Piše: Bojan Tončić, E-novine

Potraga za zemnim ostacima ratnog zločinca Dragoljuba Mihailovića nastavlja se na Adi Ciganliji, tik do Vukove krstače i komunalnog ružičnjaka, odnosno na mestu gde je zastala kada su istražitelji naoružani džipiesovskim sokoćalom nedržavnog lovca na sto hiljada emigrantskih zelembaća i amaterskim patriotizmom pronašli kosti nečega, pripisujući im božansko svojstvo. Naučnici su dokazali da petnaestak kostiju nisu ljudskoga porekla, grubo prekinuvši letnje sanjarenje preteklih četnika i njihovog podmlatka o dostojanstvenom ukopu, sa sve vojnom muzikom i kraljem u povorci; pa prva subota, nedelja, četr'es dana, žito, pasulj, jagnjetina, domaća iz replike čokanjčeta sa Ade. Rešili na visokom koalicionom nivou da uozbilje grotesku, istražni sudija, uprkos svim četničkim i udbaškim verzijama, naložio da se ozbiljnije kopa, nisu pozvani novinari „Blica“, odnosno „Politike“ Vuk Cvijić i Milan Četnik, kopači od 17. juna, nosilac iskopavanja postao je Institut za sudsku medicinu (one su koščice verovatno ustupili Veterinarskom), a radovima rukovodi dr Marija Đurić, profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Već prvog dana policija je, uz glasne psovke nesvesnih građana, posebno vazda problematičnih velosipedista kojima su prekinuli stazu, saopštila državnim selotejpom da je reč o važnoj lokaciji; arheolozi i antropolozi, te pomoćno osoblje, počeli da rade. Orijentir je kota na kojoj je naravno bio ugao zida kaznionice uz koji je zlikovac likvidiran. Najavljeno je da će se sa uklonjenih barikada, odaberimo kojih, dovesti nervozniji policajci kao pojačanje, a kopaće se od osam časova ujutru. Sprem'te se, dakle, prolaznici da ne rizikujete i remetite potragu.

Istraga se, eto, finalizuje, a u nju su bili uključeni partizani i četnici, udbaši i koljači, naratori opšte prakse homenovske provenijencije, slučajni prolaznici, emigranti koji su obećali pomenutih sto hiljada dolara poštenom nalazaču, neki čobani, budale, kama - saborci šefa bande. Ostala je neizgovorena nakana da se kosti zlokovca iskopaju baš nekako u vreme kada ga sud u Beogradu rehabilituje. Ne verujete? Nije diljem Srbije odbijen ni jedan zahtev za oprost koljačima, a u nekoliko stotina bilo je lukićevskih zločina za mnogo veću državu od bivše Jugoslavije. Verovatno o sinhronizaciji sudsko - kopačkih aktivnosti sigurno brine ponosni četnički unuk, državni sekretar u Ministarstvu pravde Homen i bilo bi dobro da je samo time okupiran, zvuči naizgled nerealno, ali na takvom je sumanutom zadatku od njega šteta najmanja.

Oči nacije uprte su u Komisiju, a o DNK analizi bez komparacije ćemo kad za to dođe vreme.

(Blin/bk)