Razgovarale: Snežana Čongradin i Matja Stojanović

-Upravo sam se vratila sa velike konferencije u Sarajevu, u organizaciji Centra za transatlantske odnose Jons Hopkins univerziteta iz SAD. Niko iz Republike srpske nije došao, namerno, niko od RS medija nije preneo, kaže u intervjuu za tacno.net Jelena Milić, direktorka Centra za Evroatlanske studije u Srbiji.

Kako komentarišete izjavu Milorada Dodika da BiH neće ući u EU, ukoliko RS ne dobije autonomiju?

-Razumem je kao poslednje trzaje njegove ucenjivačke politike, koji su kulminirali nešto pre hapšenja Mladića. To mi, inače, govori da je on bio obavešten da će Srbija biti prinuđena da isporuči Mladića, i da sada reducira štetu kako zna i ume. Ne zaboravite,  Srbija se izvukla, i ostavila RS da bude sama genocidna, s ozbirom na način na koji se odnosila prema stalnom sudu pravde, i na koji način je tamo delovala.  Istovremeno, političarima se šalje poruka da se mora komunicirati u BiH.

U intervju za agenciju AP Milorad Dodik je rekao da su bosanski Srbi žrtve u BiH.

-Izjava da je RS žrtva BiH, zaista je neprimerena u kontekstu što se u BiH dešavalo, i ko je podneo najveće civilne žrtve. Ne zaboraviti 33.000 stradalih Bošnjaka, kao ni da je RS nastala nakon genocida  u Srebrenici. Dalje ne bih kometarisala.

Kako se onda ispostavilo da Dodik, koji negira genocid u Srebrenici, dolazi u priliku da ucenjuje EU, odnosno da evropski put cele BiH zavisi od političara kakav je Dodik?

-Evropski put zavisi pre svega od građana BiH. Oni moraju, kao i mi u Srbiji, da budu svesni "geografske sreće", da  imamo mogućnost evroatlantskih integracija. Vidite da reforme širom sveta ne idu tako lako i uspešno, kao što je to bilo u istočnoj Evropi koja je takodje imala istu sreću, i pametno je iskoristila. Zavisi i od političara u Federaciji. Zavisi i od RS. Ali, i od same EU. Ali stiče se utisak zaista da je Dodik žestoko preterao. Vlada RS tri godine finasira takozvani istorijski projekat Srebrenica, koji negira prirodu i razmere srebreničkog genocida! A ovamo se kune u Dejton koji traži saradnju sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, koji je već sedmorici presudio baš za genocid.

Da li je, po vašem mišljenju, pristup Ketrin Ešton u rešavanju problema vezanih za odluku o raspisivanju refenduma u RS, razgovorima sa Dodikom, bio dobar, odnosno da li bi bilo efikasnije da je EU primenila mere za sankcionisanje političara u BiH, koje je usvojila u martu?

-“Soft power” Evropske unije je dobra stvar. Ponekada, strpljenje i sporost su najbolje mere, ako rezultiraju temeljnim promenama, a bez potresa. Razumem potrebu da se, toliko godina posle rata, stvari ne rešavaju drastičnim metodama. No, izgleda mi da je Gospođa Ešton bila pogrešno informisana, od strane Lajčaka, o stvarnoj situaciji. Nekako je i ona ponovila grešku koju su učinili i Rusi i Italijani i Srbi, tretirajući Dodika kao državnika, a ne kao predsednika jednog entiteta . Pitanje je - zašto ga nije primila u delegaciji EU u Sarajevu? Ipak, može se čuti da sve više zapadnih diplomata Sarajevu i Beogradu poručuje kako treba zaboraviti prošlost, i okrenuti se budućnosti. To je pogrešno, sve dok se ne utvrdi i prepozna šta se to dešavalo, i dok se ne identifikuju ne samo krivi pojedinci, već i odgovorne institucije i vlade. Šta to inače znači, da Tadić zaboravi Hadžića? Zbog čega je onda Mladić bio uslov? Ne bi trebalo žuriti sa pomirenjem, bez neupitne istine. A sve dok je Dodik tako brutalno negira, ja razumem što u Sarajevu postoji rezignacija.

Kako vidite odnos Borisa Tadića prema problemima u BiH? Mnogi ocenjuju njegov pristup kao kontradiktoran. Da li Tadić podržava celovitost BiH, kako deklarativno tvrdi, ili je njegov cilj samostalna RS, koja bi se kasnije pripojila Srbiji?

Gledala sam sinoć (15.6.2011) intervju sa Borisom Tadićem na RTS. Taman sam pomislila kako je to odličan intervju – “ako neko misli da ću i ja isto kao Slobodan Milošević... neću isto kao Sloba…”, kad odjednom “velika Albanija je politička opcija i mi imamo alternativu”… Ipak, mislim da ne moraš da imaš alternativu ako je predlog loš. Kažeš, to ne dolazi u obzir i tačka. Dodika je, pre referenduma, bilo isuviše u srpskim medijima. Tretiraju ga kao državnika, energetske dilove sa Italija i Rusija prave s njim umesto sa predstavnicima višeg državnog nivoa BiH, tako da mu ja još uvek ne verujem. Ipak, nadam se da, ako hoćemo i datum, a ne samo kandidaturu, da će i odnos prema BiH biti postavljen kao uslov Evropske unije. EU ima problem u BiH, što se moglo videti u slučaju Ketrin Ešton. Njima ne treba dodatni problem koji Srbija stvara. Analogno, isto važi i za EULEX.

Koliko je zastupanje ideje o podeli Kosova, koju najviše spominje Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar policije, i nezvanično zagovara kao najbolje rešenje za Srbiju, u vezi sa politikom Srbije prema BiH?

U vezi je i sa Kosovom, ali i sa činjenicom da Srbija vidi da u BiH postoji podela u Vijeću (Savetu) za implementaciju mira - Amerikanci, Japanci i Britanci na jednoj strani, a Rusi, Italijani i još neki na drugoj. Takođe, i sa činjenicom da pet zemalja EU nije priznalo Kosovo. Srbija igra i na one podele koje postoje unutar zapadne međunarodne zajednice, a ne samo one između zapada i Rusije, ne obraćajući pažnju na cenu po Srbiju. Modernu, zaokruženu Srbiju, sa EU perspektivom

Da li se slažete sa predsednikom LSV, Nenadom Čankom da bi Dobrica Ćosić trebalo da odgovara zbog ratnohuškačke politike i širenja govora mržnje, kao i uloge koju je imao u ratnim sukobima?

-Potpuno se slažem sa takvim stavom.

Da li je politika Borisa Tadića povezana sa ideologijom Dobrice Ćosića i u kojoj meri, odnosno na koji način?

Odgovor je – da i ne. Tadić igra i “na crveno” i “na crno”. To nije dobro na duge staze, jer mislim da je principijelnost najbolji saveznik malih država. “Crveno i crno” je igra za velike sile, a ne državice.

Da li mislite da će aktuelna vlast u Srbiji zaista ostvariti ono što je najavila, a to je kažnjavanje svih onih koji su učestvovali u skrivanju Ratka Mladića?

-Nažalost mislim da neće. Ko se uopšte seća da je i Karadžić godinama uspešno bio na slobodi. Ali smatram da je to pitanje bitno, i nadam se da će zapadna međunarodna zajednica da insistira na tome. Takođe, nadam se da će i Serž Bramerc insistirati na tome. Šokirana sam drskošću Ministarstva odbrane koje je izjavilo kako smo sami sproveli svoju internu istragu, tvrdeći da vojska Srbije nije pomagala od 2002. godine, uprkos tolikim indicijama. Morala bi se sprovesti eksterna istraga o tome, a ne ovako - kadija te tuži, kadija ti sudi.

Da li bi Vojislav Koštunica trebalo zbog toga da odgovara, i da li se to čini verovatnim?

-Mislim da bi Vojislav Koštunica trebalo da odgovara za to. Međutim, ministar odbrane Dragan Šutanoac i predsednik Srbije Boris Tadić ga upravo izjavama da je Srbija potpuno čista kada je to u pitanju, od zakona o saradnji sa Hagom, iz 2002. godine. Srbija traži da joj se po tom pitanju veruje na reč, dok za to vreme zapad ćuti. Tačno/DEPO PORTAL/a.k.