Prvobitni plan NATO komandanata bio je da svoje snage, tokom 11. lipnja 1999. godine, iskrca na aerodrom kod Prištine, dok je 250 ruskih vojnika već bilo na putu ka aerodromu. NATO je odlučio da svoje snage ipak pošalje u Kačaničku klisuru - da su se susreli sa Rusima, ko zna šta bi se desilo. Moglo je da dođe do Trećeg svjetskog rata objašnjava za BIRN, 25 godina kasnije, Adrian Frir, vođa brigade koja je trebalo da sleti na aerodrom.
Padobranci Pete vazdušno-desantne brigade brigadira Adriana Frira su prema planu koji je bio u opticaju do 11. lipnja 1999. godine, navodi Balkan tranzisional džastis (Balkan Transitional Justice – BTJ), trebalo je da slete na aerodrom kod Prištine, međutim komandanti NATO-a su promijenili mišljenje i poslali ih da obezbjeđuju južni ulaz na Kosovo u Kačaničkoj klisuri.
Ko zna šta bi se desilo da nisu bili upućeni na ovo mjesto, piše BTJ. Naime, navode, 250 ruskih vojnika su, neposredno prije ulaska 50.000 vojnika NATO snaga iz Sjeverne Makedonije i Albanije, kopnenim putem iz Bosne i Hercegovine već bili na putu ka aerodromu.
Bio je to zloslutni početak raspoređivanja NATO snaga nakon 11-nedjeljnih vazdušnih udara koji su imali za cilj da primoraju snage Slobodana Miloševića da se povuku sa Kosova, piše ovaj medij.
Sa raspoređivanjem NATO vojnika, navedeno je, istovremeno se trebalo odvijati i povlačenje jugoslovenskih i srpskih snaga. Međutim, ništa nije bilo garantovano.
- NATO snage su odlučile da, ako Vojska Jugoslavije želi da stvara poteškoće, Kačanička klisura može da je blokira - prisjeća se Frir, 25 godina kasnije, u intervjuu za BIRN iz njegovog doma u Škotskoj.
Ali, piše, na Ruse nisu računali.
- Sve se dogodilo vrlo brzo. Bilo je vrlo malo zadržavanja u prolazu kroz Kačaničke klisure, a onda je od mene zatraženo da vrlo brzo stignem do aerodroma u Prištini. Situacija je bila izuzetno napeta - rekao je Frir za BIRN.
Priča o ruskom maršu na Prištinu i ono što je kasnije uslijedilo postala je stvar legende otkako se nekoliko mjeseci kasnije saznalo da je britanski general zadužen za snage NATO-a na Kosovu, Majkl Džekson, odbio naređenje vrhovnog komandanta NATO-a Amerikanca Veslija Klarka, da potisne Ruse, piše ovaj medij.
- Neću da započnem Treći svjetski rat umjesto vas - rekao je, prema pisanju Njuzvika (Newsweek), Džekson Klarku, što je u to vrijeme izazvalo veliku zabrinutost u vezi komandnog lanca Zapadnog vojnog saveza.
Uoči 25. godišnjice završetka rata na Kosovu i raspoređivanja NATO snaga, 71-godišnji Frir za BIRN priča o „čudna” 24 sata koje je proveo sa ruskim generalom Viktorom Zavarzinom i Džeksonovom uvjerenju da se tenzije mogu riješiti na „vojnički” način.
- Ruski kontingent je bio mali, ali su bili prilično dobro naoružani, i da je bilo oružanog rata moglo je vrlo lako da eskalira“, kaže on za BIRN - prenosi BTJ.
„Rusija i Srbija ‘ruku pod ruku'“
Prema Frirovim riječima za ovaj medij, NATO je znao da su Rusi na putu ka aerodromu. „Rusi su već vozili velikom brzinom“, rekao je on, piše u tekstu.
Zadatak da riješe situaciju sa njima, navodi se, pao je na britanske snage i foklandskog veterana, Frira.
- Stigao sam tamo i došlo je do ćorsokaka. Počeli smo razgovore sa ruskim generalom u nekakvoj vojnoj prikolici na prištinskom aerodromu. Bio je to veoma napet sastanak. Niko nije znao kako će to funkcionisati - rekao je on, navodi se u tekstu.
Prema njegovim riječima, brzo je postalo jasno da nema govora o povlačenju Rusa „iz neke vrste diplomatskih razloga“.
- Zauzimanje dela terena smatralo se i taktičkom i operativnom korisnošću za ruske snage - objašnjava on, piše u tekstu BTJ.
Zavarzin, koji je u to vreme bio vojni predstavnik Kremlja pri NATO-u, bio je „veoma jasan što se tiče svog cilja“, priča Frir, navodi se. Generalovo prisustvo dalo je ruskoj operaciji značajnu težinu.
- Kao što je poznato, Rusija i Srbija su bili ruku pod ruku, više je da je Rusija došla pomoći Srbiji, ako mogu tako da se izrazim - prenosi BTJ.
Osvrćući se unazad, Frir napominje, navodi se, da je britanski stav o izbegavanju direktne konfrontacije sa ruskim snagama „apsolutno ispravan“.
- Na kraju krajeva, prevladao je zdrav razum. To bi bila samo katastrofa - zaključuje on, piše u tekstu.
Džekson se vratio nazad u Severnu Makedoniju, a Frir je ostao na aerodromu.
- Jeo sam sa Rusima i moram reći da njihovi obroci nisu bili nešto posebno privlačni. Bila je to zanimljiva posleratna noć - navedeno je.
Rusi su ostali prisutni na aerodromu četiri godine, navodi se u tekstu – povukli su se u julu 2003. Pet godina kasnije, Kosovo je proglasilo nezavisnost koja je dobila podršku velikih zapadnih sila, ali ne i Rusije i Srbije.
Frir se priseća da je, kako se navodi, hodajući po Kosovu odmah nakon raspoređivanja, video „ogromno razaranje“, srušena sela i mrtve civile.
- Nedaleko od Prištine, u jednom selu smo videli da su ubili oko 50 meštana svih uzrasta“, rekao je on, prenosi BTJ, aludirajući na srpske snage.
Frir dodaje, piše, da čak i kada su kosovski Albanci cvećem i osmehom pozdravljali konvoje NATO-a koji su napredovali, raspoređivanje nije išlo bez operativnih izazova kojih je bilo dosta i „grešaka u planiranju“, jer je nastojao da obezbedi tampon zonu između napredovanja NATO trupa i povlačenja jugoslovenskih i srpskih snaga.
Bez obzira na sporadične incidente u kojima su učestvovali pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Frir ističe, prenosi BTJ, da je NATO „osigurao da povlačenje srpskih snaga ne bude ometano od strane OVK“.
- OVK je prepoznala da među njima ima odmetnutih elemenata, tvrdolinijaša koji su smatrali da imaju šta da dokažu. Ali ako vam je porodica ubijena, nećete biti predisponirani da budete blagonakloni - prenosi ovaj medij.
Četvrt veka kasnije, kako piše, usred novog rata u Evropi, Frir naglašava da su on i njegovi vojnici raspoređeni na Kosovu osećali da „učestvuju u nečemu svrsishodnom, nečemu što ima pravi značaj“.
-Očigledno je bilo nekog užasnog etničkog čišćenja i ljudi su bili traumatizovani - kaže on za BIRN, dodajući da postoje paralele sa Ukrajinom nakon invazije Rusije u februaru 2022.
- Nema sumnje. Podržali smo humanitarnu operaciju nakon zločina. To je očigledno slično onome što se sada dešava u Ukrajini gde je civilno stanovništvo uveliko na prvoj liniji fronta i strada“, navodi Frir za BIRN - prenosi BTJ.
Na pitanje BIRN-a da li se zalaže za direktniju intervenciju Zapada u ratu u Ukrajini, Frir naglašava da bi bilo „nezahvalno“ od njega da pokuša da pretpostavi buduće korake NATO-a u vezi sa sukobom.
- Međutim, nema apsolutno nikakve sumnje (da) bez potpune podrške NATO-a, posebno u obučavanju ukrajinskih vojnika i obezbeđenju naoružanja i materijala, Ukrajina ne bi bila u stanju da vodi svoje trenutne operacije - naveo je on, piše u tekstu.
- NATO će, siguran sam, kontinuirano pratiti situaciju kako bi bio u poziciji da da procenu vladama članicama šta treba da se uradi da bi se postigao uspešan ishod u nizu datih scenarija - zaključuje on za BIRN, prenosi BTJ.
(DEPO PORTAL/mm)
PODIJELI NA
Depo.ba pratite putem društvenih mreža Twitter i Facebook