Dženan Zeničanin i Kemalemir Kemo iz Bosne svoju ljubavnu sreću su pronašli u Americi. Obojica su prije istospolne bračne zajednice u kojoj danas žive, bili u braku sa ženama.
 

U razgovoru sa Mirzom Vranj, Dženan i Kemo su ispričali svoju životnu priču - od rodne Bosne, stigmatizacije, razloga zbog čega su stupali u brak sa ženama, sve do odluke da započnu zajednički život u Americi. Ipak, put do sreće nije bio lak, jer, trebalo je preživeti stigmatizaciju u rodnoj Bosni, očekivanja familije, a onda i razočarenja kada su se razveli od zakonskih žena zbog ljubavi ka istom spolu. Ipak, na kraju se sve dobro završilo za njih, jedan su od prvih, ako ne i prvi legalno vjenčani istospolni par iz Bosne.

Dok je Dženan u Ameriku došao prije nešto više od deset godina, Kemo je otišao prije dvije decenije preko okeana.
 

- Dolazi te 2011. ja mislim, zahtjev na Facebooku, ja prihvatim, i naravno ko drugi nego moj Kemo, tad ja nisam ništa naravno ni želio, ni očekivao, i onda smo pisali dvije godine, viđali se preko Skajpa, zvao me, 2013. prvi oktobar, došao je za red za posjetu, da se upoznamo, to je bila ljubav na prvi pogled. I tako da smo tu bili, taj oktobar zajedno, cijeli... (...) Morao je da se vrati za Ameriku, naravno mi smo se uvijek dopisivali tu i sve i čuli. Onda je on meni jedan dan rekao, "A da li ti želiš doći za Ameriku..." (...) Gdje ću, kako, kako da ostavim sve ovo ovdje, ali sam jednu noć, kao što sam rekao, sve ono što mi se dešavalo prije njega, došlo je u moju glavu i rekao sam - dosta više, ja više ovo ne mogu. Radim, neće da dolaze muškarci zbog mene, u lice ti kažu, ja ne želim da dolazim, zato što si pe**r, znači u lice ti kažu i šta da ja očekujem drugo, kako da ja napredujem u Bosni ako mi neće doći obični muškarac, strejt na šišanje - priča Dženan.

Kako je objasnio, onda je rekao Kenanu da želi da dođe u Ameriku, i da mu pomogne oko toga.
 

- Kemo, radi šta god znaš, vadi me odavde. I tako smo popunili tu aplikaciju onlajn, zakazali intervju u Američkoj ambasadi, dobijem vizu turističku, i Kemo dođe u novembru po mene, 27. smo bili ovdje, 13. decembar 2013. ja letim za Ameriku, i moj život počne iz početka bolji milion puta - otkrio je.

Nakon njega, svoj život kao gej osobe u BiH, opisao je i Kenan. Kako je naveo, usljed orijentacije sa jedne i shvatanja okoline sa druge strane, LGBT osobe moraju da vode dvostruki život.
 

- Nismo mi jedini slučaj, nije ni Dženo jedini slučaj. Svi znamo da je gej populacija velika, nećemo govoriti o procentima, velika u Sarajevu, pričamo o Sarajevu. Poenta je da je Dženi dojadilo više da to čuva u sebi. A to je u biti i vrlo bitno u mentalnom zdravlju, da se ne čuva, da ne živiš dva života. Mi dovoljno znamo da su najbolji gej frizeri, ali nažalost oni ne mogu biti ono što jesu za javnost. Oni moraju živeti dvostruki život. I upravo to Dženi je dojadilo, da živi dvostruki život, i jednostavno to je puklo. I ako bih mogao poruku poslati, ko ovo sluša, ko ovo bude gledao, najbitnije je da se osećaš komotno u svojoj koži i da sam sebi kažeš ja sam sasvim normalan i vrijeme je da živim život za sebe, ne život za familiju, ne život za porodicu, ne život za prijatelje, nego život za sebe - priča Kemo.

Kao svršeni student Filozofskog fakulteta u Sarajevu, Kemo je u rodnom gradu 1998. godine dobio posao u komunalnom preduzeću na poziciji čistača snijega. Uprkos želji da radi na čišćenju ulica iako ima diplomu fakulteta, prema njegovim riječima, upravo je to bio razlog zbog čega je dobio otkaz. Kako kaže, rečeno mu je da je prekvalifikovan. Kako je rat proveo u zarobljeništvu, iskoristio je tu činjenicu da aplicira za odlazak u Ameriku, što je uradio 2001. godine, u Splitu. Iste godine je dobio i papire.
 

U to vrijeme, kako je rekao, bio je u braku sa ženom. Zbog svega što se izdešavao i unutrašnjeg previranja, završio je kod psihologa.
 

- Ja sam se uvijek borio sa sobom kad treba intimni odnos sa ženom da imam. Ja sam se borio sa sobom logički i onda se desio period da je ona dobila neki hormonalni poremećaj poslije prvog spontanog, što je meni nažalost drago bilo jer ja ne moram imati s**s sa njom jer njoj to nije odgovaralo. I sve kao takav, prvenstveno kao što rekoh, ja sam se oženio radi familije i čak sam se oženio radi sebe misleći jer sam odrastao u ovom društvu gdje su mi jednostavno u glavu rekli i naučili da sam ja nenormalan i ja sam zaista mislio da sam ja mentalno poremećen zato što sam gej.
 

- Odem doktoru u Ameriku i kažem da mi treba psihijatar, da ja ne mogu više ovako, da ja ne spavam, imam noćne more, imam panične napade, da ja ne mogu jednostavno funkcionisati. Automatski je izašao i rekao, sestri: "Molim te otkaži sljedeće pacijente, imam važan razgovor". I sjede on je pred mene i tad mi je rekao "Ti si sasvim normalan, ništa tebi nije, mentalno poremećen nisi. Da, ti trebaš psihijatara, ali ti imaš više ratnih problema jer si ti došao iz rata, a to što si ti gej, to je tvoj najmanji problem. A kaže, prvenstveno treba sebi da priznaš da si gej i da je to sasvim normalno" (....) Pa će onda doći trenutak da priznaš svojim voljenim i to je jako teško, neće to biti preko noći, znači to može biti godina, dvije. I onda će doći trenutak da priznaš svojim poslodavcima i gdje radiš, da će ti biti svejedno. E kad dođeš do tog trenutka, onda ćeš biti izliječen. Mada ti nisi bolestan, ali onda ćeš poslagati kockice u svom mozgu.(...). Hromozom je dragi bog formirao i formirao to da budem što jesam. I od tog trenutka moj život se mijenja u pozitivnom smislu. Lako nije bilo. Još uvijek ima dana kad se probudim i kad pričam sa Dženom i još uvijek kažem: "Dženo, toliko bi bilo lakše da nismo gej". Ali šta je tu? Najgore je što ljudi misle da mi ovo biramo. - priča Kemo.

Dženan je takođe bio oženjen tokom života u Bosni. Kako kaže, više nije mogao da trpi zlostavljanje. Kada je podnio papire za razvod braka, već je bio u Americi. Na nagovor njegovog oca, žena je odugovlačila razvod. Nakon toga, ubrzo se vjenčao sa Kemom u Americi.

- Ja sam se oženio godinu prije nego što ću Kemu upoznati. Oženio, više nisam mogao. Psihičko, maltretiranje, zlostavljanje, "ubićemo ga, ovako ćemo ga, onako ćemo ga". I oženim se da me više niko ne maltretira. To se smiri, valjda je to - to. Ali to nikada se nije smirilo. I onda upoznam Kemu. (...) Nakon šest mjeseci smo se vjenčali. Jer ja sam dobio vizu na deset godina. Ali kada ulaziš u Ameriku, odlučuju koliko ćeš ti ostati. Mogu dati 15 dana, mogu mjesec, mogu šest. Meni su dali šest mjeseci. To je najviše. I tako da mi je, bilo mi je malo da li ću se razvesti na vrijeme, da li ćemo se vjenčati, da bi ostao tamo. Jer ja sam rekao, ja ću, ako treba raste, ja ne se ne vraćam u onaj pakao od tamo. Ja bih se ubio ovdje ili bilo gdje vani, ali hvala Bogu koji me je pogledao - rekao je Dženan.

Kako su obojica istakli, danas se klanjaju obojica Alahu. Dok je Kenan vjernik cijeli život, Dženan je vjeru spoznao tek nakon dolaska u Ameriku. Za svaki vjerski praznik u rodnu Bosnu pošalju novac da oni koji nemaju para imaju da proslave Ramazan.

(Blic.rs, DEPO PORTAL/dg)