Na kraju 2021. godine petorka Big Tech, koju čine kompanije Apple, Amazon, Google (Alphabet), Meta (Facebook) i Microsoft, ostvarila je zajednički prihod od 1,4 biliona dolara.

Kako piše Visual Capitalist, postoje dva glavna načina na koja ovi tehnološki giganti ostvaruju svoj prihod – ili prodaju neki proizvod krajnjim potrošačima ili njih tretiraju kao robu i “preprodaju” drugima.

Apple, Microsoft i Amazon spadaju u prvu kategoriju. Kao i većina tradicionalnih preduzeća, ove kompanije nude kupcima fizički (ili digitalni) proizvod u zamjenu za novac. Pa tako, više od polovine zarade koju je ostvario Apple dolazi od prodaje modela iPhone, usluge u oblaku pod imenom Azure generišu skoro trećinu Microsoftovog ukupnog prihoda, dok Amazonove online prodavnice čine gotovo polovinu prihoda ove kompanije.

S druge strane, Meta i Alphabet rade stvari malo drugačije. Umjesto da prodaju stvarni proizvod, ova dva giganta zarađuju većinu svog novca prodajom pažnje svoje publike. Skoro 98 odsto zarade Mete dolazi od Facebook oglašavanja, dok kod Alphabeta udeo od Google oglasa iznosi 81 odsto.

Zajedničko za svih pet kompanija je da su ostvarile vrtoglavi rast prihoda prethodnih godina. (Ovakav trend narušen je njihovim finansijskim izvještajima za prvi kvartal 2022. godine.)

U 2019. godini, dakle prije pandemije, kombinovani prihod petorke Big Tech porastao je za 12 odsto. Sljedeće godine, uprkos pandemiji – ili možda baš zahvaljujući njoj, jer su korisnici ostajali kod kuće i više koristili tehnologije i naručivali usluge i proizvode, njihov kombinovani prihod porastao je za novih 19 odsto.

A u fiskalnoj 2021. godini zabilježili su rast kombinovanog prihoda od 27 odsto u odnosu na prethodnu godinu, navodi biznis.rs.

Raščlanjeno redom, Amazon generiše 47,3 prihoda od e-prodaje i čak 22 odsto na račun raznih naknada za slanje koje su direktno sa njom povezane, dok tek 13,2 odsto potpada na AWS (Amazon Web Services) i 6,8 odsto na Amazon Prime striming servis.

Apple generiše velikih 52,5 odsto od prodaje iPhone modela telefona, dok udeo njegovih digitalnih muzičkih i video servisa u ukupnoj zaradi iznosi 18,7 odsto. Mobilni gedžeti, od slušalica, preko pametnh satova, do naočara i setova za glavu, doprinose sa 10,5 odsto, ali beleže stalan rast prethodnih nekoliko godina.

Alphabet kroz internet oglašavanje preko svojih aplikacija ostvaruje 69 odsto prihoda, a kroz Google Ads još 12,3 odsto, ali je zato Meta u potpunosti zavisna od advertajzing biznisa, jer joj oglasi na društvenoj mreži Facebook donose čak 97,5 odsto ukupne zarade.

Na kraju Microsoft, koji je tokom protekle decenije u dobroj mjeri raslojio svoje poslovanje na više segmenata. Čuveni operativni sistem Windows više nije glavna perjanica kompanijinog poslovanja, jer donosi tek 13,8 odsto njenih prihoda. Microsoft Azure proizvodi za servere i poslovanje u oblaku doprinose sa 31,3 odsto, dok Office proizvodi i usluge čine 23,7 odsto ukupnih prihoda. Zanimljivo je da je Microsoft povećao udeo u gejmingu jer on čini 9,1 odsto zarade, a društvena mreža LinkedIn 6,1 odsto.

(DEPO PORTAL/mr)