Za vrijeme posjete Kraljevu, gradu kojeg je 3. novembra razorio zemljotres, Njegova svetost patrijarh srpski Irinej rekao je da ovu nesreću treba prihvatiti kao božju opomenu, te da predstoji vrijeme u kojem ćemo tu nevolju podnijeti i podijeliti zajedno s Kraljevčanima.

PATRIJARH IRINEJ: Ovo što se desilo, to je jedna mala opomena, sigurno božja opomena, ne samo Kraljevu, već sigurno božja opomena svima nama da malo više brinemo o onom što je večno i neprolazno i da budemo spremni da pokažemo bratsku ljubav prema svima koji tu ljubav očekuju.

FOKUS: Nesreća koja je zadesila Kraljevo i Kraljevčane i više je od opomene. Rekli ste to odmah poslije zemljotresa i dodali kako je sada prijeko potrebno da se narodu pomogne.

PATRIJARH IRINEJ: U ovom trenutku najvažnije je da najugroženiji nekako prezime, te da, u vremenu koje je pred nama, svim nesrećnicima obezbedimo izvesniji smeštaj i budućnost bez nevolje... Došao sam, dakle, da vidim, te da s narodom podelim nesreću koja ga je snašla, bilo u strahu, bilo u materijalnom smislu. Sve nas na to poziva i Gospod. Poziva nas da s narodom Kraljeva podelimo i sav teret koji ovih dana nosi na svojim leđima. Jer, najposle, ne znamo šta nas sve sutra čeka. Možda to isto što je narod Kraljeva doživeo, koji, kako i svi drugi u sličnim prilikama, očekuje pomoć od drugog.

FOKUS: U svemu ovome pomoć države je i njena obaveza. Da li je to neizbježna obaveza i svih drugih koji su na bilo koji način u vezi sa situacijama u kojima se, nažalost, Srbija sve češće nalazi?

PATRIJARH IRINEJ: Nadamo se da će država učiniti svoje, ali će i Srpska pravoslavna crkva apelovati i preko svojih vernika uticati da se posledice ove katastrofe ublaže. Nadamo se da se ovako nešto neće ponoviti, ali uvek moramo biti spremni za sva iskušenja.

FOKUS: Poslije posjete crkvi Svete Trojice, na kojoj su i te kako vidljivi tragovi razornog zemljotresa, te kraljevačke bolnice, u kojoj su smješetani povrijeđeni, bili ste gost vladike žičkog Hrizostoma i sestrinstva manastira Žiča. Kakvo je stanje u Žiči?

PATRIJARH IRINEJ: Pored svega što sam video u Kraljevu, muka koje su snašle narod, te njegove nesreće koja je sve nas skupa teško pogodila, ja sam i radostan. Jer došao sam u Žiču u kojoj nisam bio odavno, i u kojoj su u međuvremenu učinjene mnoge promene i to na bolje. Ovaj manastir, građen pre osam vekova, prvi je veliki duhovni centar mojih velikih, svetih i slavnih predaka. Taj duhovni centra prenet je u Pećku patrijaršiju. S obzirom na sudbinu Kosova i Metohije, plašim se da ponovo ne vratimo to sedište i taj naš duhovni centar iz Peći ponovo u Žiču... Molićemo se Gospodu i Svetom Savi da to nikada ne bude, nego da Kosovo sa svetom Metohijom, kao što je to bilo juče, i danas i sutra i na vek vekova bude sveta srpska zemlja.

FOKUS: Narodu Kraljeva svakog dana stiže pomoć sa svih strana. Svoju braću preko Drine nije zaboravila ni Republika Srpska. Šta mislite o braći iz RS?

PATRIJARH IRINEJ: Pre svega, pozdravio bih svetitelja Banje Luke, vladiku Jefrema, velikog graditelja crkava i manastira. Ono što on čini zaista je za divljenje. Želim da pozdravim i srpski narod u Banjoj Luci, koji se bori da sačuva veru i da sačuva svoje ime. Da sačuva srpsko ime. Iako to nimalo nije lako, oni to s uspehom čine... Reka Drina za nas nije granica, nego most koji nas sastavlja. Iako smo to, u neku ruku i danas, daće Bog da u skoro vreme budemo zaista jedno. Naravno, i u formalnom smislu te reči... Za sada je dovoljno da smo jedno kao narod, kao Pravoslavna crkva i da smo na jednom, dakle istom, svetosavskom, odnosno Hristovom putu.

FOKUS: Prošlo je, evo, godinu dana od upokojenja patrijarha Pavla. Mnogi se, vaša svetosti, danas sjećaju vaše besjede u kojoj ste, pored ostalog, kazali kako je Pavle neponovljiv.

PATRIJARH IRINEJ: Jeste. Po mnogo čemu on je neponovljiv. Ne samo kao patrijarh. On je neponovljiv od momenta kada je odlučio da bude monah. Kakav je životni put tom prilikom izabrao, ostao mu je veran do upokojenja. Samo je išao napred, ne obazirući se nazad. Sve je to krunisalo jedan sveti život, jedan divan jevanđeoski primer u našem vremenu. Sve je to, uostalom, osetio i sam narod na njegovoj sahrani. Bila je to najveličanstvenija sahrana koja se desila u Beogradu, na način kako je održana. To znači da je narod imao dovoljno sluha da čuje i da vidi sve ono što je patrijarh Pavle činio u svom životu. DEPO/a.k.