Nakon krokodilskih suza Bogdana Ilića, poznatijeg kao Baka Prase, koji se u YouTube videu posvećenom preminuloj jutjuberki Kristini Kiki Đukić više od deset minuta pravda da nije kriv i odgovoran za njenu smrt, potpuno mašeći poentu i odbijajući da preuzme odgovornost za internet nasilje koje je prema njoj prouzrokovao, na Facebooku se sramnim otvorenim pismom oglasio i njegov otac - sveštenik Nenad Ilić.

I jedan i drugi, čini se, nisu razumjeli pisanje medija i osudu javnosti. I jedan i drugi, međutim, odbijaju da prihvate činjenicu da je Baka Prase obični internet nasilnik koji je više mjeseci maltretirao Kristinu Đukić Kiku, o njoj praveći uvredljive klipove, snimajući pjesmu i praveći montirane fotografije na kojima se aludira na njeno silovanje.

Prije nego su ti klipovi obrisani sa njegovog YouTube profila, brojili su i više miliona pregleda – pjesma „Je l te nije blam“ imala je više od osam miliona pregleda, a Kristina je više mjeseci, pa čak i nakon smrti, dobijala monstruzne uvredljive komentare i prijetnje, o kojima je svojevremeno i sama pričala u intervjuu za „Blic.“

Nenad Ilić sada pokušava da opravda nedolično i pogubno ponašanje svog sina optužujući nevladine organizacije i „zapad“ za navodni linč kroz koji prolazi Prase – potpuno ignorišući činjenicu da je Baka Prase taj koji je vodio kampanju linča protiv preminule jutjuberke, ali i protiv drugih javnih ličnosti i djevojčica. Tako je, na primjer, svojevremeno bio optužen da spava sa maloljetnicama – što je i sam priznao, a snimio je i uvredljivu pjesmu za pop pjevačicu Saru Jo.

Svog sina, bez trunke kritike, naziva „lajavim, ali punim slabosti i velikog srca.“ Nevladine organizacije s druge strane teško optužuje da imaju agendu da „sprovedu diktaturu u Srbiju“.

Podsjetimo, kao što Nenad Ilić sada optužuje nevladine organizacije, tako je i sam Bogdan Ilić svojevremeno optuživao Kristinu Kiku Đukić da radi za strane nevladine organizacije, i to u klipu koji je snimio sa Pavlom Bihalijem iz Levijatana.

Ono što je napisao prenosimo u cjelosti. 

- Naravno da usred svih naših problema i nerešenih pitanja ovo nije najvažnije pitanje, ali pošto se tiče mog sina i mene, naše porodice, i pošto se u poslednje vreme kod nas uvode kao potpuno normalni metodi linča, imam obavezu da napišem makar nekoliko redova o celom slučaju sa zloupotrebom smrti jedne mlade devojke i medijskim linčom koji je usledio.

Anatomija jednog linča

Sahranjena je Kristina Đukić, pokoj joj duši. Ali zloutreba smrti mlade jutjuberke ne prestaje.

Kristina se upokojila u noći između 8. i 9. decembra pod još uvek do kraja nerazjašnjenim okolnostima.

Tokom prepodneva 9. decembra mediji objavljuju vest o njenoj smrti na osnovu objave njene prijateljice.

Rano popodne oglašava se na medijima Mira Vladisavljević, direktorka Balkan tube festa, sa kojom je pokojna Kristina sarađivala. Ona tvrdi da se Kristina ubila zbog toga što posle pet godina iskustva sa bulingom na društvenim mrežama nije više mogla da izdrži.

I to postaje neupitna činjenica, oko koje se okreću sva naredna dešavanja. Činjenica koju skoro svi mediji prihvataju i obrađuju, pre nego što je stigla ikakva potvrda od porodice ili policije.

Zanimljivo je da direktorka Balkan tube festa baš tih dana učestvuje u programu 16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama koji vode i pomažu neke nevladine organizacije, zatim ambasade Švedske i SAD, i Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji. Kao posebna tema u programu je „Digitalno nasilje ostavlja stvarne posledice“, nasilje kojem su više izložene žene.

I eto spremne dijagnoze uzroka Kristinine smrti.

Mira je izriče, mediji bez pogovora prihvataju. I ne samo mediji. Niko ne proverava da li je to prava istina!

Približava se kraj godine, nevladine organizacije treba da opravdaju novac koji dobijaju, i to je potpuno razumljivo.

Uveče tog istog 9. decembra nevladina organizacija Autonomni ženski centar kome je ponuđeni scenario nasilja na internetu potpuno pogodan naravno da ne traži nikakve provere osnovne teze, ali u saopštenju koje će preneti mediji u AŽC znaju kako se Kristina osećala i traže da `odgovarajuće institucije` provere odgovornost Bogdana Ilića za nasilje koje je nad Kristinom on podsticao. I to zahvaljujući medijima postaje takođe podrazumevajuća činjenica.

Dosadno je baviti se problematikom a nemati glavnog negativca.

Baka Prase, uglavnom zabavlja i zasmejava pratioce, često potpuno plitkim humorom oduvek privlačnim velikom broju dece ali i odraslih, glupira se, često bude i skaredan ali ima i lepe humane gestove, pravi pesme, peva, ali ume i te kako da se svađa kad ga neko nagazi sve psujući i pljujući. Nije pod zaštitom vlasti, nasuprot. Mogu mediji da udare na njega i njegovu porodicu bezbedno, a ne kao što se često dešava da ih neko pozove i objasni šta se sme a šta ne sme.

Pritom je među jutjuberima ali i nešto šire poznata epizoda svađe njega i pokojne Kristine na jednoj TV stanici, i njegove uvredljive reči i pogrdna pesma koju je u toj svađu napravio. Tzv. `distrek`. To prepucavanje u nastavcima je jedan od žanrova na Jutjub sceni pod nazivom `drama`.

Istina, ta svađa je bila pre dve godine, a buling je po Miri trajao pet godina. Bilo ga je znači i pre i posle te medijske svađe. Kristina i Bogdan Ilić što je pravo ime Baka Praseta, pomirili su se pola godine pre nesrećnog događaja, a Kristinu su u međuvremenu mučile sasvim druge stvari, koje nemaju direktne veze ni sa internetom ni sa jutjubom, to sad već skoro svi znaju, ali zašto kvariti potencijalno uspešni medijski scenario, originalan `angažovani` narativ sa bulingom.

Toliko nerešenih ubistava, nerešenih kriminalnih afera, ali eto prilike za efikasnost.

Bogdana po prijavi AŽC odvode na ispitivanje u policiju. Naravno ništa oni koji se bave visokotehnološkim kriminalom neće pronaći protiv njega ali…

Mediji prate svaki njegov korak na tom putu koji je nevladina organizacija tako zgodno trasirala. Lovostaj je ukinut. I linč se na internetu zahuktava.

Treba osvetiti Kristinu, žrtvu nasilja koje je pokrenuo taj nepodnošljivi hvalisavi momak – tako bar stoji u scenariju.

Ljudi se u Srbiji godinama osećaju sve bespomoćnije i sve beznadežnije. Miris ponuđene krvi žrtve budi adrenalin kod mnogih. Medijski linč i kopiranje takozvane `kensl kulture`, kulture poništavanja , izopštavanja izabrane mete, koja dolazi iz Amerike i ovde se prihvata kao nekad farmerke i žvake, ima već uhodane metode.

Počinje vrela aktivnost na društvenim mrežema, a mediji samo dolivaju gorivo.

Ljudi su nezadovoljni. Žele da makar na trenutak osete kao da nešto menjaju. Da pored toliko nepravde koju trpe, isteraju pravdu. Bilo kakvu, nek samo i liči na pravdu. Da se nekome, bilo kome, osvete za sva poniženja koja trpe, za zavist i nemoć koju moraju da gutaju. Da imaju makar neku moć. Linč je prava prilika za to. Pogotovo linč nezaštićenog a hvalisavog i veoma uspešnog zabavljača. Štrči – seci mu glavu!

Borkinje i borci protiv agresije na internetu postaju agresivniji nego oni protiv kojih se bore, pljušte uvrede, ali i optužbe i pretnje koje prelaze u kriminalno ponašanje, ali to ne primećuju ni učesnici u linču ni mediji koji prate i usmeravaju odvijanje filma.

A moralno pokriće – stvaranje od jutjuba oaze mira za dečicu, bez ružnih reči. Deca ne treba da dele ono što se godinama kod nas uspešno gaji preko politike i medija – kulturu netrpeljivosti, svađe, senzacionalizma.

Ali deca ionako ne slušaju šta im pričamo. Ona vide kako zapravo živimo i šta radimo. Bolje vide od nas. Kako su pored tolike `nesumnjive` nakaznosti lika i dela Bake Praseta našli u njemu nešto simpatično i kako su pored roditelja i nastavnika dopustili po nekim tvrdnjama da ih on `oblikuje` – to je prava zagonetka. Neko bi rekao da je bliže istini da su ona oblikovala Baku Praseta, svog junaka. Kao neki lik iz crtanog filma – lajav i pun slabosti, ali iskren i velikog srca.

Pokoj duši mladoj Kristini, a oni koji su zbog svojih prizemnih ciljeva zloupotrebili njenu nesreću i smrt možda ipak da se pogledaju u ogledalo i razmisle da li zaista ikog spašavaju od bilo čega, ili je u pitanju nešto drugo.

Što se tiče pravih ciljeva nevladinih organizacija koje su pokrenule lavinu – one su deo agende uvođenja ove civilizacije u totalitarnu kontrolu i cenzuru i sva sredstva u postizanju tih ciljeva su opravdana. A da li će nam se ti ciljevi kad postanu malo više osvetljeni, kao i njihovo delovanje iz senke koje treba da proizvede privid stava javnosti izgledati tako privlačno, to je već ozbiljnija priča.

Da treba da se oslobodimo mržnje i zlobe koje su se razlile i kroz medije i kroz društvene mreže – naravno da treba. Ali se to neće postići novom mržnjom i nasiljem, personifikovanjem celog problema u jednom internet zabavljaču i njegovim linčovanjem. To traži malo veći trud i sređivanje društva po svim nivoima.

Zaglavljenima između `linč kulture` novog sveta i istočnjačkog despotizma – nije nam lako.

(Nova.rs, DEPO PORTAL/md)