Piše: Đorđe BAJIĆ

Sevdah za Karima je druga režija Jasmina Durakovića i predstavlja značajan napredak u odnosu na njegovu debitantsku Nafaku. Ovaj film prvenstveno krasi zanimljiv ugao gledanja na bošnjačku svakodnevicu. Naime, glavni junak filma, Karim (glumi ga Amar Selimović), posvećeni je vernik koji se pak gnuša svakog vida fundamentalizma. Uprkos u velikoj meri rigidnim verskim ubeđenjima, on ne želi da se izopšti iz gradskog miljea i već na toj tački Duraković nalazi osoben ugao gledanja na sarajevsku zbilju, vešto spajajući drevnu islamsku doktrinu i savremene tokove življenja.

Pošto se molio u džamiji, Karim će sa svojim prijateljima izaći u noćni provod, uživati u muzici i ponekom džointu. Posle jedne noći mahnitog provoda s kriminalu sklonim kolegom Jukom i njegovom devojkom Ivanom (glumi je gošća iz Beograda, Marija Karan), Karim će se obresti na razmeđi nametnute stvarnosti i intimnog doživljaja sveta.

Za razliku od mnogih posleratnih bosanskih filmova koji su se zadovoljli time da budu pamfleti za jednokratnu upotrebu, Duraković i koscenarista Asmir Kujović veoma odmereno grade kamernu i patosa lišenu priču o sagrešenju i životu. Posledice prošlih sukoba još su vidljive (Karim i Juka, na primer, rade kao mineri koji raščišćavaju okolinu Sarajeva od zaostalih eksplozivnih naprava), ali se nad njima ne lamentira. Umesto toga, Sevdah za Karima pruža prilično oštru i otvorenu osudu politike do juče savezničkih SAD prema Iraku (radnja filma smeštena je u 2004. godinu, u jek Bushove vojne kampanje protiv Sadama Huseina), ali i fundamentalista u redovima sarajevskih muslimana.

Zahvaljujući svom neostrašćenom i izbalansiranom tonu, Sevdah za Karima uspeva da se bude umetnički potpuniji i ubedljivji od, na primer, tematski sličnog ostvarenja Jasmile Žbanić Na putu. Kao glavne zamerke filma mogu se istaći izvesne dramaturške neopreznosti, pomalo diskutabilna distribucija osobina likova po nacionalnoj osnovi i nedovoljno pažljivo vođena priča, koja u poslednjoj trećini gubi na fokusu. Srpkinja Ivana (koju pokreće neobičan spoj traume i seksualne fantazije u čijem je središtu Vučko, zaštitni lik Olimpijade u Sarajevu!) prerano nestaje iz filma i potencijal ovog lika i čitavog tog kraka priče nije do kraja istražen.

Sevdah za Karima svakako spada u uspešnija prošlogodišnja regionalna ostvarenja. Duraković u njemu uspeva da uspostavi ravnotežu između pipavog sadržaja i filmskog pakovanja, u isto vreme ponudivši zaista svež i intrigantan pogled na stanje stvari u tom ćorsokaku bosanskog vilajeta. (YallowCab)

Vezani tekst: FILMSKA KRITIKA/ZORAN JANKOVIĆ: Sevdah je tužna misao koja se pleše