Piše: Bojan TONČIĆ/E-novine

Uzalud baražna verbalna priprema ispred zgrade u Timočkoj, uz učešće mladih i starih četnika i partizana, te pripadnica i pripadnika Žena u crnom, Viši sud nije u petak okončao proces u postupku rehabilitacije ratnog zločinca Dragoljuba Mihailovića znanog i kao Draža, budući da nema tačnog datuma njegove smrti, Sa zvaničnim, a to je, po oceni Prvog osnovnog suda, 31. jul 1946, ne slažu se podnosioci zahteva za rehabilitaciju koljačkog komandanta. Postupak je prekinut do pravosnažnosti presude o tačnom datumu njegove smrti, a četnici traže da to bude 17. jul, ne bi li dokazali kako zlikovac nije imao pravično suđenje, odnosno dvostepeni postupak, mogućnost za žalbu.

Tim povodom predsednik Veća Aleksandar Ivanović kazao je kako je proces rehabilitacije "mogao da se vodi uporedo s postupkom utvrđivanja tačnog datuma smrti, ali da to više nije moguće". Nije pomenuo zašto, tek, odluka je nedvosmislena.

- Prošlo je godinu dana i sada bi bilo potpuno necelishodno bez tog datuma voditi postupak, rekao je Ivanović.

Prvi među koljačima proglašen je mrtvim još oktobra prošle godine, kada su već zamrli ašovi kojima se tražila bar neka kost nalik ljudskoj; nađeni su "unuče" (čokanj) i čaure iz Prvog svetskog rata, ali sve nade Domicilne koljačke bande koja se izdaje za Jugoslovensku vojsku u otadžbini i neskrivenog (emisija HTV Nedjeljom u dva, 28. oktobar 2012.) poštovaoca Mihailovićevog kama - antifašizma Borisa Tadića, beznadežno bivšeg predsednika Srbije, ostale su pokopane, razvejane, razgrađene, raznete.

Četnici su izneli zastavu sa likom Prvog Koljača, veliku nadahnutu parolu Ponosni na Čičina dela, Srbadija cela, srpske zastave i veliki barjak sa natpisom Srpski sabor četnici

Kad se utvrdi da je Draža umro, pošto je gotovo izvesno da je umro; iako leša nema, kažu da je formalno - pravno moguće da se konstatuje datum smrti, nastaviće svedočenje istoričar i član Saveza udruženja boraca antifašističkog rata Branka Latasa, koji je u petak darivao Sud svojom knjigom "Saradnja četnika Draže Mihailovića sa okupatorom i ustašama (1941 - 1945)". U petak je Latas uspeo da izgovori kako su četnici 30. novembra 1941. streljali 305 zarobljenih partizana i da je Mihailović 20. decembra 1941. izdao jednom od komandanata Pavlu Đurišiću instrukcije za stvaranje etnički čiste velike Srbije. On je istakao i da je Pavle Đurišić 13. februara 1943. obavestio Mihailovića da je u tri sandžačka sreza ubijen sav muslimanski živalj i da su spaljene njihove kuće. Svedok je do podataka došao iz pisanih dokumenata i mikrofilmova koji su se nalazili u Vojno-istorijskom institutu u Beogradu.

Postupak za rehabilitaciju je počeo 16. septembra 2010. godine.

Ispred zgrade u Timočkoj održano je, bez fizičkog obračuna, četničko - komunističko natpevavanje i majke spominjanje, uz dekor koji su, ne mešajući se, činile pripadnice i pripadnici Žena u crnom koji su istakli parole Mihailović - genocid - Srebrenica! i Antifašizam je moj izbor. Četnici su izneli zastavu sa likom Prvog Koljača, veliku nadahnutu parolu Ponosni na Čičina dela, Srbadija cela, srpske zastave i veliki barjak sa natpisom Srpski sabor četnici. Pripadnici Nove komunističke partije, Saveza komunista Jugoslavije i anarhisti nosili su zastave sa parolom Proleteri svih zemalja, ujedinite se i petokrakama, te poruku Nema milosti za zlikovce (ispod Dražine fotografije). Obračun je mogao da počne, leva strana, gledano sa Crvenog krsta, poručila je Po šumama i gorama, Četnici - fašisti, Bando buržujska, Srbija radnička - nikad više četnička! Desničari ne časiše ni časa: Karadžić - Mladić; Od Topole, od Topole..., pade i pretnja Kako ćete kući, crveni, Čekaju vas straže, đenerala Draže!.



Pripadnici Žandarmerije su u međuvremenu hladnokrvno i nezainteresovano razmenjivali poruke, neki je četnik sa šajkačom iz cegera vadio i pokazivao fotoreporterima i parničarima svoj slučaj, neoborive dokaze komunističke torture; novinari konstatovali da nema šorke, ej, sećaš li se ono kad... Počeše da sevaju uvrede sa levice i desnice, četnici su dovikivali komunistima da su transvestiti i pederi, a ovi im odgovoriše ružnom pesmom o traumama mladih četnika iz detinjstva koje je ostavilo seksualno zlostavljanje jednog po tome poznatog crkvenog velikodostojnika. Rusija, Rusija, zaori se zdesna, Sovjetski savez, sleva. Još i Eno ga na Adi, slobodno tumačenje Kaljinke i kec iz rukava Blajburg, Blajburg i Ustaše,četnici - zajedno ste bežali.

Tu beše šali kraj, zdesno zagrajaše Idite na Kosovo!, sleva pojedinačno odgovoriše Jesi ti bio na Kosovu; nesvesni i neiskusni ravnogorac u trenucima duševnog rastrojstva predloži ujedinjenje: "'Ajmo svi na Kosovo!" i prođe bez batina. Kao i cela ekstremistička fešta.

Dok ne saznamo kada je Draža streljan (ugušen, zadavljen, šta već).

(DEPO PORTAL, BLIN MAGAZIN/eb)