Sve je počelo od jedne priče o silovanju koju je ispričala jedna Ukrajinka čija ljepota bi mogla biti presudna za njenu sudbinu. Bademaste oči Nastje Meljničenko izgleda da su pokrenule lavinu i podstakle čitaoce njene Facebook stranice.

I tako, Meljničenko je početkom godine postala prva žena koja je u ukrajinsku javnost iznijela priču koja je, zapravo, isuviše uobičajena, prenosi Blic.rs.

Nju je, kada je imala šest godina, napastvovao rođak, kada je imala 12 - muškarac, prolaznik ju je uhvatio za međunožje na glavnoj kijevskoj aveniji. Kada je imala 21 godinu bivši partner ju je na silu otjerao u krevet, skinuo je i slikao, prijteći da će postaviti slike na internet ukoliko ga ostavi.

Do tada, Meljničenko se nije usuđivala da prizna da je bila žrtva takvog seksualnog nasilja; bila je u strahu od pomisli da će se kućni porno-film pojaviti na internetu.

- Ali to sam prerasla - napisala je kada je napravila grupu koja se zove #‎яНеБоюсьСказати‬ (Ne plašim se da to kažem). Prestala je da brine o ucjenama.

“Ne plašim se da govorim, ne osjećam se krivom”, napisala je.

Ona kaže da nije imala pojma da će u nekoliko nedjelja privući 94.000 ukajinskih i 96.000 ruskih korisnika Facebooka, i da se kao lavina svojim ispovijestima priključuju i ostali - pokret je zaživio i u Bjelorusiji.

A ono što je još šokantnije: oko trećine “priznanja “ ispričali su oni koji tvrde da su bili žrtve silovanja. Čak i stručnjaci koji se bave pitanjima seksualnog nasilja u postsovjetskim državama u kojima se zna da je to veliki problem, bili su zapanjeni kada su vidjeli razmere.

- Poznato mi je da je u nekim krajevima skoro svaka treća žena iskusila silovanje, ali kada vidite da čak i među vašim prijateljima ima žrtava incesta, seksualnog nasilja, silovanja, kao da su u pitanju neke normalne stvari... bila sam šokirana - kaže Irina Kosterina, sociološkinja koja se bavi rodnim pitanjima u Rusiji.

A sada čujemo i za slučajeve muškaraca koji su takođe bili žrtve silovanja.

I muškarce siluju

Zorjan Kis je imao 17 godina kada ga je grupa muškaraca za koje je mislio da su mu prijatelji silovala na žurci u nečijem stanu, ponižavajući ga dok je bio pijan i bespomoćan. Pokušao je da zaliječi rane sam, i o tome nikome nije pričao.

“Čuvao sam bol zakopan duboko u meni punih 16 godina”, kaže Kis koji je sada borac za ljudska prava i LGBT aktivista u Kijevu.

“Do sada, kada sam vidio hrabre ispovijesti hiljada žena koje su ispričale svoje priče o silovanju na internet pokretu #‎яНеБоюсьСказати‬.”

On je primijetio da su neki koji su odgovorili na njegov post na Facebooku bili preplašeni kada su feministkinje zagrmile kako bi muškarci trebalo da pišu o tome kako su ih žene odbile.

To ga je razljutilo:

“Mislim da bi muškarac od muškarca trebalo da čuje kako je to biti silovan”.

Osvrćući se za sobom, Kis je shvatio da je od malena oko sebe gledao nasilje:

“Moj otac, inteligentni filozof, često je dok su se svađali umeo da zgrabi moju majku i gurne je u zid”, prisjeća se. “Pala bi na pod, ali on bi je ponovo zgrabio i iznova udarao u zid, sve dok se nije razvela”.

Ispostavilo se da je grupa lakmus papir za toleranciju u ruskom i ukrajinskom društvu. Kako objasniti da su te velike evropske zemlje pune silovatelja i nasilnika?

Ostatak teksta pročitajte OVDJE.

(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/ad)