorišta s predstavom u režiji Kokana Mladenovića „Na Drini ćuprija“. Ista predstava dobila je i nagradu publike za najbolju predstavu, sa prosečnom ocenom 4,76. I list „Dnevnik“ se oteo, ili možda nije imao ko da mu javi, tek, posle mnogo godina je doživeo aplauz na otvorenoj sceni, ovacije čak, pošto je i Dnevnikova nagrada pripala Kokanovoj predstavi.

(Autonomija.info, DEPO PORTAL, BLIN MAGAZIN/md)