Peters je radio kao zoolog pri univerzitetu u Tubingenu u Njemačkoj 1948, kada je došao na neobičnu ideju. Da promijeni vreme kada paukovi pletu mrežu.

Nije mu prijalo da svakog jutra bude budan od dva do pet ujutru, kako bi bejležio ponašanje pauka koje je proučavao.

Zato je zamolio farmakologa Piterna N. Vita da mu pomogne da nađe rješenje za njegovu nesanicu.

Vit je nahranio paukove sa mješavinom šećera i raznih vrsta droga i stimulansa: kofeinom, meskalinom, amfetaminom, LSD-om i marihuanom. Mislio je da će na taj način da ih natjera da spavaju kad i njegov drug spava, a pletu mreže preko dana.

Paukovi koji su bili pod uticajem droga pravili su nevjerovatna tkanja u svojoj mreži. Pod uticajem nekih droga tkanje je bilo neravnomjerno i manje, dok je u nekim slučajevima jedva i ličila na paukovu mrežu. Ipak, oni su uvijek pravili svoju mrežu u isto vrijeme, a to je u ranim jutarnjim satima.

Paukovi koji su bili pod uticajem droge pravili su drugačiju mrežu nego kada su trijezni. Paukovi pod uticajem kofeina pravili su manje, ali šire mreže, dok je LSD podsticao paukove da budu detaljniji.

Peters je na kraju odustao do proučavanja paukova, a njegovo mhesto zauzeo je Vit, koji je nastavio da proučava ponašanje insekata pod uticajem droge.

Vit je otišao korak dalje, i pored toga što je bilježio uticaj droga na pletenje mreže, otkrio je i druge zanimljivosti. Recimo, on je ustanovio da je svaki pauk na neki način poseban po načinu na koji plete mrežu, i da oni paukovi koji imaju sličniju mrežu su zapravo u nekoj vrsti srodstva.

1995. naučnici NASA su ponovili ovaj eksperiment i došli do sličnih rezultata.

Dali su kućnom pauku kofein, spid, marihuanu i tablete za spavanje. Paukovi su onda krenuli da pletu različito tkanje, od kojih neke jedva da su podsjećale na mreže.

- Što je otrovnija hemikalija, to je čudnija mreža koju plete - napisali su tada naučnici.

(blic.rs/DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/dh)