Region je dirnut domaćim zadatkom koji je napisao srednjoškolac sa Downovim sindromom, nakon što je njegov zadatak završio na Facebooku.

Zove se Dominik, ima Down sindrom i napisao je domaći zadatak “Život kao tkivo moje priče”. Opisao je izazove sa kojima se svakodnevno suočava, a njegov zadatak objavila je Udruga za sindrom Down-Zagreb, gdje Dominik redovno prisustvuje. 

Ova objava je do sada prikupila više od 1.700 lajkova i blizu 500 dijeljenja na Facebooku, a u popratnom tekstu na FB stranici Udruge piše: 

"Ovo je školska zadaća (zadaćnica) našega Dominika....on je ČUDO jedno...jer jednostavno ne znamo kako drugim riječima opisati njegove riječi! Suza suzu stiže dok čitamo."

A evo šta je mali Dominik napisao u svom domaćem zadatku:

Rođen sam sa jednim viškom kromosoma. To znači da imam Down sindrom i da sam malo drugačiji od drugih. Mnogo stvari mi je teže od drugih. Moram više da radim i za neke stvari mi je potrebna pomoć.

Imam asistenticu koja mi pomaže u školi i kući. Sa njom učim i pišem domaće zadatke. Ona mi olakšava teške stvari. Mama kaže da imam dobro pamćenje i da mogu mnogo toga da zapamtim. Ne znam da računam napamet pa mi je matematika teška. 

Teško mi je da se penjem uz stepenice pa skoro nikad ne izlazim kad je veliki odmor. 

Ponekad profesori pričaju puno i brzo pa ne razumijem šta su me pitali, iako znam odgovor. Nevia uvijek kaže da tražim od njih da ponove, ali ponekad me je sramota pa to ne uradim. 

Ne mogu da napravim zvijezdu na fizičkom, teško mi je da igram fudbal i košarku kada igramo pravu utakmicu. Sve se dešava veoma brzo i ne mogu brzo da pređem od jednog koša ili gola na drugi. Drugovi iz razreda usporavaju igru zbog mene da bih postigao koš ili gol.

Često idem u udruženje ljudi sa Down sindromom. Tamo sam sreo neke druge “downovce”. Jedan od njih je “X”. On ne umije da priča. Njemu je mnogo teže nego meni. Kad hoću da jedem, kažem mami, a “X” to ne može da kaže. Ne ide u školu zbog toga i to je loše jer škola pomaže ljudima da budu pametni i tamo upoznaješ svoje drugare.

Iako mi je ponekad teško, ipak volim svoj Down sindrom. Takav sam se rodio i takav sam cijeli život. Sretan sam što imam dobre ljude oko sebe, prijatelje, porodicu i pomoćnika – napisao je Dominik u svom školskom zadatku na temu “Život kao tkivo moje priče”.

(DEPO PORTAL/ad)