Nevladine organizacije Dokumenta, Centar za mir, nenasilje i ljudska prava, te Građanski odbor za ljudska prava razmišljaju o mogućnosti da podnesu upravnu tužbu o pitanju Mirka Norca, a od državnog tužilaštva, čiji je predstavnik jedini bio protiv te odluke komisije, očekuju da se žali na nju.

Nevladin sektor smatra da oni koji su osuđeni zbog ratnih zločina ne bi smjeli da budu pušteni na slobodu iako je to predviđeno kao zakonska mogućnost.

Iz Ministarstva pravde ističu da se uslovno otpuštanje može opozvati samo ako zatvorenik prethodno počini neko teže krivično djelo, kao što su nasilničko ponašanje, fizički napad, uzimanje narkotika i slično.

U odbranu Norčevog prava na uslovno otpuštanja stao je i Hrvatski helsinški odbor koji je iznenađen činjenicom da organizacije koje sada protestuju zbog odluke o Norcu nisu izrazile svoje zgražanje prilikom puštanja iz zatvora Veselina Šljivančanina.

Penzionisani hrvatski general Mirko Norac osuđen je zbog ratnih zločina nad srpskim civilima u Gospiću 1991. i u Medačkom džepu 1993. godine. Uslovno puštanje na slobodu očekuje se da bude krajem novembra.

Norac je u zatvoru u kome je od 2001. imao brojne privilegije, među ostalim i što je svaki vikend prvo iz zatvora u Glini, a onda u Lipovici, odlazio kući, a imao je pravo na godišnji odmor. Tako je upoznao svoju ženu i s njom dobio dvoje dece, na osnovu čega je i tražio prevremeno otpuštanje.

SRNA/BL!N/fp