Piše: Dženana Karup-Druško Dani

Srbijanski mediji su s napadima vladajuće političke strukture u Srbiji na imovinu Bogoljuba Karića povezivali austrijskog biznismena Martina Schlaffa koji se povezuje s Borisom Tadićem. No, činjenica je da je Bogoljub Karić devedesetih, u vrijeme vladavine Slobodana Miloševića bio miljenik režima, i da je upravo zahvaljujući tome 1994. dobio licencu za prvu regionalnu mobilnu telefoniju koja mu je kroz Mobtel donijela ogromno bogatstvo. O Karićevim vezama s Miloševićem govorilo se i u izvještajima State Departmenta, a bio je i na crnoj listi SAD-a zbog sumnji da je umiješan u kriminalne radnje koje su povezivane s trgovinom oružja i pranjem para. Kraj imperije Bogoljuba Karića u Srbiji poklapa se s njegovim ulaskom u politiku, pokušajem kupovine poslanika i uspjehom na izborima 2004. Nakon toga se otvara istraga protiv njega i država, koja mu je sve dala, sve i oduzima
   
Gospodine Kariću, u bjekstvu ste od 2006. kada je MUP Srbije za Vama izdao potjernicu. Je li tačno da ste u Rusiji?

Poternica je pokušaj neuspešnih državnika i političara bez vizije da me uklone kao jedinog istinskog poslovnog čoveka koji se dokazao ne samo u Jugoslaviji, već i kao osnivač prve privatne jugoslovensko-sovjetske kompanije, koja posluje u Rusiji već pune tri decenije. Navodna pozicija i navodna opozicija su imale podeljene uloge, pa je moj meteorski uspon na političkoj sceni zasmetao i jednima i drugima. Nedeljnik NIN, čiji me novinari nikada nisu štedeli, početkom prošle godine objavio je: “Kad je o velikoj saobraćajnoj i energetskoj infrastrukturi reč, Srbiju su, da se baš vidi, poslednji modernizovali Josip Broz Tito i Bogoljub Karić, od ostalih kumova – ništa...” Ja sam sada savetnik jedne američke multinacionalne kompanije, koja realizuje velike investicione projekte širom sveta vredne preko 12 milijardi evra.

U nekoliko navrata ste preko advokata nudili novčano jemstvo kako biste se vratili u Srbiju i branili sa slobode što vam je odbijeno uz obrazloženje da biste morali dati 14 milijuna eura, kolika je, navodno, trećina sume za koju se sumnja da ste je pronevjerili.

To što pojedinci iz Ministarstva pravde uzimaju sebi za pravo da mi umesto suda, i to preko medija, određuju visinu jemstva, unapred presuđuju i na taj način vrše teror nad tužiocima i sudijama da bi postupali kako oni kažu, samo potvrđuje raspad pravosudnog sistema Srbije u kome niko ko zasmeta vlastima ne može imati pravo na pravično suđenje. Sudstvo je u celosti potčinjeno izvršnoj vlasti koju predvode političke partije vladajuće koalicije. Moji advokati su ponudili jemstvo u iznosu, koji je u to vreme određivan drugim imućnim ljudima, za mnogo ozbiljnija dela od onog što se meni stavlja na teret. Ni ja, ni bilo koji ozbiljan poslovni čovek, nema 14 miliona evra gotovog novca, jer se tako veliki novac investira, a ne drži u džepu. Toliku količinu gotovog novca, negde sakrivenog, mogu da imaju smo samo oni koji se bave nelegalnim poslovima.

Zar bjekstvom ne potvrđujete svoju krivicu, odnosno sve ono što su vam stavili na teret?

Krupna reč – bekstvo. Beže oni koji strahuju da se suoče sa zakonom. Ja nisam pobegao. Vlast je zloupotrebila moj boravak van Srbije da mi odredi pritvor i izda za mnom poternicu, nakon što sam uz znanje i odobrenje te iste vlasti i u pratnji policije sa beogradskog aerodroma otputovao u Crnu Goru. U to vreme su obezbeđenje svih javnih ličnosti, za koje je bilo procenjeno da im je ugrožena bezbednost, vršili pripadnici MUP-a, a ja sam prethodno izbegao čak dva atentata. Odmah sutradan, nakon što sam u pratnji policije otišao na aerodrom, pripadnici tog istog MUP-a su pokušali da mi uruče poziv za saslušanje, znajući da nisam kod kuće. Pošto nisu mogli da mi uruče poziv, proglasili su da sam u bekstvu, pa mi je određen pritvor i izdata poternica. Takvim kršenjem zakona, poslata mi je jasna poruka da moram da ostanem van zemlje.

Pomenuli ste dva atentata. Ko Vas je pokušao ubiti?

Plaćeni ubica, Zoran Marković, priznao je da je angažovan da me ubije i nakon toga je pušten sa mandatnom kaznom od 4.000 dinara, što je manje od 40 evra. Drugog ubicu su angažovali iz BiH, uz obećanje da ga neće poslati u Haag, nego da će mu očistiti dosje od ratnih zločina. Planirali su da me on ubije na Kosovu, a da se za to okrive kosovske vlasti. Zahvaljujući stranim službama na Kosovu sve je na vreme otkriveno i sprečeno. O tome sam obavestio tadašnjeg premijera Srbije, Vojislava Koštunicu, ukazujući mu da iza ove planirane likvidacije stoji njegov šef Državne bezbednosti Rade Bulatović i šef kabineta, Aleksandar Nikitović, koji je, ustvari, upravljao državom i policijom i organizovao paljenje američke ambasade i razne proteste na Kosovu. Pitam: kako da odem u pritvor kada je jasno da oni koji su mi opljačkali sve kompanije, vredne preko tri milijarde evra, mogu samo da me ubiju u pritvoru Specijalnog suda, u kome je nekoliko poslovnih ljudi, navodno izvršilo samoubistvo. U takvim okolnostima, čovek na mom mestu mora dobro da razmisli o svom dolasku na sud u Srbiji. Onima koji su bili spremni da mi oduzmu tri i po milijarde evra imovine, ne treba Bogoljub Karić živ u Srbiji.

Zbog čega ste optuženi da ste pokušali podmititi poslanika Demokratske stranke Srbije Mika Vlaovića s 200.000 eura?

Ta iskonstruisana optužba pokrenuta je u vreme kada su se očekivali vanredni parlamentarni izbori, na kojima je Pokret snaga Srbije dobio veliki broj poslaničkih mandata. Istovremeno, u javnosti se sve češće pominjalo da bih ja zbog svojih političkih vizija i ekonomskog programa za očuvanje domaće privrede trebao da budem mandatar za sastav nove vlade. Takva mogućost nije odgovorala nijednoj političkoj stranci u Srbiji, jer su svi kao u Domanovićevoj Srbiji podelili uloge pozicije i opozicije. Najuglednija međunarodna nevladina organizacija za borbu protiv korupcije Transparency International, koja deluje i u Srbiji, u više navrata javno je zahtevala da se taj nezakoniti krivični postupak obustavi. Na žalost, pojedinci iz vrha političke vlasti koji su potpuno razorili pravni poredak i sudstvo potčinili svojim dnevnopolitičkim potrebama ne odustaju.

Zbog Vas je u Srbiji najavljivana primjena tzv. unakrsne procjene imovine, kojom bi se dokazivalo da je imovina koju posjedujete nesrazmjerno veća od prihoda koje legalno ostvarujete. Kako to komentirate?

U Srbiji ne postoji unakrsna procena imovine. Svakako da treba oduzeti svu imovinu od onih koji danas gospodare Srbijom i imaju ogromna bogatstva stečena kriminalom, narkoticima, švercom cigareta, prodajom oružja, pljačkanjem državnih fondova policijskih, vojnih, stambenih, penzionih, socijalnih, obrazovnih, invalidskih... Državna kontrola premijera Đinđića je utvrdila, da je iz države otišlo više od 87 milijardi evra. Sve kontrole državne komisije koje su proveravale naše kompanije, uključujući i mog prijatelja Mlađana Dinkića, nisu našle nikakvu zloupotrebu. Nikada BK kompanija nije učestvovala u tim poslovima. Bilo je raznih ponuda i sa ratom zahvaćenih područja. Mi nikada, kao multinacionalna porodica u kojoj žive pravoslavci, muslimani i katolici, nismo posegli za tim poslovima i lako zarađenim parama. Dostavili smo sudu dokaze da smo za četiri decenije stvorili milijarde evra vrednosti imovine, na koju je plaćen porez. Po političko-partijskom diktatu hoće da nam oduzmu i kola koja su kupljena na kredit. Takvog suđenja nije bilo ni za vreme najcrnjih diktatorskih vlasti u svetu. Angažovali smo najveće stručnjake da ove materijale, koje su sakupile privatne agencije, američke i ruske, iskoriste ne samo za sud, već i za serijal i film, jer ovog čuda još nigde na svetu nije bilo.

Šta je danas s brojnim poslovima kojima ste se bavili: telekomunikacije, građevinarstvo, finansije, obrazovanje, mediji, trgovina, agrobiznis, TV kuća, privatni univerzitet sa pet fakulteta i više instituta?

U telekomunikacijama je Mobtel otet, ja ga nisam nikada prodao. Država je dobila 1.513 milijardi evra neposredno, 360 miliona evra od nove licence za VIP, a korist od Mobtela, da ne računam zaposlene, država je imala i kroz 1.763 milijardi evra od poreza i doprinosa. Astra banka je uništena kroz nezakonitu likvidaciju, iako je imala 130 miliona evra kapitala, pri čemu je Vrhovni sud doneo čak devet presuda kojima se poništavaju nezakonite odluke guvernera NBS. Isti je slučaj i sa BK Televizijom. Koštuničina vlada je poslala kordon policije u punoj ratnoj spremi na novinare BK Televizije da bi je zatvorili. Zloupotrebom policije nasilno je prekinuto emitovanje programa i izazvan stečaj. Iako je Vrhovni sud presudio da je gašenje BK Televizije bilo nezakonito, presuda nema nikakvu svrhu, nacionalne frekvencije su već podeljene, a stečajni upravnik je sve uništio. Univerzitet je pod stalnim pritiskom, ali se drži i dobio je licencu za rad.

DANI: Koliko je na to uticao Vaš ulazak u politiku i uspjeh Pokreta Snaga Srbije na izborima 2005. godine?

Pre Pokreta Snaga Srbije – BK bio sam utemeljivač dve socijaldemokratske partije sa Momom Trajkovićem i Vukom Obradovićem. Nameravao sam 1996. da se kandidujem na predsedničkim izborima kao protivkandidat Slobodanu Miloševiću, ali sam to skupo platio. Oprema Mobtela je mesecima stajala na carini, a emisioni stubovi BK Televizije su rušeni. Uspeh na predsedničkim izborima 2005. bio je pravi pokazatelj da je Srbiji potrebna ličnost koja će zaustaviti propadanje društva i uništavanje države. To je nesposobnoj političkoj eliti, koja nije želela da siđe sa vlasti, bio alarm za otpočinjanje mog progona. Uvek sam govorio da državu ne mogu da vode ljudi bez radne biografije i imovine. Koliko je to opasno, najbolje potvrđuje sadašnja vladajuća koalicija koja je državu dovela do ivice uništenja.

Koliko je Milošević pomogao Vaše bogaćenje?

Milošević nije ni postojao kada smo mi razvili svoje poslove u Jugoslaviji i osnovali privatne fabrike, kako u Jugoslaviji tako i u Sovjetskom savezu. Najvažnije kapitalne objekte Ruske Federacije, Kazahstana, Uzbekistana i Ukrajine, napravila je Kompanija BK. Vrednost tih projekata je preko pet milijardi dolara. Pogledajte samo zgradu Centralne banke Rusije, koju smo izgradili. Ako nekome dugujemo zahvalnost, to je jedino Titu, koji nam je prvi dao podršku kada je bio naš gost u Peći na Kosovu, a u Sovjetskom savezu Gorbačovu, i njegovom premijeru Riskovu, koji je postao prvi predsednik našeg (prvog) privatnog univerziteta u Rusiji početkom devedesetih godina prošlog veka.

Je li tačno da ste bili glavni organizator susreta patrijarha Pavla i supruge Slobodana Miloševića? Zašto ste podržavali JUL Mire Marković?

Bila bi mi čast, da je moje mišljenje moglo imati toliki uticaj na tako veliku ličnost kao što je patrijarh Pavle. Patrijarh Pavle i mnogi drugi, dugo su bezuspešno pokušavali da izgrade crkvu u komunističkom jezgru, Novom Beogradu. Ja sam njegovoj svetosti Patrijarhu Pavlu, predložio da se sretne sa Mirom Marković u Patrijaršiji sa celim svetim sinodom, i da, kada se posle tog razgovora bolje upoznaju, zamolimo da i ona pomogne kod gradonačelnika Beograda, da se crkvi dodeli zemlja na Novom Beogradu, jer crkva neće ugroziti novobeogradske komuniste, već im pomoći da shvate da je vera svrha življenja i postojanja. Molio sam Miru da se sretne i sa beogradskim muftijom Jusufspahićem, kako bi se konačno dozvolila gradnja medrese, koju je porodica Karić maksimalno pomogla. U više navrata molio sam, ne samo Miru Marković, nego i sve druge političare da se dozvoli gradnja muslimanskog groblja u Beogradu, što koliko mi je poznato, nije ni do danas rešeno. Muftiji Zukorliću sam dao punu podršku za osnivanje Internacionalnog Univerziteta u Novom Pazaru, nažalost, ova vlast je sada počela da vodi tihi rat sa muftijom Zukorlićem, jer izgleda da ništa nisu naučili iz bliske prošlosti.

Kako se desilo da iz godina kada je Srbija finansirala ratove u Hrvatskoj i BiH, što je izazvalo veliku ekonomsku krizu u zemlji i kod ostalih biznismena, Vi izađete kao jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji?

Razlika je što sam ja i pre tih ratova, koje su izazvali neuračunljivi ljudi, bio bogat i imao hiljade zaposlenih po svetu. Pre samog rata bio sam u Sarajevu, gost Alije Izetbegovića, a uveče sam na televiziji učestvovao u jednoj emisiji gde sam predložio Miloševiću i Tuđmanu da umesto što zagovaraju podelu BiH, dođu u Sarajevo, da im napravimo ring i da se biju koliko hoće, a mi ćemo da gledamo, samo da narod ostave na miru. Ono što smatram velikim ličnim doprinosom je da sam po okončanju tragičnih sukoba van Srbije i NATO agresije na Srbiju, bio prvi koji je sa grupom biznismena obišao Ljubljanu, Zagreb, Sarajevo, Skopje i Tiranu. Bio sam organizator skupa sto srpskih i albanskih biznismena na Brezovici i u Beogradu. Bio sam i sada sam privrženik ideje da nam je zajednički interes da istupamo udruženi na svetska tržišta jer su nam i privrede kompatibilne.

Kako komentirate današnju vlast u Srbiji i predsjednika Tadića, odnosno informacije da on preko nekoliko najmoćnijih firmi vlada Beogradom, pa i Srbijom?

Mislim da najbolji komentar predstavlja javna polemika predsednika Tadića i najpoznatijih biznismena. Tadić je izjavio da postoje “bezobrazno bogati ljudi” koji čak ne plaćaju ni minimum poreza, nego ceo svoj kapital iznose na egzotična ostrva. Ponudio im je, da makar naprave jedan most, a oni su mu odgovorili – prvo da vidimo da neko iz vašeg okruženja uloži pare u tako nešto?! Žalosno je da jedan advokat i kontrolor letenja predaju najveće poreske prijave na godišnji prihod u Srbiji, a ne biznismeni koje Tadić proziva.

Zašto ste ušli u Koaliciju s Tomislavom Nikolićem i njegovom Srpskom naprednom strankom? Je li tačno da Vam je obećao povratak u Srbiju?

U Srbiji se umiralo od gladi samo za vreme Prvog svetskog rata, a žalosno je da se umire i danas, o čemu novine svakodnevno izveštavaju. U Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću vidim ljude kojima je istinski stalo do toga da Srbiju zaustave na ivici ponora. Ako iko poznaje srpske političare to sam ja. Nikolić i Vučić nemaju konkurenciju danas. Oni su prihvatili u potpunosti neophodan put evropske Srbije i to su ljudi koji žive skromno i koji su svoj život posvetili modernoj Srbiji koja još uvek ima šanse da zaista bude lider u regionu. Sa gospodinom Nikolićem i Vučićem očekujem da na sledećim izborima, dobijanjem mandata naroda, priđemo gradnji jedne nove države, moderne, realne, bez praznih obećanja, sa naglaskom da prvo Srbiju moramo da zaposlimo, da ljudi imaju šta da jedu, pa da onda mogu i da rade dobro.

Smetnja vlastima
Bogoljub salatom protiv Koštunice
   
Zašto su po Vama Karići srušeni?

Zato što smo smetali nesposobnoj vlasti. Bogoljub je sa salatom kojoj su se svi smejali pobedio predsedničkog kandidata koalicione vlade Vojislava Koštunice, gospodina Maršićanina. Za njih je to bio neviđen poraz. Moje političke ideje i konkretni predlozi za rešavanje gorućih društvenih problema, stekli su veliku podršku naroda. Članice vladajuće koalicije uplašile su se da bi Pokret Snaga Srbije mogao postati vodeća parlamentarna stranka, a ja premijer. Realizacija mojih ideja samo bi pokazivala njihovu bezidejnost, što bi ih vodilo u dalji gubitak biračkog tela. Istovremeno, nameravali su da preotmu većinsko vlasništvo nad Mobtelom i isti preprodaju kako bi došli do novca. Mobtel mi je otet, a javnost i dan danas ne zna šta je sa novcem koji je dobijen od norveškog Telenora.

Političko-finansijska mafija
Nijednog političara mafijaša Srbija ne hapsi
   
Šta ste mislili kada ste rekli da se Srbijom vlada iz četiri kompanije, tri kafane i dva stana?

To je političko-finansijska mafija, koju predvodi jedan čovek, sa “Grupom 22”. Nju je identifikovao premijer Đinđić, zbog čega je verovatno i izgubio glavu. Oni su švercovali naftu, cigarete, oružje i narkotike i pljačkali državne fondove. To su oni koji su za 87 milijardi dolara oštetili Srbiju. Mnoge države imaju mafiju, ali mafija ima državu Srbiju u rukama, i to je najcrnje danas. Svaki dan slušamo kako se hapse razne mafije, ali nijednog političara mafijaša Srbija ne hapsi.

Istraga
Uzeli su mi tri milijarde eura
   
U Srbiji Vas terete za zloupotrebu službenog položaja, dok su Vaša braća optužena za zloupotrebu službenog položaja pomaganjem. Kasnije je istraga proširena i na Vašu sestru. Optužuju vas da ste od aprila 1999. do 2001. nezakonito sebi i članovima porodice pribavili imovinsku korist od 60 milijuna eura. Kako to komentirate?

Nepojmljivo je da neko bude optužen da pljačka sopstvene firme, a pritom redovno prijavljuje porez, plaća doprinose, zapošljava na hiljade radnika i postavlja standarde nove društvene epohe u svojoj zemlji. Da podsetim, prvi sam napravio privatnu fabriku još sedamdesetih godina prošlog veka. Osnovao sam prvi privatni univerzitet, prvu privatnu banku, prvo privatno osiguravajuće društvo, prvu privatnu televiziju, prvog internet provajdera i najzad prvo preduzeće mobilne telefonije, što je za ono vreme bilo čudo tehnologije i u svetu, a ne u Srbiji. Istraga za zloupotrebu službenog položaja u preduzeću Mobtel, pokrenuta je protiv mene iako nisam ni bio zaposlen u Mobtelu. Svrha tog neosnovanog krivičnog postupka je da se politički moćnici, koji su nezakonitim likvidacijama i stečajevima uništili Astra banku, Evropa osiguranje, BK Televiziju i druge kompanije porodice Karić, oslobode odgovornosti za štetu koja prelazi tri milijarde evra i da se odgovornost za takvo divljačko ponašanje prebaci na samu porodicu Karić. Kompaniju su prevarom i falsifikovanim ugovorima austrijski biznismen Martin Schlaff i pojedinci iz Koštuničine vlade oduzeli i prodali udeo ruske kompanije BK Trejd za jedan dolar PTT-u. Da bi sve ovo prikrili, krenuli su sa organizovanjem moje likvidacije. Kada likvidacija nije uspela oni su krenuli sa optužbama o zloupotrebi službenog položaja u privatnoj kompaniji Mobtel, koja se napravila u bivšoj Jugoslaviji za vreme sankcija i donela Srbiji tehnološku revoluciju. Zašto je ugovor o prodaji Mobtela državna tajna ako je sve čisto? Ko se krije iza te državne tajne? Ko je profitirao od političara i gde je i kome otišlo 200 miliona evra u Srbiji? Ko je podelio tolike pare od Mobtela? DEPO/a.k.