TOLJAGA U PREDSJEDNIKOVIM RUKAMA

Politika spaljenog mozga i njeni finansijeri: Tabloidi su postojali i prije Vučića, ali on ih je doveo do usijanja

Mediji26.09.21, 17:24h

Politika spaljenog mozga i njeni finansijeri: Tabloidi su postojali i prije Vučića, ali on ih je doveo do usijanja
Tužna je konstatacija da ogromna većina novinara u Srbiji radi upravo u ovim medijima. Mnogi od njih jer nemaju gde drugde, ali to im i nije neko veliko opravdanje. Neko je jednom rekao da su oni novinari onoliko koliko je Džek Trbosek – hirurg!

 


Izvor: Vreme.com
Piše: Nedim Sejdinović


Potpisnik ovih redova je do pre nekog vremena redovito prisustvovao bezbrojnim regionalnim konferencijama – od Tirane preko Zagreba pa do Beča – na kojima su poznata ekspertska i novinarska imena pretresala stanje u medijima balkanskih država. Te konferencije, neka mi niko ne zameri, iz godine u godinu bile su sve besmislenije i dosadnije iz prostog razloga što se "na terenu" stvari nisu menjale, tako da su se uvodi, izlaganja i zaključci ponavljali do u slovo isti. Ukratko: "dani mrmota" obogaćeni upoznavanjem pametnih "prekograničnih" kolega.


Naime, u čitavom regionu dominantniji mediji su zarobljenici politike i propagandi skloni, a profesionalni novinari izloženi napadima i pritiscima, pa su se govornici iz raznih zemalja utrkivali da podastru dokaze kako je kod njih stanje u sferi javnog informisanja – najgore! To je sasvim ljudski – svakome je njegova muka najveća. Međutim, na jednom takvom skupu u Novom Sadu, kolege iz okruženja imale su jedinstvenu priliku da svakodnevno čitaju ovdašnje političke tabloide da bi na kraju poklekli. Morali su da priznaju da je medijska scena u Srbiji najzagađenija, jer takvih paramedijskih fenomena kakvi su skoro svi režimski dnevni listovi u Srbiji – oni što svakodnevno krše novinarski kodeks, šire lažne vesti i govor mržnje, bave se najprizemnijom agitacijom i urušavajući ljudsko dostojanstvo oštro se suprotstavljaju elementarnom ukusu i civilizovanom ponašanju – nema u njihovim državama, bar ne u tako impozantnoj meri i svakako ne predstavljaju medijski mejnstrim i ne citiraju se u centralnim informativnim emisijama javnih medijskih servisa, kao što je to u nas slučaj.

 

Pokazalo se posle par godina da je Srbija ipak "velika tajna" i da ono što u njoj uspeva ne mora po pravilu svuda da ima prođu pošto je crnogorski "Informer" počeo Đukanoviću da pravi više štete nego koristi, pa je ugašen 2017.


U kontekstu zbivanja u Crnoj Gori treba podsetiti da je onomad neko zaključio da srpski tabloidi imaju izvozni potencijal, pa je u aprilu 2014. godine počelo da izlazi i podgoričko izdanje dnevnog lista "Informer". Bilo je to vreme otvorene ljubavi Vučićevog i Đukanovićevog režima, koji su delili i iste stručnjake za politički marketing, te se pretpostavljalo da će se recept za politički uspeh u Srbiji – koji podrazumeva propagandni pristup znan kao "spaljen mozak" – dobro primiti i kod našeg južnog suseda.


Verovalo se da će i Đukanović, poput Vučića, uspeti da zloupotrebom tabloidnih paramedijskih fenomena potpuno marginalizuje i uništi opoziciju, te učvrsti svevlast. Međutim, pokazalo se posle par godina da je Srbija ipak "velika tajna" i da ono što u njoj uspeva ne mora po pravilu svuda da ima prođu pošto je crnogorski "Informer" počeo Đukanoviću da pravi više štete nego koristi, pa je ugašen 2017.


Ostaće u svetskoj istoriji medijskog beščašća bar jedna naslovna stranica podgoričkog "Informera", na kojoj se nalazi nekakav mutni skrin-šot kojim se dokazuje da izvesna crnogorska nevladina aktivistkinja, kritičarka Đukanovića i korupcije u Crnoj Gori, navodno ima seksualne odnose sa psom.


Počelo pre Vučića, ali je ovaj stvario doveo do usijanja


Daleko od toga da su u Srbiji "divlji" političkih tabloidi nastali u doba Vučićeve vladavine. Oni su postali važna odlika naše medijske scene u periodu posle 2000. kada je nastupila medijska tranzicija. Ono što je bio državni biznis, postalo je "čudesno stvar privatluka", naravno u bliskoj saradnji sa državom ili nekim moćnicima, koji su se obagazili u ratovima. Prvobitno, neki od tabloida bili su veoma oštri kritičari vlade Zorana Đinđića ("Nacional"), da bi se kasnije ovi paramedijski, odnosno politički projekti uglavnom dodvoravali vlastima i bili korišćeni za pozicioniranje u strukturi moći i za difamaciju političkih protivnika.

 

Neki će reći da su upravo oni koji su upravljali tabloidima na kraju postali žrtva čudovišta koje su stvorili. A slobodno se može reći da je medijska scena Srbije po dolasku Vučića na vlast postala čudovišna


Ne samo međustranački nego i unutarstranački sukobi odigravali su se na stranicama tabloida, a njihovi vlasnici i urednici znali su dobro da naplate svoje usluge, neretko zasnivajući poslovni model na reketiranju političara i drugih koji imaju para. Ovdašnji dnevni tabloidi koristili su samo formu sličnih zapadnih novina (koje su se mahom bavile tračevima, estradom i skandalima) da pošalju političke poruke.


Neki će reći da su upravo oni koji su upravljali tabloidima na kraju postali žrtva čudovišta koje su stvorili. A slobodno se može reći da je medijska scena Srbije po dolasku Vučića na vlast postala čudovišna, te da je on svoju moć osnovao i zasnovao na apsolutnoj kontroli nekontrolisanih medija koji teško da se mogu i nazvati medijima u klasičnom smislu te reči. Mediji su postali toljaga u njegovim rukama! Sve ono što je ranije postojalo – dovedeno je do krajnosti i usijanja i ni najveći pesimisti nisu mogli da pretpostave na šta će ličiti naša medijska scena danas.


Tabloide prodavati ispod tezge


Naslovne stranice tabloida poslednjih sedam-osam godina izgledaju tako da su pojedini eksperti pokretali inicijative da se njihova prodaja zabrani u okolini osnovnih i srednjih škola. Kažu, ne bi smeli ni da budu vidljivi na trafikama pored kojih prolazi normalan svet. Trebalo bi ih držati ispod tezge, kao što su se onomad u videotekama držali najžešći pornići.

 

Tabloidi nisu incident, oni nameću pravila igre u medijskom prostoru i kreiraju vrednosni kod društva. Opozicija, recimo, u strahu da se ne nađe na naslovnicama tabloida, odbija da se izjasni o važnim političkim temama


Problem je, međutim, to što je za skoro decenijskog vakta naprednjaka "informersko" novinarstvo zarazilo skoro sve medije bliske vlasti, uključujući tu i televizije sa nacionalnom pokrivenošću, za šta je najviše zaslužna Republička agencija za elektronske medije (REM takozvani), koja radi u službi vlasti i ne zanima je što mediji koje reguliše svakodnevno na dramatičan način krše zakone.


Tabloidno novinarstvo se preselilo i u neke, kako se smatralo, ozbiljne medije, pa se niko više i ne iznenađuje zbog toga što je, recimo, pre neki dan "Politika" na naslovnoj stranici (povodom godišnjice terorističkog napada na SAD) objavila glavni naslov: "Kako je Osama bin Laden nadmudrio Džordža Buša"! Svakojaki govor mržnje je postao svakodnevica, pa sa tablodinih medija sve pršti od "ustaša", "balija", "Šiptara" i raznih drugih neprijatelja (opozicija i kritička javnost) koji žele da unište Srbiju i njeno mudro rukovodstvo sa Aleksandrom Vučićem na čelu.


Inače, on je davno u svojim medijima zadobio odlike božanstva ili superheroja iz stripova. Dakle, tabloidi nisu incident, oni nameću pravila igre u medijskom prostoru i kreiraju vrednosni kod društva. Opozicija, recimo, u strahu da se ne nađe na naslovnicama tabloida, odbija da se izjasni o važnim političkim temama.

 

Tabloidno novinarstvo se preselilo i u mnoge lokalne medije, pogotovo internetske, i na tom nivou se uništavaju ljudski životi, razara se i sam začetak bilo kakve političke alternative


U moru najrazličitijih oblika kršenja profesionalnog kodeksa, tabloidi jako vole da pre suda presuđuju, vodeći dehumanizujuće kampanje protiv raznih ljudi pod uslovom da oni nisu politički zaštićeni. Tabloidno novinarstvo se preselilo i u mnoge lokalne medije, pogotovo internetske, i na tom nivou se uništavaju ljudski životi, razara se i sam začetak bilo kakve političke alternative.


Tužna je konstatacija da ogromna većina novinara u Srbiji radi upravo u ovim medijima. Mnogi od njih jer nemaju gde drugde, ali to im i nije neko veliko opravdanje. Neko je jednom rekao da su oni novinari onoliko koliko je Džek Trbosek – hirurg!


Nastavak teksta čutajte ovdje.

 

(DEPO PORTAL/ad)



Komentari - Ukupno 39

NAPOMENA - Portal Depo.ba zadržava pravo da obriše neprimjereni dio ili cijeli komentar bez najave i objašnjenja. Mišljenja iznešena u komentarima nisu stavovi redakcije web portala Depo.ba!
Prikaži još