Lisa je jedna od mnogih mladih žena koje su za BBC ispričale da su bile navedene na činove nasilja u spavaćoj sobi.

Ona kaže da se na kućnoj žurki dobrovoljno „smuvala" sa tipom kog je „površno poznavala", ali je bila šokirana kad je on počeo uporno da je grize po čitavom telu.

„Kad bi odmakao usta od mene, zubi bi mu i dalje bili stisnuti. Mislila sam da će mi odgristi čitave komade kože", kaže ona.

Lisa, čije je ime promenjeno zbog zaštite privatnosti, kaže da pre seksa nije bilo razgovora da li želi grubosti. Bila je i fizički šokirana takvim razvojem događaja.

Ona kaže da je plakala i molila ga da prestane, „ali ne možete da uradite puno toga kad je neko mnogo veći i snažniji od vas."

Internet kultura menja ponašanje u spavaćoj sobi i nešto što smo ranije smatrali čistim fetišem danas rapidno postaje norma.

BBC Diskložer i BBC 5Lajv naručili su anketu u kojoj je učestvovalo 2.049 muškaraca iz Velike Britanije starosti između 18 i 39 godina da bi procenili kako se ljudi odnose prema takozvanom „grubom seksu".

U ovoj anketi, 71 odsto muškaraca koji su učestvovali reklo je da su šamarali, davili, gušili ili pljuvali partnerku tokom dobrovoljnog seksa.

Jedna trećina (33 odsto) muškaraca koji su to radili rekla je da ne pitaju verbalno da li partnerka želi da to oni rade pre ili tokom seksualne aktivnosti.

Više od polovine muškaraca (57 odsto) koji su rekli da su šamarali, davili, gušili ili pljuvali partnerku reklo je da je na njihovu želju da to rade uticala pornografija.

Šta potpiruje ovo interesovanje za takozvani „grubi seks"?

Naša anketa sprovedena na mladim ljudima ukazala je na jedan krupan faktor - pornografiju.

Više od polovine muškaraca (57 odsto) koji su rekli da su šamarali, davili, gušili ili pljuvali partnerku reklo je da je na njihovu želju da to rade uticala pornografija.

Svaki peti (20 odsto) rekao je da je na njih pornografija uticala „u velikoj meri".

Muškarac po imenu Džordž - nije mu pravo ime - rekao je za emisiju BBC Disložera „Pitanje pristanka" da je tokom seksa pokušavao da davi i šamara partnerku.

„Vi vidite to u pornićima i onda pomislite:, 'Oh, pa to izgleda kul' i onda to i pokušate da uradite", rekao je on.

Međutim, Džordž kaže da ume da bude razočaravajuće kad pokušate da oponašate ono što gledate na besplatnim pornografskim sajtovima.

„Nikad ne ispadne onako kao što izgleda u pornićima", kaže on. „Naravno, to su glumci, a iako to gledate i dopadne vam se, kad probate to u stvarnom životu, budete poprilično razočarani."

Doktorka Fiona Vera-Grej, sa Univerziteta u Daramu, istražuje snimke, naslove i tambnejlove koji mogu da se nađu na uvodnim stranicama najpopularnijih besplatnih pornografskih sajtova na svetu.

Ona kaže da je nalazila dokaze na prvoj stranici u vidu svih vrsta video snimaka koji ne bi dobili dozvolu da budu postavljeni pod navedenim odredbama i uslovima samog sajta.

Doktorka Vera-Grej kaže da je čak nalazila dokaze u vidu snimaka koji „promovišu, podržavaju ili veličaju seksualno nasilje kao što je silovanje."

Ona kaže: „Pornografija je promenila pejzaž onoga što se dešava čak i za decu, i ako mislite da vaš dvanaestogodišnjak nije video pornografiju, ozbiljno bih se zapitala je li to istina."

BBC Diskložer se obratio najpopularnijim besplatnim sajtovima za pornografiju sa zahtevom za intervju. Nijedan nije pristao.

Lisa, koja je u dvadesetim, rekla je za emisiju kako se osećala posle prvog susreta s ovim.

„Prosto sam samo bila u šoku", kaže ona.

Ona kaže da se osećala i pomalo krivom zato što je „bila s njim".

„Jesam li mogla da uradim više? Jesam li mogla da kažem više? Jesam li mogla samo da odem?", kaže ona.

Ona pita samu sebe: „Jesi li uradila dovoljno da to zaustaviš?"

Brena Džesi, iz škotskog Kriznog centra za silovanje, kaže da je osećanje krivice česta pojava među žrtvama zlostavljanja.

„Mislim da ćete naći puno žena koje su dobrovoljno pristale na seks, ali koje nisu dobrovoljno pristale na nasilje i koje neće nužno prepoznati svoje iskustvo ili razumeti da je njihovo iskustvo zapravo bilo seksualno nasilje", kaže ona.

Džesi veruje da je za ta osećanja krivo društvo.

„Mi živimo u društvu koje zaista tera žrtve da osećaju sramotu i krivi ih što nisu uradile više kako bi se zaštitile umesto da pitaju počinioce - ili ljude koji su činili te stvari - zašto su to uradili?"

(Oslobodjenje, DEPO PORTAL, BLIN MAGAZIN/mr)