U intervjuu za Press RS, Kusturica konstatuje da je sarajevski „multietnički koncept" potpuno propao i navodi da je jedan od najnovijih dokaza koji to potvrđuju i životna drama Josipa Pejakovića koji najavljuje svoj definitivni odlazak iz Bosne.

- Ljudi iz Sarajeva odlaze zato što to više nije multietnički grad. Bakir i Zlatko ga sada mogu predstavljati kako god hoće, ali kada bi se prebrojali Srbi, Hrvati i ostali nemuslimani koji danas žive u tom gradu, svako bi mogao da vidi o čemu se radi - kaže Kusturica.

Kako komentarišete izjavu Josipa Pejakovića da mu se zgadio život u BiH i da jedva čeka da ode?

- Očigledno je i Josip shvatio neke stvari, a oni koji su krivci za njegovu želju za odlaskom neka se zapitaju zašto je to tako? Josip, ja i mnogi drugi pre 20 godina pokušavali smo da Bosnu izvadimo iz nevolje i da se nekako izbegne rat, a onda smo se nažalost razvrstali po nacijama i raznim kvazimultietničkim konceptima.

U vašoj knjizi često pominjete tu multietničnost po kojoj je Sarajevo bilo poznato...

- Sarajevo je bilo multietnički grad pre rata, a sada je to samo imitacija multietničnosti. Ja im želim sve najbolje, pa i multietnički život o kome stalno pričaju, ali nisam siguran da je to izvodljivo.

Kako komentarišete ogromno interesovanje za vašu knjigu i da li planirate da njenu promociju održite i u Sarajevu?

- Ovo delo sam napisao zato što je moj život bio prebogat događajima i raznim čudima koja su tražila svoju knjigu. Kao i sve mitske podloge, i ova knjiga ima jak mit o životu i biografiji koja je najizrazitiji primer običnog i neobičnog. Iz ovih razloga moja knjiga privlači veliku pažnju. Što se tiče promocije u Sarajevu, može se dogoditi i to, ali sam već nekoliko puta ponovio da kad vidim kako je Anđelina Džoli najebala u tom gradu, ja sam još i dobro prošao.

Kako komentarišete činjenicu da se jedan od junaka iz vaše knjige, kog se sećate kao dečaka koji je pre 40 godina u školi s gađenjem bacao svinjske viršle i tražio da ga zovete „zeleni", danas nalazi u Predsedništvu BiH?

Pa, što se mene tiče, Bakirova današnja pozicija nije previše iznenađujuća. Ideja kojom se on vodio i koja se rodila bog zna gde, dovela je do toga da i taj čovek zauzme poziciju na kojoj se danas nalazi. Pošto mu je otac bio političar, valjda je bilo za očekivanje da i on postane isto.

Pratite li njegove političke nastupe i izjave u javnosti?

- Video sam njegov nastup na televiziji kada je rekao da sam ja gradio crkve dok su po Bosni rušene džamije. To je notorna laž. Ja sam zajedno sa suprugom napravio crkvicu na Mećavniku 2006. godine, a do tada su sve srušene džamije u Bosni već bile obnovljene, što od stranih kredita, što od dobrovoljnih priloga. Pošto ja nisam ni učestvovao u rušenju tih džamija, ova njegova rečenica mi baš ne zvuči kao izjava koju je izrekao pametan političar.

Ipak, čini se da je Bakir Izetbegović krenuo pomirljivijim putem i da svojim izjavama i javnim izvinjenjima pokušava da prati trendove koje su pokrenuli aktuelni predsednici Srbije i Hrvatske...

- Bilo bi dobro da se Bakir Izetbegović izvini za sve Srbe koji su poklani po Sarajevu! Isto tako bilo bi dobro da se izvini i srpskim žrtvama u istočnoj Bosni. Tamo su počinjeni strašni zločini i nad Srbima, a ne samo nad muslimanima.

U jednom neformalnom razgovoru pomenuli ste da se iz detinjstva sećate i sadašnjeg šefa SDP-a BiH Zlatka Lagumdžije?

- Zlatka Lagumdžije se sećam kao izuzetno brzog dečka koji je bio jako spretan u dohvaćanju lopte meni i mojim drugarima kad smo je nabijali izvan granica fudbalskog igrališta. Kad god nam je lopta odletela nizbrdo, sve do „Đure Đakovića", on je morao da strči niz stepenice i brzo da nam je vrati.

Stranka koju danas vodi Zlatko Lagumdžija u Federaciji BiH predstavlja sinonim za multietničnost...

- Ma, to nema veze s mozgom. Šta to Zlatko Lagumdžija može ponuditi u prilog multietničnosti?! Što se mene tiče, jedini koncept koji sam ja uvažavao i uvažavam je multietnički, ali na terenu postoje razna stanja koja nisu povoljna. Multietničnosti u BiH biće onoliko koliko ima bogatstva i pameti, a toga je ovde vrlo malo. Bilo je pre 1992. pokušaja da ovde zaživi koncept multietničnosti, pa smo videli kako se sve završilo.

S druge strane, imate dobre, čak i prijateljske odnose s novim predsednikom RS Dodikom koji se takođe nalazi na čelu jedne socijaldemokratske stranke?

- Razlika između Dodika i Lagumdžije je ta što je Dodik u celoj ovoj priči više sekularan. Dodik najbolje shvata šta država na Balkanu zaista može da bude. Što se tiče Lagumdžijinog SDP-a, to je socijaldemokratija koja prvenstveno želi da bude po ukusu Stejt departmenta. Koliko je takva „socijaldemokratija" u stanju da realizuje svoj program, posebno u Bosni, teško je reći. DEPO/a.k.