Ministarstvo finansija pomjeranje roka, koji je prvobitno isticao danas, obrazložilo je velikim interesovanjem telekomunikacionih kompanija za kupovinu tog preduzeća.

Naime, “Telekom” je u prošloj godini zabilježio najveći profit, kao monopolista ima 3,2 miliona korisnika fiksne telefonije i drži 60 odsto tržišta mobilne telefonije.

Prema riječima premijera Mirka Cvetkovića treba ga prodati iz političkih i ekonomskih razloga.

Cvetković je u Skupštini Srbije odbacio spekulacije da Evropska komisija pritiska Srbiju da proda to preduzeće, i rekao da će privatizacija javnih preduzeća pomoći da ta preduzeća više ne budu plijen političkih stranaka.

"Jedini način da ona to prestanu da budu jeste da država izađe iz njihovog vlasništva. Ja vjerujem da taj stav podržava većina vas koja ovde sjedi, nezavisno od toga kojoj stranci pripadaju“, kazao je predsjednik Vlade Srbije.

„Prema tome, pitanje odnosa načelnog, da li prodati ’Telekom’ ili ne, sa ovog stanovišta, postaje u određenom smislu sasvim drugačije nego na način na koji je postavljen. Dakle, imate sa jedne strane prosto jedno insistiranje da se država izvuče iz javnih preduzeća, a sa druge strane, na moje iznenađenje, odjednom se pojavljuje zahtjev da država ostane u javnim preduzećima", dodao je on.

Ekonomski, privatizacija će, navodi Cvetković, pomoći da „Telekom“ na tržištu bude konkurentan drugim kompanijama tog tipa, jer će u protivnom gubiti.

"Otvaranjem mogućnosti da se stvori konkurencija, mi ’Telekom Srbija’ izlažemo oštroj konkurenciji koju on nije u mogućnosti da izdrži ukoliko nema mogućnost da učestvuje u tržišnoj utakmici na bazi identične startne pozicije kao i drugi konkurenti. Ako ne bismo prodali Telekom, ne samo da on ne bi ostvarivao te profite, već bi naprotiv on morao da ide dole i dole jer bi se suočio sa konkurencijom koja je mnogo fleksibilnija", rekao je Cvetković.

Obrazloženje za produženje roka za otkup tenderske dokumentacije, kod stručnjaka za strana ulaganja Milana Kovačevića ostavlja, međutim, sasvim drugačiji utisak.

On je uvjeren da je uzrok premali broj zainteresovanih kompanija.

"Od tog koraka do stvarnog nuđenja da se kupi kapital obično se u velikoj meri smanji broj onih koji su započeli i koji se stvarno pojavljuju kao kandidati da kupe kapital. Ovo, inače, nije najbolje vreme za prodavanje ’Telekoma’, zato što još na tržištu kapitala berze nisu proradile“, smatra on.

„S druge strane, neophodno je zaista pospješiti privatizaciju javnih preduzeća. Prvi i osnovni razlog za njihovu privatizaciju je da se otkloni problem sukoba između uloge države kao regulatora kako treba raditi u toj oblasti", kaže Kovačević.

Prodaji „Telekoma“ su se u međuvremenu usprotivili i reprezentativni sindikati ''Telekom Srbija grupe''.

Oni tvrde da se prodaja za vrijeme ekonomske krize ne može pravdati poboljšanjem poslovanja i jačanjem kompanije.

Istovremeno, Fond za razvoj demokratije zatražio je od Privrednog suda da ispita zakonitost prodaje većinskog paketa akcija i do okončanja postupka zabrani prodaju.

Glasovi protiv prodaje „Telekoma“ čuli su se i iz redova opozicije. U Srpskoj naprednoj stranci kažu da nemaju ništa protiv same prodaje, ali da se novac od prodaje ne smije koristiti za potrošnju.

"Da u međuvremenu zaustave prodaju ’Telekoma’, pošto su sve dosadašnje prodaje otišle u potrošnju, ništa u investicije. Mi nismo protiv prodaje, privatizacije svega onoga čega država može da se odrekne da bi stekla novac za investicije, a ne novac za potrošnju", poručio je predsjednik SNS-a Tomislav Nikolić.

Dokumentaciju za učešće na tenderu do sada su otkupili „Telekom Austrije“, „Dojče telekom“ i „Frans telekom“. Krajem oktobra objavljen je tender za prodaju 51 odsto akcija Telekoma, čija je ukupna vrednost procijenjena na 2,43 milijarde evra.

(BLIN MAGAZIN/eh)