Server ukazuje da je Tadićeva zvanična poseta Sarajevu, najavljena za 6. jul, olakšana nakon hapšenja Ratka Mladića

Kako komentarišete činjenicu da je Beograd proteklih godina razvijao prisne odnose s Banjalukom, a da predsjednik Srbije tek sada ide u zvaničnu posjetu Sarajevu?

- Srbija, dok glasno insistira na podršci jedinstvenoj Bosni i Hercegovini, u praksi je fokusirana na podržavanje Republike Srpske i Milorada Dodika u njegovom zahtevu za maksimalnom autonomijom. Ali, Beograd neće željeti da Dodik ide u pravcu nezavisnosti, jer to bi stavilo Borisa Tadića u tešku poziciju - priznavanje RS i ujedno odustajanje od nade za skoriji ulazak u EU, ili nepriznavanje i odustajanje od nade za reizbor na predstojećim izborima u Srbiji.

Šta se to promjenilo u odnosu na prethodne godine, što je stvorilo uslove za Tadićevu posjetu Sarajevu?

- Izvjesno je da je hapšenje Ratka Mladića i njegovo isporučenje Haškom tribunalu olakšalo tu posjetu, kako za predsjednika Srbije, tako i za bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića. Moguće je, takođe, da su u Republici Srpskoj shvatili da se izgradnja hidroelektrane na Drini i drugi projekti od značaja za vlasti u Banjaluci neće dogoditi i realizovati bez saradnje i saglasnosti Sarajeva.

Da li je Tadićeva posjeta posljedica pritiska EU i Amerike, u kontekstu dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, ili je reč o nečemu drugom?

- Mogu da zamislim da su i Brisel i Vašington pozvali Tadića da posjeti Sarajevo i da promjeni balans politike Srbije, u pravcu podrške državnosti BiH, a ne Republike Srpske. On, svakako, neće biti razočaran onim što će tamo vidjeti. Bio sam prošle nedjelje u Sarajevu i utvrdio da je situacija značajno unapređena u poslednjih deset godina. To je zaista lijep grad.

Među temama koje će biti na dnevnom redu, tokom posjete, najavljeno je pružanje podrške BiH u procesu evropskih integracija. Koliko je onda Bosna suverena država ako predsjednik druge zemlje ima presudan uticaj na najvažniju temu - evropske integracije?

- Već dugo se pokazuje kao neophodno da se preko Beograda utiče na Banjaluku. Takođe, uticaj na neke bosanske Hrvate vrši se preko Zagreba. Možda bih ja volio da to nije slučaj, ali činjenice govore drugačije.

Da li se mogu očekivati izmjene Dejtonskog mirovnog sporazuma i kada?

- Da. Dejtonski sporazum mora biti izmenjen i dopunjen u skladu s odlukom Evropskog suda za ljudska prava u vezi s njegovim diskriminatornim odredbama. Nadam se da će Dejtonski sporazum biti izmijenjen tako da omogući vlastima u Sarajevu sve nadležnosti neophodne u pregovorima za priključenje EU. Biće tu još izmjena neophodnih za proces evropskih integracija. Nemam ideju kada bi do tih promjena moglo doći. Iskustvo pokazuje da je to moguće samo uz pritisak spolja, i s jasnom naznakom o tome šta je neophodno učiniti kako bi se ostvario konkretan napredak, kao što je bio slučaj u pogledu ispunjavanja uslova za viznu liberalizaciju. Ali, želja za promjenama raste i u samoj Bosni i volio bih da vidim da taj pritisak bude sve jači. Građani neće biti srećni da vide Bosnu koja zaostaje za drugim zemljama u redu za EU.

U kontekstu evropskih integracija BiH i nužnosti centralizacije vlasti, kakvo bi moglo biti ponašanje Milorada Dodika?

- Dodik će učiniti sve da EU u procesu integracija direktno pregovara s Republikom Srpskom, kao što je to uspješno učinio u slučaju „strukturnog dijaloga“ o pravosuđu. Brisel bi morao da se opameti u vezi s tim i jasno stavi do znanja da je vlada u Sarajevu ta koja se priključuje EU, a ne Federacija ili Republika Srpska. Ako Brisel u tome ne uspe, to bi moglo da prouzrokuje raspad Bosne, što vjerovatno ne bi bio miran proces. Povrh toga, ishod ne bi bio onakav kakav bi Zagreb i Beograd želeli.

Danas/DEPO PORTAL/a.k.