Inicijativa mladih za ljudska prava iz Beograda i MESS iz Sarajeva su 13. januara 2010. godine raspisali konkurs za savremeni domaći dramski tekst na jednom od južnoslovenskih jezika. Jedan od uslova konkursa bio je da tekstovi afirmišu optimizam nove generacije u odnosu Beograda i Sarajeva, da angažovano i kritički preispituju predrasude, suočavaju sa nedavnom prošlošću, ali i da nude nadu da su bolji odnosi ovih gradova i celog regiona mogući. Konkurs je bio otvoren do 15. februara. Pristiglo je ukupno 35 tekstova.

Žiri u sastavu Borka Pavićević (dramaturškinja i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju), Biljana Srbljanović (dramska spisateljica iz Beograda), Ana Tomović (rediteljka iz Beograda), Dino Mustafić (reditelj iz Sarajeva) i Amir Bećirović (dramski pisac iz Sarajeva) je u uži izbor uvrstio tri komada: Boja krvi i ilovače Vahida Durakovića, Mogu tramvaju i bez nas, Davora Marjanovića i Happyend ne stanuje ovde, Ninoslava Šćepanovića.

Na festivalu “Dani Sarajeva” održaće se scenska čitanja ova tri komada. Scenska čitanja predstavljaju neku vrstu “unapređenih” javnih čitanja – reditelji imaju slobodu da istražuju na tekstovima, postave ih u svojoj interpretaciji, koristeći jednostavna mizanscenska i tehnička rešenja. Scenskim čitanjima svakog komada prethode trodnevne radionice u kojima će učestvovati glumci iz Beograda i Sarajeva. U slučajevima u kojima autor drame prisustvuje radionicama, postoji mogućnost da se interveniše na tekstu. Prvi izabrani za ova scenska čitanja je Vahid Duraković, mladi pisac iz Bugojna (BiH)

BOJA KRVI I ILOVAČE

„Boja krvi i ilovače“ Vahida Durakovića je priča o bivšem vojniku koji pati od posledica PTSP-a (post-traumatski stresni poremećaj) i ne može da nastavi normalan život nakon rata. U društvu koje je nastavilo da se kreće, on stoji u mestu. Nema posao, niti ga istinski traži, dane provodi usamljen u kući u strahu od suočavanja sa spoljnim svetom. U toku drame, od jutra do večeri pratimo jedan dan u toku koga glavni lik sreće nekoliko ključnih osoba iz svog života. Ti susreti ga pune besom i razočarenjem. U toku dana on, takođe, ubija jednu ženu. Pokušava da to saopšti svom drugu, a kasnije i devojci, ali niko to ne želi da čuje, rat je gotov, a život mora da ide dalje.

Ova drama pisana je jednostavnim i direktnim ispovednim jezikom. Kroz niz situacija i susreta odražava krhko duševno stanje jednog mladog čoveka, bivšeg vojnika. On se krije od sveta u strahu da će učiniti nešto nažao sebi ili drugima. Paradoksalno je da, kada se to zaista desi, nikog nije briga.

Drama odražava veliku patnju i nesnadjenost hiljade vojnika koji su preživeli rat, suštinsku nebrigu društva o njima, veliku duševnu patnju i bol koju svakodnevno moraju da proživljavaju.

U ovoj ispovesti pokreću se neprijatna pitanja straha od gubitka kontrole i ludila. Glavni junak se kroz dramu bori sa unutrašnjim demonima u nemogućnosti da pronađe mir i vezu sa svojom ličnošću pre rata.

Scensko čitanje režira rediteljka iz Beograda Ana Tomović.

Rođena je 1979. u Beogradu. Diplomirala je pozorišnu i radio režiju na FDU u Beogradu u klasi prof. Egona Savina i asistenta Dušana Petrovića. Režirala je predstave: «Creeps» Luca Hibnera (Beogradsko dramsko pozorište), «Patka» Stele Fihili (Kraljevačko pozorište), «Halflajf» Filipa Vujoševića (Atelje 212), «Povratak Kazanove» po noveli Artura Šniclera (Srpsko narodno pozoriste), «Monogamija» Stele Fihili (Somborsko narodno pozoriste), autorski projekat «Trtmrtživotilismrt» (Belef 2007), «Norway.Today» Igora Bauersime (Beogradsko dramsko i Kruševačko pozorište), «Brod za lutke» Milene Marković (Srpsko narodno pozorište), «Slučaj Vojcek – Hinkeman» po G.Bihneru i E. Toleru (Bitef teatar), «Ronalde, razumi me» Filipa Vujoševića (Narodno pozorište u Beogradu), «Romeo i Julija» (Pozorište Oberhausen, Nemačka)

Dobitnica je nagrade za najbolju režiju na Joakimfestu 2005. za predstavu «Patka», a 2006. je sa predstavom «Halflajf» učestvovala na Sterijinom pozorju. Predstava «Brod za lutke» pobednik je Sterijinog pozorja 2009 i učestvovala je na BITEFU iste godine.

 
Vahid Duraković, pisac nagrađenog teksta

Rođen 14.05.1971. godine u Bugojnu. Osnovnu i srednju školu završio u Bugojnu.
Na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, odsjek Sociologja, diplomirao 2000. godine.
Autor drama Bosanski sindrom, Amanet, Šejtanski krug, Tamo gdje sunce zalazi i Boja krvi i ilovače.
U režiji autora predstave Šejtanski krug i Tamo gdje sunce zalazi od strane stručnog žirija proglašene najboljim predstavama na 35. i 37. Teatarskom festivalu BiH FEDRA.

Dobitnik Specijalne nagrade za afirmaciju domaćeg drmaskog stvaralaštva na 37. Festivalu FEDRA.
Trenutno obavlja funkciju direktora JU Kulturno-sportski centar Bugojno, a ujedno i direktora Teatarskog festivala BiH FEDRA i Festivala „Susret pozorišta/kazališta lutaka BiH. Od 1998. godine član Teatra FEDRA Bugojno gdje je u mnogim projektima učestvovao kao inspicijent, scenograf, kostimograf, autor tekstova i reditelj.

Ovaj konkurs je i u sklopu delovanja i ciljeva Hartefakt fonda, koji procudira scenska čitanja i čija aktivnost treba da potstiče, producira, obrazuje, afirmiše, povezuje, talentovane, kreativne, mlade i često marginalizovane ljude. Takođe i u sferi aktivnosti Hartefakt teatra koji je osnovan sa ciljem da promoviše i podržava pozorišne predstave i umetnike iz regiona koji se bave društveno aktuelnim temama, problemima vezanim za procese suočavanja sa prošlošću, pomirenjem u regionu, jačaju regionalnu saradnju, i rukovode se vrednostima demokratskog i građanskog društva kroz umetnost otvarajući nov prostor za pozorišne umetnike.

(Ana Isaković/DEPO)