Piše: Angelina ALBIJANIĆ-DURAKOVIĆ (Beograd/Subotica)
Gledano sa strane, nakon pobjede Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke na posljednjim izborima, Srbija je sebi priskrbila status države koja čvrsto stoji na putu evropskih integracija, te sada slijede godine i godine revnosne izgradnje socijalno i ekonomski uređenog državnog sistema. Međutim, gledano iznutra, stvari uopšte ne stoje tako sjajno.
Početkom ove godine, tačnije 21. januara, održana je prva Međuvladina konferencija, kojom je označen formalni početak pregovora sa Srbijom o pridruživanju Evropskoj Uniji, dok je status kandidata za članstvo u EU Srbija dobila još u martu 2012. godine. Ta činjenica vladajućim stukturama u Srbiji nije ostavila mnogo izbora, pa su se i ključna predizborna obećanja kretala u tom pravcu.
 |
Nikome se neće isplatiti krađa i pljačka i svi će za takvu pljačku da odgovaraju, kategorički je poručivao Vučić tokom predizborne kampanje. |
OBEĆANJA VS. STVARNOST...
A obećavalo se i kapom i šakom...
- Napravićemo nacionalni prioritetni plan gde ćemo praveći posebne podsticajne pakete privući najveći broj investitora od 1. maja 2014. do 1. maja 2016. godine, govorio je je Vučić na predizbornim stranačkim skupovima, tvrdeći da Srbija u tome "mora da pobedi komšije, moramo da pobedi sve u regionu".
Obećao je i beskrupuloznu i bespoštednu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala...
- Nadam se da ćemo imati snage za svaki grad, za svaku lokalnu samoupravu, pa ne može da se isplati da se krade nekome u Kragujevcu, a da mu se ne isplati u Beogradu. Nikome se neće isplatiti krađa i pljačka i svi će za takvu pljačku da odgovaraju, kategorički je poručivao Vučić tokom predizborne kampanje, a šta će od toga zaživjeti u praksi, a šta se izgubiti u bespućima političkih obećanja, pokazaće se vrlo brzo.
No, hapšenje vlasnika "Deltа holdingа" Miroslava Miškovića priskrbilo je Vučiću velike, a vjerovatno i presudne poene mnogo prije izbora, te javnosti, makar i prividno, pokazalo da se novi lider Srbije ne šali kada najavljuje rigorozan obraču sa korupcijom u društvu.
Dejan Vuk Stanković, politički anlitičar iz Beograda, smatra da se Vučićeva politička pobjeda više temeljila na dobro upakovanom imidžu sposobnog političara, nego na stvarnim osobinama koji taj dojam potvrđuju:
- Dobra komunikacija sa medijima, imidž borca protiv korupcije i kriminala, lična nekorumpiranost, odlučnost u nastupu, vešta retorika, blago koketiranje sa optimizmom i zasićenost građana korumpiranom političkom klasom koja je vladala Srbijom od 2000 naovamo - to su bili ključni elementi koji su Vučiću proskrbili većinu glasova građana Srbije, pojašnjava Stanković.
DEJAN VUK STANKOVIĆ: I da nemaju snage, Vučić i SNS je moraju naći. Dosta toga su obećali tokom kampanje i moraju kroz spoj teških političkih i ekonomskih odluka i hapšenja korupcionaša održati nivo poveranja kod građana. Ova mešavina uterivanja pravde i teških ekonomsko-političkih odluka je zamena za boljitak u svakodnevnom životu koga sigurno neće biti, barem dve do tri godine. |
 |
Sociolog i novinar uz Subotice Ljubomir Đorđević smatra, pak, da je Vučićeva pobjeda odraz čistog populizma bez pokrića, te da među građanima Srbije nije ni blizu tako omiljen kako se to čini nakon izbornih rezultata:
- Vučić je lično na sebe uzeo borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali od toga za dve godine - i dalje nama ništa! Podignuta je samo jedna optužnica, a ne postoji ni jedna pravosnažna presuda. Dakle, radi se o populizmu i ubedljivosti koju je Vučić postigao time što je dao da se na mesec ili malo duže pritvori čitav niz ljudi. A oni kojima je ta predstava bila namenjena ne razlikuju pritvor od zatvora. I zato se masa ljudi ponadala da će upravo "naprednjaci" ostvariti obećanja data građanima Srbije pre decenije i po, smatra Đorđević.
Kako je 'nafurana' pobjeda SNS-a?!Iako se u prvi mah doimala apsolutno dominantnom, pobjeda "naprednjaka" nije bila tako nadmoćna kako se činilo. Ovo tvrde sagovornici DEPO Portala, te iznose nekoliko ključnih činjenica koje to potvrđuju.- Pobeda jeste nadmoćna, mada ovo nije najveći broj glasova koje neka stranačka lista osvojila na izborima. SPS je na prvim izborima 1990 godine osvojio više glasova, i DOS je u decembru 2000 osvojio više glasova u brojčanom smislu, ali to ne umanjuje trujmf naprednjaka. Ipak, izborni trijumf je dokaz prestiža u odnosu na političke rivale, pravi izazovi leže u sferi vođenja države i rešavanja nagomilanih socijalno-ekonomskih problema. Vučićeva „politički boj“ za bolju Srbiju tek počinje, ističe Dejan Vuk Stanković. - Ako je neko uzeo truda pa pogledao te konačne rezultate, mogao je da vidi da skoro 50 odsto birača nije izašlo na izbore, što jasno govori o tome kako je visoko nepoverenje građana u sve stranke koje su trenutno na političkoj sceni. A odmah zatim je mogao da zapazi da su "naprednjaci" dobili 39 odsto od ukupnog broja registrovanih birača! Dakle, nema reči ni o kakvoj apsolutnoj pobedi kakve nikad ranije nije bilo!, navodi Đorđević. |
JEDAN ČOVJEK NE MOŽE ZAUSTAVITI KORUPCIJU...
On također naglašava i da Vučić i "naprednjaci" svoja obećanja ne mogu ispuniti i zbog toga što je za temeljit obračun sa organizovanim kriminalom i korupcijom u državi potreban jedan cijeli sistem državnih i društvenih institucija:
- Borba protiv ratnih zločinaca, ratnih profitera, tajkuna koji su na bazi mafijaških aranžmana sa ministrima, ljudima iz ministarstava i lokalnih samouprava postajali vlastici društvene imovine i onda je sistematski pljačkali, kao ni protiv organizovanog kriminala – NE MOŽE I NE SME da počiva na jednom čoveku, kategoričan je Đorđević te dodaje:
- Ne Vučić, nego svako ko se nađe na čelu države, može da se obračuna sa organizovanim kriminalom i sa korupcijom. Ni slučno to ne može biti ni brzo ni lako, a ponajmanje može da cela borba počiva na jednom jedinom čoveku.
Sa ovim konstatacijama slaže se i Dejan Vuk Stanković, ali smatra i da, bez obzira na realne mogućnosti, Vučić i SNS moraju naći snage da svoja obećanja sprovedu u djelo, te navodi nekoliko mogućih rješenja za to:
- I da nemaju snage, Vučić i SNS je moraju naći. Dosta toga su obećali tokom kampanje i moraju kroz spoj teških političkih i ekonomskih odluka i hapšenja korupcionaša održati nivo poveranja kod građana. Ova mešavina uterivanja pravde i teških ekonomsko-političkih odluka je zamena za boljitak u svakodnevnom životu koga sigurno neće biti, barem dve do tri godine. Što se tiče obračuna sa korupcijom i kriminalom, on mora biti sistematičan, posredstvom novih zakonskih rešenja, stvranja novih institucija koje će kontrolisati zloupotrebe, posebno u trošenju državnog novca, te formiranju profesionalnog i odgovornog sloja novih birokrata spremnih da zarad državnog poziva žrtvuju lični interes.
ZA ULAZAK U EU NISU DOVOLJNE RIJEČI...
Nova proevropska vlada, kako je predstavljena u javnosti odmah po završetku izbora, a koja treba da se formira od pobjedničkog SNS-a i stranaka koje su prešle cenzus, deklarativno pokazuje spremnost Srbije za ulazak u EU. Međutim, riječi za to nisu dovoljne, stav je naših sagovornika.
- Za integracije nisu važne reči, već dela. Srbija sigurno neće ući u EU kao ekstermno siromašna zemlja sa visokim stepenom korupcije i sveprisutnim kriminalom, niti će biti član evropske porodice naroda ako odlaže rešenje kosovskog pitanja, ima antagonizovane odnose sa susednim državama i, naposletku, ukoliko ide u susret ruskim intresima na globalnom nivou, ignorišući zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU. U zavisnosti od sposobnosti SNS-a i Vučića da pronađu odgovore na pomenute i socijalno-ekonomske i političke izazove, zavisi i konkretna spremnost Vučića da bude lider evropske Srbije, ističe Stevanović.
 |
LJUBOMIR ĐORĐEVIĆ: Nisu na sceni samo ekonomski interesi vladajuće garniture, nego i činjenica da je vladajuća ideologija u Srbiji – srpski nacionalizam u tesnoj sprezi sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Drugim rečima: nastaviće se pregovori sa Evropskom unijom, ići će ovdašnji političari kod Catherine Ashton i ona će odlaziti ovamo, ali sve će se to što je god moguće više vući i tegliti kako bi Srbija što duže bila van Evrope, u svom stranačko-feudalnom sistemu.
|
Ljubomir Đorđević je daleko kritičniji u svojim stavovima i smatra da nova vlada Srbije uopšte nije 'proevropska':
- Otkuda Vam to da se radi o formiranju "nove proevropske vlade"? Po toj logici očekujete i brzu normalizaciju odnosa Srbije sa Kosovom! Ne, to uopšte neće ići tako! Ja čak očekujem usporavanje procesa i sa Kosovom i sa Evropom! Zašto? Kad ste izvan Evrope, oni vam kažu – treba da donesete zakon, npr, protiv diskriminacije žena, Roma, hendikepiranih, ljudi drugačije seksualne orijentacije itd. I vi kažete: OK, donećemo taj zakon. I donesete taj zakona, ali ga ne primenjujete. A Evropa u svojim godišnjim izveštajima kaže – primećen je napredak u demokratizaciji i približavanju evropskim propisima i normama i vrednostima. Ali kad dobijete datum za početak pregovora, kao što je dobila Srbija, idu dve nove stvari: prva je detaljno snimanje stanja u svim bitnim oblastima delovanja države i društva, i života građana, i druga, još važnija, ide MONITORING koji sada ne proverava da li ste doneli neki propis nego – kako se taj propis primenjuje u praksi, pojašnjava naš sagovornik
Na čemu se temelji pobjeda "naprednjaka"?Nekoliko važnih faktora presudilo je u korist Aleksandra Vučića i SNS-a, a politički analitičar iz Beograda Dejan Vuk Stanković smatra da je ključno bilo sljedeće:- Vučićeva i SNS-ova pobeda proizvod je više faktora. Pre svega, sposobnost komunikacije sa delom biračkog tela koji je oduvek podržavao Vučića i Nikolića kao političke ličnosti, nezavisno od političkih transformacija kroz koje su oni prolazili i prolaze. Taj deo biračkog tela veoma je revnostan u glasanju i lojalan liderstvu ove dvojice političara. Drugo, Vučićeva popularnost je delom i posledica izostanka podrške konukrenciji. DS je simbol neuspešne tranzicije u Srbiji, DSS je politički anarhron, za Dinkića se smatra da je odgovoran za ekonomski slom Srbije, dok Čedomir Jovanović, lider LDP-a, više nema onu prepoznatljivu crtu proreformskog političara. Vučić je profitirao na njihovim slabostima i izgradio svoj imidž beskompromisnog borca protiv kriminala i korupcije, kao i čoveka koji vam može koliko-toliko uliti veru da je moguće bolje sutra. Treće, Vučić je dobio i podršku Zapada,a nije mu i nenaklonjena Rusija, što nije malo važno u političkim borbama u Srbiji. I najzad, u pobedi postoji i aroma populizma, s obzirom, na to da Vučić nije bio uvek do kraja jasan kada je reč o konkretnim potezima njegove buduće vlasti, premda je bio glasan onda kada je pričao ono što prija uhu prosečnog srpskog birača, posebno onda kada je bilo reči o moralnoj dekadenciji petootobarskih pobednika i beskrupuloznosti tajkuna. |
ZAŠTO SRBIJA JOŠ DUGO NEĆE MOĆI U EVROPU...
On tvrdi i da za srpske političare i državnike tek tu počinje pravi problem, a to obrazlaže sljedečim činjenicama:
- Jedan od temelja Evropske unije je antifašizam. U Srbiji se antifašizam tek toleriše, a veličaju se oni drugi - koji su bili na strani fašista. Drugi temelj EU je princip da se "ne može ići ispod jednom stečenog nivoa prava"! A to ovdašnjim političarima i državnicima ne odgovara... I tu nisu na sceni samo ekonomski interesi vladajuće garniture, nego i činjenica da je vladajuća ideologija u Srbiji – srpski nacionalizam u tesnoj sprezi sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Drugim rečima: nastaviće se pregovori sa Evropskom unijom, ići će ovdašnji političari kod Catherine Ashton i ona će odlaziti ovamo, ali sve će se to što je god moguće više vući i tegliti kako bi Srbija što duže bila van Evrope, u svom stranačko-feudalnom sistemu. Isto važi i za normalzaciju odnosa sa Kosovom, kaže Đorđević.
U svakom slučaju, naši sagovornici se slažu u mišljenju da će još dosta vode proteći dok Srbija iz statusa kandidata pređe u status članice Evropske unije i da to zasigurno neće biti u mandatu Aleksandra Vučića.
- Za sprovođenje reformi i konzumiranje njihovih pozitivnih efekata potrebna su dva puna mandata vlade. Uz to važno je rešavati regionalne političko-bezbednosne probleme koji su izuzetno osetljivi, a traže saglasje Srbije i EU. Ovde mislim na konačno rešenje Kosova i potrebu da aktivno pomogne buduća političko-institucionalna promena BiH. Ne treba smetnuti s uma i pitanje članstva u NATO, jer istorijska je istina da su sve nekadašnje komunističke zemlje koje su u EU prvo postale članice NATO-a,a tek onda postale deo EU. Srbija nije neki jedinstven slučaj, ma koliko to na prvi pogled izgledalo, s obzirom na događaje iz 1999. Svi ovi izazovi na evropskom putu upućuju na oprez pri razmatranju datuma za članstvo, ali ako reforme budu delotvorne i političko-bezbednosni izazovi prevladani, ne bi bilo iznenađenje da početkom sledeće decenije Srbija postane deo, najverovatnije znatno reformisane EU, optimističan je, ipak, na kraju Stanković.
|
EVROPA TRAŽI KONKRETNE REZULTATE: Kad dobijete datum za početak pregovora, kao što je dobila Srbija, idu dve nove stvari: prva je detaljno snimanje stanja u svim bitnim oblastima delovanja države i društva, i života građana, i druga, još važnija, ide MONITORING koji sada ne proverava da li ste doneli neki propis nego – kako se taj propis primenjuje u praksi. |
Njegov optimizam ne dijeli Đorđević, premda vjeruje da bi za nekih desetak godina Srbija mogla postati država koju će EU primiti pod svoje okrilje:
- Vučić nikako ne može biti lider koji će Srbiju uvesti u Evropu jer on neće pobediti na sledećim izborima. Slatke, pitke priče i obećanja će postati providni, videće se da je "car go", pa će neka druga stranka doći na vlast i za ne manje od 10 godina uvesti Srbiju u Evropsku uniju. A dotle će se valjda i Evropska unija malo izmeniti pa neće gledali isključivo interes svojih osnivača nego će i nove, male, siromašne članice tretirati kao zemlje dostojne poštovanja i istinske pomoći, a ne samo kao objekat za osvajanja tržišta kako bi napravili prostor za svoje fabrike i poljoprivrednike, zaključuje na kraju razgovora za DEPO Portal sociolog i novinar iz Subotice, Ljubomir Đorđević.
Bilo kako bilo, za deceniju ili manje, jedno je sigurno - Srbija će biti još jedna zemlja u regionu koja će se evropskoj zajednici priključiti mnogo prije nego što Bosna i Hercegovina stigne do razine na kojoj se danas nalaze njeni istočni susjedi.
A tada će BiH definitivno ostati usamljena državica na Balkanu koja više nigdje neće pripadati.
(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN)
VEZANI TEKSTOVI:
Zašto volimo tuđe, a bolje je naše: Kako spasiti domaće pivo od propasti?
Da li će 'čišćenje' Bošnjaka ugroziti rezultate popisa stanovništva u BiH?!
Nije veselo, ali je realno: Evo kako žive Hrvati nakon ulaska u Evropsku uniju...
Nakon 20 godina muške vladavine: Može li na čelo Bosne i Hercegovine konačno doći žena?!
Šta sve bh. građani mogu učiniti kako bi konačno plaćali jeftiniju struju?!
Ovo su zakoni koje BiH mora usvojiti ako želi 'kontrolisati' svoje političare...
Doktore, evo mali poklon za tebe: Treba li ljekarima davati mito?!
Ostale vezane tekstove na temu evropskih integracija i budućnosti BiH možete pročitati OVDJE.
PODIJELI NA
Depo.ba pratite putem društvenih mreža Twitter i Facebook