Predrag Azdejković je široj javnosti poznat kao gej aktivista iz Beograda, te kao urednik nekoliko aktivističkih glasila koja se u javnosti Beograda i Srbije bore za prava LGBT populacije. Jedan je od rijetkih koji se u homofobnoj Srbiji, ali i cijeloj regiji, ne plaši javno izraziti svoje seksualno opredjeljenje, te koji otvoreno kritikuje i ukazuje na probleme sa kojima se danas susreću svi oni koji nisu spremni šutjeti i trpiti teror ksenofobnih društava. U intervjuu za online mrežu DEPO-BL!N Azdejković govori o nadolazećoj Paradi ponosa, o tome da li će se ona održati ili ne, pravima gej populacije, trenutnom stanju po tom pitanju u Srbiji, aktivističkoj saradnji u regionu i drugim temama.

Razgovarao: Đorđe Krajišnik

Gospodine Azdejkoviću, kroz nekoliko dana u Beogradu bi se trebala održati Parada ponosa. Možete li nam reći kakve su Vaša očekivanja u pogledu održavanja ovogodišnjeg Gay Pridea?

Parada ponosa je škakljivo pitanje i svake godine se u oktobru zakuva situacija. Ni ova godina nije ništa drugačija, osim što su huliganske grupe, desničarski i klero-fašistički pokreti ojačali. Možda zato što su njihovi na vlasti ili su im inostrani donatori povećali budžete

Imamo nezvanične informacije da će Parada ponosa biti zabranjena, a do objavljivanja ovog intervjua biće i zvanično. Zabrana nije nikakvo iznenađenje jer je sve ukazivalo na to. Država nije još uvek spremna da reši problem huliganskih grupa, koje možemo slobodno nazvati paravojnim formacijama. Razlog je bezbednosni rizik, a da država ne pokazuje nikakve naznake da će taj bezbednosni rizik ikada rešiti.

Kakva je atmosfera u Beogradu ovih dana tim povodom, te koliko su se stvari promijenile u odnosu na prethodne godine?

Parada ponosa je škakljivo pitanje i svake godine se u oktobru zakuva situacija. Ni ova godina nije ništa drugačija, osim što su huliganske grupe, desničarski i klero-fašistički pokreti ojačali. Možda zato što su njihovi na vlasti ili su im inostrani donatori povećali budžete. Ono što je razočaravajuće jeste da nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava ćute, političke partije koje podržavaju LGBT prava takođe su nemi. Nisu se oglašavali čak ni da osude napade na LGBT osobe. To je zabrinjavajuće.

Takođe, kakvo je generalno stanje po pitanju prava LGBT populacije u Srbiji po Vašoj procjeni, te koliko su političke promjene, novi predsjednik i parlamentarna većina, uticale na LGBT populaciju?

Situacija se nije ni malo promenila i razlika između DS i SNS nema, jer ni jedni ni drugi nemaju interesa ni volje da reše probleme LGBT zajednice u Srbiji. Mislim da se previše uzdamo u državu i političke činioce! Potrebno je da se strateški okrenemo ka osnaživanju LGBT zajednice, kako bi bila dovoljno jaka da zahteva svoja prava i dovoljno moćna da bude saslušana.

U jednom nedavom intervju ste rekli "ove godine neću otići na gej paradu, zato što je problem oko nje toliko dubok i višegodišnji i svake godine ga stavimo pod tepih i idemo dalje. Taj tepih je sada preterano narastao". Na koje probleme konkretno mislite?

To je već španska serija ili turska, šta već gledate, ali u svakom slučaju sapunica. Ukratko, Paradu 2009. godine su pokušali da organizuju Labris, Gej strejt alijansa i Queeria centar, da bi u jednom trenutku Labris izbacio tadašnjeg predsednika GSA Borisa Milićevića iz čitave priče, a Queeria centar se povuka pred samu gej paradu jer su međuljudski odnosi bili nepodnošljivi. Parada je otkazana. Imali smo uspešnu Paradu ponosa 2010. godine koju su organizovali Queeria centar i Gej strejt alijansa, ali kao što obično biva, posvađali su se. Predsednik Queeria centra je svima iza leđa registrovao novu organizaciju koja nosi naziv „Parada ponosa“ i preuzeo čitavu priču, jer je dogovor bio da paradu treba da organizuje nova organizacija koja bi se samo time bavila. Gej strejt alijansa se zbog toga povukla iz organizacionog odbora. Nismo imali Paradu ponosa 2011. godine, a organizovanje Parade ponosa 2012. počeli su sa novim sukobima jer nije postojao konsenzus oko politike parade, slogana i same ideje, tako da su se još neke grupe povukle koje su je do tada podržavale. To je uprošćena slika trenutne situacije, a najveći problem je što se taj problem ne rešava. Zato stalno ponavljam da za neuspešne parade treba podjednako kriviti državu, ali i samo organizatore!

Najveća huškanja dolaze od klero-fašističkih pokreta koji se pozivaju na SPC, a crkva niti demantuje, niti ih javno podržava

Kako tumačite činjenicu da je aktuelni premijer Ivica Dačić ove godine dao podršku za održavanje Parade ponosa?

Kao što vidimo, od te podrške nemamo ništa, naročito ako se parada definitivno zabrani.

Najveća huškanja i javno pozivanje na linč pripadnika LGBT populacije u Srbiji dolaze od strane Srpske pravoslavne crkve. Zašto, po Vašem mišljenju, crkva toliko zazire od pripadnika ove skupine, dok pri tome unutar svojih redova štiti razvratnike, ubice i pedofile?

Najveća huškanja dolaze od klero-fašističkih pokreta koji se pozivaju na SPC, a crkva niti demantuje, niti ih javno podržava. Moj stav o religiji je da ima jedinu svrhu da narodu skreće pažnju od praznog stomaka ka nebitnim i trivijalnim stvarima i nudi blagostanje, ali tek posle smrti. LGBT populacija mu dođe kao odlična skretnica. Umesto da izađu na ulicu jer je nezaposlenost velika, što su cene astronomske, što je podignut porez, Srbi će izađi na ulicu da biju pedere! E to je bolesno!

Kažete da se većina pripadniak gej populacije u Beogradu još uvijek krije. Vi nemate problema sa tim, dakle jasno i javno izražavate svoje stavove, možete li nam glede toga reći koliko je za Vas bio težak taj korak, te koliko ste problema imali i da li ih još uvijek imate?

Ja sam dete devedesetih. Menjanje društva, rušenje režima, bolje sutra je nešto s čim sam odrastao. Borba za LGBT prava je samo nastavak toga. Na početku sam imao problem i bilo je nekoliko fizičkih napada, dok danas nema fizičkih napada, ali su pretnje konstantne.

Imate li saradnju sa aktivistima i udruženjima iz Bosne i Hercegovine, kakvo je po Vašem mišljenju stanje u BiH kada je u pitanju LGBT populacija?

Serija 'Will and Grace' je učinila mnogo više za LGBT populacija no svi naši aktivizmi zajedno

Sarađujemo i komuniciramo sa udruženjima u BIH, ali je LGBT aktivizam u BIH i dalje na svom početku. Sama populacija mora da se aktivira i da prestane da čeka da joj neko drugi reši probleme. Aktivisti nisu svemoćni i treba im pomoć.

Radite i na pripremi festivala gej filma 'Merlinka'. Možete li nam reći šta će posjetitelje očekivati u okviru tog festivala?

Od 13. do 17. decembra u Domu omladine Beograda biće održan četvrti festival LGBT filma „Merlinka“ i spremili smo oko pedesetak filmova iz čitavog sveta. Festival će se tematski ponajviše baviti trans problematikom. Pored filmova biće organizovane žurke, izložbe, tribine i pokušavamo da animiramo što više ljudi iz regiona da dođu i posete naš festival.

Koliko promicanje gej aktivizma putem kulture, filmova, performansa i drugih vidova izražavanja može doprinijeti poboljšanju statusa gej populacije?

Često ponavljam da je serija „Will and Grace“ učinila mnogo više za LGBT populacija no svi naši aktivizmi zajedno. Kulturni projekti približavaju LGBT egzistenciju običnim ljudima, ali i ohrabruju i osnažuju LGBT ljude u svom identitetu. Na moju veliku žalost donatorima kulturni projekti nisu prioritet, već više vole seminare i konferencije, tako da je kulturnih LGBT manifestacija sve manje.

DEPO PORTAL-BL!N MAGAZIN