Razgovarala: Rubina Čengić
www.interview.ba

Advokat i koautor knjige Ustavno pravo BiH Nedim Ademović odgovara na najteža pitanja koja svako od nas postavlja ovih dana. Najave o osamostaljenju RS, mogući pravni i politički potezi Milorada Dodika, šta, ko, gdje i kako bi morali/trebali reagirati.


Šta je po vašem mišljenju ova najava Milorada Dodika da će s usvajanjem UN-ove Rezolucije o genocidu u Srebrenici uraditi nešto kao postaviti međuentitetsku granicu ili proglasiti nezavisnost ili slično – krivično djelo, širenje panike i straha ili…
 

Najava je bila vezana za potencijalno usvajanje rezolucije UN o genocidu u Srebrenici. S obzirom na to da se o rezoluciji neće glasati 2. maja, sva najavljena događanja su otkazana, tj. prolongirana za datum kada se, i ako se, o rezoluciji bude glasalo. No, hipotetički gledano, da se o rezoluciji glasalo, najave nisu, po mom mišljenju, donosile ništa novo. SNSD i njegove pristalice bi se okupile, bilo bi tu raznog folklora, raznih izjava secesionističkih, klero -fašističkih, etno – nacionalističkih boja, možda bi se usvojila koja deklaracija, rezolucija i sl, i na tom bi se završilo. Čisto sumnjam da bi bilo nekog ozbiljno institucionalnog ili faktičkog pokušaja narušavanja demokratskog sistema ili ustavnopravnog poretka. To je moja procjena. Ta pozornica treba Miloradu Dodiku. Što je gora situacija – to je bolje za njega. Stari isprobani recept kako bi pokušao da ojača svoju ličnu poziciju. Ovaj put ne vidim bilo koje drugo pozicioniranje osim njegovog ličnog. Milorad Dodik, kao i njegovi najbliži saradnici, zaista su u teškoj situaciji. Ovo ne govorim zato što smatram da Milorad Dodik neće lično pokušati bilo što ozbiljnije uraditi. Ovo govorim iz razloga što međunarodne vojne snage odavno već imaju situaciju pod kontrolom, snimaju, posmatraju, izvještavaju i spremni su. OHR bi kaznio, ali uz punu podršku međunarodne zajednice, onog koji bi pokušao da naruši mir ili osnovne Dejtonske vrijednosti.

Šta u kontekstu Okvirnog sporazuma za mir u BiH Milorad Dodik i Republika Srpska mogu da urede  u vezi sa otcjepljenjem ili osamostaljenjem RS?
 

Ne mogu ništa i to je Ustavni sud BiH jasno naglasio! Znači, prema slovu Ustava BiH, entitet nije država, nema prerogative države, bilo kakve. Niti jedan narod nema pravo na samootcjepljenje. Suverenu vlast imaju samo državni organi, a ne entitetski. Sva prava i obaveze, te nadležnosti, entiteti crpe iz Ustava BiH. Jedini pravni način da se RS otcijepi jeste da se u Parlamentarnoj skupštini, po proceduri za izmjenu Ustava BiH, izmijeni Ustav BiH i da se država preuredi. Prema tome, po pitanju otcijepljenja, RS ne može sam ništa uraditi. Naravno, govorim o civilizovanom načinu.
 

Šta bi značilo odluka, recimo,  Narodne skupstine RS o osamostaljenju RS?
 

To bi bio neustavni čin, neustavan akt, atak na ustavnost, suverenost, nezavisnost i integritet države. Reakcija bi trebala da bude ista kao u vezi sa sličnim činom Katalonije u Španiji prije par godina. Akt bi se u Ustavnom sudu BiH stavio van snage, a učesnici ovog čina bi se krivično gonili.

Ko bi mogao/trebao/morao da poduzme nešto u slučaju takve odluke, a s ciljem očuvanju BiH ili zaštite Dejtonskog/Mirovnog sporazuma?
 

Svako u okviru svoje nadležnosti. Znači odmah bi bio pokrenut postupak pred Ustavnim sudom BiH, a stavljanje van snage takve odluke  bi mogao da uradi i Visoki predstavnik. Tužilaštvo BiH bi moralo odmah otvoriti predmet, aktivirati policijske snage, pritvoriti učesnike tog čina, te tražiti od suda da se odredi pritvor. Naravno, ako bi se desio neki otpor ovoj pravnodržavničkoj re/akciji – to bila druga situacija i Dejtonske, međunarodne vojne mirovne snage bi se aktivirale. Vjerovatno bi došlo do hitnog, vanrednog zasjedanja PIC-a. Vjerovatno bi i NATO bio aktiviran.

Kakva bi u tom slučaju bila uloga susjednih država  koje su supotpisnice Dejtonskog mirovnog sporazuma?

Susjedne države bi morale podržati Opšti okvirni sporazum za mir u BiH uključujući Ustav BiH. To bi značilo, prije svega, da se ne miješaju u unutrašnje prilike BiH, posebno ne na strani secesionista. S druge strane, Srbija bi morala podržati aktivnost međunarodne zajednice i legitimnih vlasti BiH koje vode ka uspostavljanju pune kontrole nad situacijom. To je njihova obaveza jer su i Hrvatska i Srbija preuzele punu odgovornost za provedbu i poštivanje Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH kao ugovorne strane. Bitno je naglasiti da u Opštem okvirnom sporazumu za mir u BiH nema apsolutno ništa, niti jedno slovce, o bilo kakvoj mogućnosti susjedne države da, na nekom etničkom principu pomogne, u najširem smislu rječi, secesioniste.

A međunarodne zajednice?

U slučaju secesije bi prije svega prvo bio aktiviran vojni aspekt Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH. Znači, Dejtonske mirovne vojne snage bi dobile novi mandat da intervenišu. Mislim da je već sada jasno da međunarodne vojne snage ne bi čekale ni trenutka da se mi u BiH dogovorimo tko je za što nadležan i da li Predsjedništvo, njegovi članovi, Stalni komitet za vojna pitanja, Ministarstvo odbrane BiH i drugi organi imaju nadležnost i ovlasti da nešto odlučuju, naređuju i slično. Međutim, koliko znam, i domaći odgovor je spreman. Ustav BiH apsolutno neće biti prepreka brzom odgovoru. Entitetski i etnički principi odlučivanja tu ne igraju nikakvu ulogu. To se razjasnilo.

Kakve bi pravne posljedice mogla imati odluka bilo koga da osamostali dio BiH?
 

Krivični zakon BiH je tu jasan. Cijela jedna glava u tom Zakonu je posvećena zaštiti integriteta države Bosne i Hercegovine sa zapriječenim veoma dugih kaznama zatvora.

(DEPO PORTAL/dg)