Duže od pet godina traje progon i agonija čovjeka, koji je 2004. godine došao na čelo možda i najvažnije službe u glavnom gradu Srbije. Na toj poziciji se zadržao manje od dvije godine. Na mjesto direktora Hitne pomoći došao je kao ugledni doktor sa dvije specijalizacije, sa subspecijalizacijom iz kardiologije, magistraturom i doktoratom, a među kolegama je bio poznat kao korektan, pošten i omiljen. Kada je postao direktor, imao je samo jedan cilj – da beogradska Hitna pomoć postane elitna institucija, kakvu imaju sve svjetske metropole.

Otišao je poslije nepune dvije godine, protiv svoje volje, uz optužbe da je uznemirio javnost i ozbiljno narušio ugled službe. Dr Josifovski je u službi Hitne pomoći proveo više od 20 godina, znao je sve nedostatke, ali je imao i viziju, znao je smjer u kom služba treba da se razvija. Kreativnost, inovativnost i posvećenost dr Josifovskog nije ostala neprimjećena i van granica Beograda i Srbije, te je dr Josifovski sa svojim timom bio nominovan za prestižnu nagradu kompanije Microsoft u Sjedinjenim Američkim Državama, za rješenje Call centra Hitne pomoći koje je jedinstveno u svijetu.

Danas, kada više nije doktor Hitne pomoći, on nastavlja da se bori za onakvu Hitnu pomoć kakvu je želio dok je bio njen direktor. Država još uvijek sa podozrenjem gleda na dr Josifovskog. Nije vraćen na posao, još uvijek se odbija utvrđivanje istine o kojoj je govorio, nije mu ponuđeno izvinjenje, a kamoli pokazala zahvalnost.

Šta je sve dovelo do tako vrtoglave promjene u životu dr Borka Josifovskog i kako je poslije samo jedne konferencije za novinare postao lice kome je bila potrebna fizička zaštita? Zašto je morao da ode iz Srbije? Drama života dr Josifovskog još uvijek nije okončana, a srećan kraj se ne nazire, jer istina koju on saopštava još uvijek je nevjerovatna za većinu građana Srbije, a pogubna za vladare zdravstva u Srbije – one javne i one koji iz sivila postavljaju partijske kadrove na ključna mjesta srpskog zdravstva.

Dr Josifovski se vratio u Srbiju i poručuje da priča koju je pokrenuo još uvijek nije završena.  O svojim otkrićima i trenutnom stanju u službi Hitne pomoći, dr Josifovski i dalje hrabro i bez suzdržavanja govori.

COD LUNA: Bili ste prvi koji je u Srbiji javno progovorio o sprezi između doktora hitne pomoći u Beogradu i privatnih pogrebnih preduzeća. Recite nam šta se sve događalo nakon te čuvene pres konferencije na kojoj ste iznijeli optužbe, ali i argumente koji su ukazivali da doktori ne pružaju adekvatnu medicinsku pomoć – reanimaciju, kako bi spasili život pacijentima.

JOSIFOVSKI: Nakon konferencije za štampu na kojoj sam izneo podatke koji ukazuju na stručne propuste i na jasnu vezu između dvojice kolega i privatnih pogrebnih preduzeća oglasio se Ministar zdravlja, a dan kasnije i javno tužilaštvo. Brza reakcija nije značila da je država odlučila da po hitnom postupku utvrdi istinu već upravo suprotno – da zataška čitav slučaj. Nakon svega par dana, tužilaštvo se oglašava da je nenadležno za slučaj, a Ministarstvo u službu šalje komisiju da utvrdi istinu. Iako je komisiju formiralo i instruiralo Ministarstvo zdravlja, kolege ipak utvrđuju da su dva lekara koja sam optužio napravili stručne greške.

COD LUNA: Smjenjenjeni ste nedelju dana posle konferencije za novinare. Zvanično objašnjenje ministarstva je bilo da ste razriješeni zbog 'neprimjerenog postupanja u situaciji narušenih međuljudskih odnosa, a imajući u vidu značaj i važnost dobrog funkcionisanja ove vitalne ustanove'. Da li je Ministarstvo time stavilo tačku na slučaj i kao jedinog krivca označilo vas?

JOSIFOVSKI: Nije, već je na osnovu izveštaja komisije, mesec dana nakon što sam obznanio slučaj, Ministarstvo donelo rešenje sa propisanim merama i postupcima koje je trebalo hitno sprovesti. To rešenje stiže u službu Hitne pomoći tek za mesec i po dana, što je jasan dokaz da je doneto pro-forme i ne predstavlja izraz stvarne želje da se nešto u službi promeni. Time je za ministarstvo stavljena tačka na taj slučaj.

COD LUNA: Da li je vaš istup imao još neke posljedice po optužene ili službu, ili je jedina posljedica bila vaša smjena sa mjesta direktora Hitne pomoći?

JOSIFOVSKI: Zbog velike medijske pažnje koju je slučaj privukao stvorio se pritisak javnosti koji su prekršioci i Ministarstvo sigurno osećali u tim danima. Posebno zbog toga što sam na konferenciji za novinare istupio na osnovu evidentiranih podataka koje niko nije mogao da pobije. Bio sam precizan i jasan i govorio sam istinu. Moje razrešenje je bila posledica toga.

COD LUNA: Kako ste doživjeli izjavu Ministra da ste smijenjeni?

JOSIFOVSKI: Teško mi je pala izjava ministra Milosavljevića da sam smenjen sa mesta direktora službe Hitne pomoći jer sam, umesto da prvo obavestim ministarstvo i nadležne službe, sva svoja saznanja i dokaze o radu tih lekara izneo u javnost. To nije tačno jer sam u nekoliko navrata usmeno i pismeno izvestio ministarstvo, a javnost sam obavestio jer smatram da su u pitanju prekršaji za koje javnost treba da zna. I znao sam da istina mora da izađe na videlo.

COD LUNA: Šta ste zapravo iznijeli od informacija na toj konferenciji?

JOSIFOVSKI: Naveo sam imena dvojice lekara koji su u dva meseca intervenisali na 53 poziva prvog stepena hitnosti, a reanimaciju su započeli samo u tri slučaja, što je veoma neobičan podatak. Vrlo sumnjivo mi je i to što su upravo ta dva lekara intervenisala u svim delovima grada bez obzira što je bilo i bližih ekipa. Iako su stizali na vreme, u proseku za sedam minuta, nekada čak i za dva minuta, to je prema njihovim lekarskim izveštajima, reanimacija je započeta samo u tri slučaja. Poređenja radi mogu da kažem da drugi lekari u proseku imaju 4-5 konstatacija (smrti) za taj isti period. Veliku većinu srodnika preminulih upućivali su na privatne mrtvozornike. Postoje izjave iz kojih se vidi da je u nekim slučajevima vozilo mrtvozornika stiglo pre vozila hitne pomoći.

COD LUNA: Da li ste znali šta vas čeka prije nego što ste sazvali konferenciju za novinare?

JOSIFOVSKI: Kada sam istupio znao sam šta će se desiti jer sam prethodno obaveštavao Ministarstvo zdravlja i nije bilo nikakvih reakcija. Znao sam da će biti teško boriti se, ali bio sam spreman.

COD LUNA: Da li su ikada dokazani vaši navodi sa konferencije za novinare?

JOSIFOVSKI: Komisija je donekle utvrdila i potvrdila moje navode, ali su oni svoj izveštaj formulisali na osnovu dobijenih podataka. Nedostajala je dokumentacija, ali su ipak rekli  da reanimaciju nije trebalo raditi u jednom slučaju, a direknto su rekli da je bilo slučajeva u kojima je trebalo raditi reanimaciju.

COD LUNA: Da li su doktori koje ste optužili trpili neke posljedice zbog toga?

JOSIFOVSKI: Jesu, umanjena im je bila plata za 10% zbog utvrđenih nepravilnosti koje se svode na loše vođenje dokumentacije.

COD LUNA: Hoćete reći da niko nije trpio ozbiljnije posljedice i da su podaci o sprezi doktora hitne pomoći i pogrebnih preduzeća i dalje ostali nepotvrđeni od strane isražnih organa? Da li je onda moguće da i danas postoji ta sprega?

JOSIFOVSKI: Moguće je, jer čim niko nije procesuiran zašto bi se bilo ko odrekao honorara koji dobija za dojavu o smrti. Postoje indicije da su danas pojedini doktori Hitne pomoći još bolje organizovani i da poseduju i sopstveno pogrebno preduzeće koje se formalno vodi na vozača Hitne pomoći. Lično verujem da se još uvek događaju stvari na koje sam ukazao pre pet godina. O ljudima koji rade u Hitnoj pomoći govori i informacija da su dva vozača Hitne pomoći umešani u pljačku milion evra koja se dogodila u našem gradu, a od kojih je jedan uhapšen, a drugi je u bekstvu.

COD LUNA: Šta ste vi uradili nakon što ste dobili otkaz?

JOSIFOVSKI: Nakon rešenja o otkazu, tužio sam Ministarsto zdravlja i Vrhovni sud je poništio rešenje ministarstva i naložio je novi postupak koji se nikad nije desilo. Ministar je to izbegavao.

COD LUNA: Nakon konferencije za novinare, bili ste pod zaštitom policije jer su vam bile upućene ozbiljne prijetnje. Da li ste se plašili i da li ste se pokajali?

JOSIFOVSKI: Tačno je da sam imao telefonske pretnje, koje sam prijavio policiji. Međutim sistem je takav da ne može da vas zaštiti u takvoj situaciji. Policija bi reagovala tek kada bi možda bilo kasno. Plašio sam se za sigurnost svoje porodice, ne toliko za sebe. Realna opasnost je postojala. Prijatelji su mi tada savetovali da odem iz Srbije na neko vreme i bio sam u Sudanu godinu dana. Radio sam kao kardiolog italijanske organizacije EMERGENCY za vreme trajanja rata u Darfuru.

COD LUNA: Istupanje sa optužbama doktora nije vaše prvo istupanje i protestvovanje zbog kršenja zakona i pravila struke. Vi ste prije toga uložili protest zbog neregularne nabavke vozila za Hitnu pomoć u Beogradu. O čemu se tu zapravo radilo?

JOSIFOVSKI: Trebao sam da budem smenjen još ranije jer sam kao direktor službe Hitne pomoći informisao medije o stanju voznog parka. Izjavio sam da u koristimo vozila koja su prešla više od milion i po kilometara, da imamo osam vozila koja su prešla između 700 i 800 hiljada kilometara. Nakon toga me je pozvao Ministar zdravlja na razgovor.

COD LUNA: Reagovali ste i kada su nabavljana nova sanitetska vozila.

JOSIFOVSKI: Jesam. Baš kada sam postavljen na mesto direktora služba je dobila nova Citroen vozila, ali ona su bila sa mnogo defekta. Ni u jednom vozilu nije radila ni klima ni grejanje, nosila su pucala. Odmah sam sazvao komisiju da se ti defekti evidentiraju, ali iz tehničke službe nisu mnogo pridavali značaja tome. Već sledeće 2005. godine raspisan je bio novi tender za nabavku 30 novih sanitetskih vozila i ta vozila, iako plaćena, nikada nisu stigla u Hitnu pomoć. Njihova vrednost je bila oko milion evra.

COD LUNA: Kako je to moguće? Šta se dogodilo?

JOSIFOVSKI: JUCIT je pobedio na tenderu i uzeo je posao. Međutim kompanija je već bila u velikoj dubiozi i nije bila u stanju da nabavi i plati ta vozila, a RUVEMOL iz Leskovca se potpuno raspao i u trenutku dobijanja posla na tenderu nije ni postojao. Tako da ta vozila nikada nisu isporučena. Vrlo smišljeno jer je u decembru donet zakom po kome je Hitna pomoć pripala gradu i ubuduće grad Beograd treba da vrši nabavku vozila te je milion evra nestalo. Jednom priliko novinar je pitao Ministra zdravlja za tu isporuku vozila, ali Ministar nije znao odgovor, a na potpitanje zašto ne pokrene garantne menice, on je rekao da će to učiniti sigurno, ne navodeći kad. Pred izbore, 2008. godine, zapazih informaciju da će Ministarstvo isporučiti službi Hitne pomoći 30 vozila, pa sam pomislio da se radi o tih 30 vozila koja su već plaćena, međutim radilo se o vozilima za dijalizu.

COD LUNA: Koliko je politika umješana u sve to i ko su tu glavni igrači?

JOSIFOVSKI: Što se tiče službe hitne pomoći, mogu da kažem da je politika umešana toliko da ništa bitno ne može da se odluči bez saglasnosti partije koja vlada zdravstvom u tom trenutku. Nekada je to bila G17, a danas je to Demokratska stranka. Pored toga tu je i sindikat ASNS koji je više partija nego sindikat. Postoje podaci koliko košta radno mesto, a zna se da se do radnog mesta dolazi članstvom u tom sindikatu...

Svoju priču Dr Josifovski nastavlja na Okruglom stolu o položaju uzbunjivača u Bosni i Hercegovni, koji se održava u Sarajevu 30.05.2011.

(BLIN MAGAZIN/đk)