Kurir objavljuje transkripte presretnutih telefonskih razgovora generala Ratka Mladića, tadašnjeg predsednika RS Radovana Karadžića, britanskog generala Ruperta Smita, izvesnog profesora iz SAD, koji je bio „spojnica“ u pregovorima s međunarodnom zajednicom, potpredsjednika RS profesora Nikole Koljevića, člana Predsjedništva RS Momčila Krajišnika i generala Milana Gvera.

Iz ovih razgovora jasno se vidi da je rukovodstvo RS olako shvatilo upozorenje NATO o bombardovanju Srpske nakon drugog napada na Markale 28. avgusta 1995. Markale su bile povod za napad na srpske snage, nakon čega je potpisan Dejtonski sporazum.

General Smit

Smit: Pet do šest granata palo je u blizini pijace Markale. Jedna od granata ubila je 32, a ranila više od 40 ljudi.
Mladić: Moji saradnici su izvršili provere. Pouzdano možemo tvrditi da taj incident s našom stranom nema nikakve veze. Bojim se da ovo nije muslimanski scenario uoči mirovnog procesa.
Smit: Svi dokazi koje imam na raspolaganju ukazuju na to da su hici ispaljeni s vaše strane.
Mladić: Voleo bih da meni predočite dokaze. Molim generala da svoje dokaze dobro sačuva do našeg susreta.
Karadžić: S Holbrukom i Karterom postigli smo dobru varijantu. Imali su sledeće predloge: da izjavim da se traži međunarodna istraga, da pozovete generala Smita da se napravi istraga i da kažemo da je lokalni komandir suspendovan dok se ne vidi da li je kriv ili nije.
Mladić: Ja sam sa Smitom razgovarao i dao sam saopštenje.
Karadžić: Odlično! A, ne bismo mogli suspendovati komandira?
Mladić: Ma, nemamo razloga, onda priznajemo da je bilo nešto.
Karadžić:  Dobro.
 

Ričard Holbruk
„Srbožder i srbomrzac“

Profesor iz SAD: Ovaj Holbruk, koji s vama pregovara, to je đubre jedno jevrejsko neviđeno, to da znaš!
Mladić: Je l’?
Profesor iz SAD: On je srbožder i srbomrzac! Video si da vam preti devetomesečnim bombardovanjem ako ne prihvatite uslove što vam nudi. Takav blef, to je potpuno nemoguća stvar! Koliko nama treba Sarajevo, pravo da ti kažem, nisam siguran da nam treba. Ne znam šta ti misliš.
Mladić: Pa, dobro, videćemo. Ne bih mislio preko telefona.
Profesor iz SAD: (smeh) Nije zdravo.
Mladić: (smeh) Šta ima još?
Profesor iz SAD: Holbruk vam nosi neki paket. Ali, nema ništa na reč. To su lažovi prve vrste!
Mladić: Haha.
Profesor iz SAD: Pa, jeste, jebem mu mater, takvi su - drkadžije.
Mladić: Poznajete ih tamo, s njima živite?
Profesor iz SAD: Jebiga, živim 30 godina. Znam s kim živim - s govnima.

Nema povlačenja

Profesor iz SAD: Rekli su mi za Ratka, da ovi treba da povuku oružje pre nego što se nešto uradi?
Karadžić: Pa, jeste, ali mi to ne možemo da uradimo. Možemo nešto drugo da se dogovorimo. Povlačenje ne dolazi u obzir jer je to razoružavanje našeg naroda!
Koljević: Je li došlo pismo od Žanvijea?
Gvero: Došla je neka odluka NATO.
Koljević: Pa, to je to. Imate li pismo od Žanvijea da ugovor nije prihvatljiv i da će, ukoliko ne počne povlačenje, nastaviti bombardovanje?
Gvero: Proveriću.
Koljević: Morate početi odmah povlačenje teškog oružja na 20 kilometara zone oko Sarajeva. Ako progresa nema, vazdušni napadi će se nastaviti odmah! Preporučujem da odmah to pošaljete Karadžiću.


„Gađaću Smita direktno“

Profesor iz SAD: Jutros su Amerikanci obavestili da optužuju Srbe za bombardovanje Sarajeva i da su predložili bombardovanje srpskih položaja.
Mladić: Dobro.
Smit: Završio sam preliminarnu istragu. Van sumnje je da su projektili došli s teritorije koju kontroliše vojska bosanskih Srba.
Mladić: Izvršili smo detaljnu proveru i nigde nismo naišli na bilo kakav podatak da je bilo ko od naših otvorio vratu.
Koljević: Smit bi da se nađe s vama i da se to zaustavi.
Mladić: Tražite od njega da odmah prekine vatru.
Koljević: Je li tačno da je naša vatra po Sarajevu sve jača?
Mladić: Nije tačno, lažu! Neka prekinu odmah vatru, u protivnom, gađaću njega direktno!
Koljević: Pa, nemojte Smita!
Mladić:  Ma, ko mu jebe mater! Što on mene gađa! Kako nemoj, kurac!
Koljević:  Jeb’o ga bog, ne gađa vas!
Mladić:  Kako ne gađa, kada je gađao! Otkud ti znaš je li il’ nije!
Koljević:  Slušajte, ja ću Smitu reći da ćete...
Mladić:  On me je gađao u sve centre veze i sva komandna mesta!
Koljević:  Dobro, sad ću da zovem Smita, ali molim vas...
Mladić:  Ovog trenutka da zaustavi bombardere!
Koljević:  I dalje dejstvuju?
Mladić:  Pa, dejstvovali su sada po odbrani!
Koljević:  Onda ćemo ravnati Sarajevo!
Mladić:  U 16 da prekinu svu vatru! Ne interesuje mene Sarajevo! Ja ću tući direktno njih!
Koljević:  Razgovaraću sa Smitom, ako ne posluša, ravnanje Sarajeva!
Mladić:  Ma, čekaj, bre, čoveče, čuješ šta ti govorim!
Koljević:  Slušam.
Mladić:  Kakvo Sarajevo? Direktno ćemo tući njihove ciljeve!
Koljević:  Imam Smita na liniji.
Koljević:  Rekao je da će nastojati do pet, na telefonu je sa Žanvijeom (Bernar, francuski general - prim. aut).
Mladić: Tražite da odmah prekine vatru.
Koljević:  Ali Smit je na telefonu sa Žanvijeom...
Mladić: Dobro, recite mu odmah, a najkasnije u 17 sati.
Koljević: Dobro.

Karadžić kockar

Karadžić: Šta misliš?
Koljević: Ne znam, Radovane, šta da mislim. Samo znam jednu stvar, da oni ovo ozbiljno misle.
Karadžić: Moramo da nađemo neki način da ih zadovoljimo, a da oružje ne povučemo.
Koljević: Tog načina, Radovane, nema! Ne može se više pregovarati.
Karadžić: Može, može, neka dovedu posmatrače kod oružja. U svetu se neće pozdraviti to njihovo ponovno bombardovanje. Teže će pasti u moralnom pogledu.
Koljević: Od toga slaba vajda!
Karadžić: Nama je bolje pretrpeti bombardovanje nego povući oružje! Nađi se s Mladićem, nađite način.
Koljević: Znaš da je to kockarska stvar, jer to drugo bombardovanje neće ličiti na prethodno.
Karadžić: Nisam se mnogo kockao, al’ kad sam se kockao, nikad nisam izgubio!
Koljević: Dobro, Radovane. Možete li naći Ratka?
Karadžić: Slobodno komuniciraj s njim.
Koljević: Baš ti hvala. Znaš kol’ko je s njim lako razgovarati. Ja ću odmaknuti telefon od uva kad počne da viče.

Gde je Mladić?

Koljević:Bio sam s Biltom (Karl, švedski diplomata - prim. aut). Date su garancije. Doneo sam odluku da se na ovo pristane, početak povlačenja večeras.
Krajišnik: Mislim da bi najbolje bilo da se hitno napravi sporazum o prekidu vatre.
Koljević: To će biti napravljeno, ali samo kao drugi korak.
Krajišnik: Zašto Mladić ne bi mogao da sedne sa Žanvijeom?
Koljević: Nema više, Momo, sedanja ni za šta!
Krajišnik: Čekajte, Nikola, molim vas!
Koljević: Ne, kažem nema vremena! Ako danas ne počne, počeće bombardovanje, i to deset puta jače nego prvo!
Krajišnik: Vidite to odmah s Mladićem...
Koljević: Pa, gde je Mladić? On se sakriva! Ostavio sam poruku juče preko Gvera da ima da bude na komandnom mestu.
Krajišnik: Na komandnom je mestu.
Koljević: Opet laže! I vodi sve nas u propast!
Krajišnik: Mi ne možemo dobiti Glavni štab. Pokušaćemo...
Koljević: Zvaćemo Mladića!
Koljević: Hitno moram da nađem Gveru, komandanta ili Tolimira, ističu nam sati i minuti!
General: Čim bude mogao, javiće se.
Koljević: Uskoro će biti minuti u pitanju! Ima da se javi komandant - ili Gvero, ili Tošo, gde god da su!
General: Ne mogu da ga rodim, kada nije pored mene!
Koljević: Pošaljite kurira!
General: Dobro znate da se ovde nikad ne govori put iz bezbednosnih razloga!

Kurir/DEPO/a.k.