- Došao sam iz Sarajeva prije 15 godina sa ženom i dvoje djece - počinje svoju izbjegličku priču Mile Pljevančić. Iako živi u Podgorici i planira da tu ostane do kraja života, Pljevančić mora da se zadovolji statusom stranca sa stalnim nastanjenjem, što je u praksi jedino realno rešenje pravnog položaja raseljenih lica u Crnoj Gori.

- To su mi isto dobri uslovi - imam osiguranje, imaš da se prijaviš na biro, zaposlenje, lečenje - sve imaš, samo što nisi državljanin - kaže Mile. On je jedan od 5.800 raseljenih iz bivših jugoslovenskih republika, koji žive u Crnoj Gori. Pored njih, utočište u toj zemlji našlo je i 11.000 ljudi sa Kosova.

Pošto je Evropska unija viznu liberalizaciju uslovila rješavanjem njihovog pravnog statusa, crnogorske vlasti omogućile su im da raseljeničku legitimaciju zamijene ličnom kartom za strance.

- Treba istaći da je do 18. oktobra zahtjev za odobravanjem stalnog nastanjenju MUP-u podnijelo 321 raseljeno lice i 179 interno raseljenih, a do sada je odobreno 137 lica - od toga: 81 raseljeno i 46 interno raseljenih lica - kaže pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Crne Gore Osman Subašić.

I dok u crnogorskom MUP-u tvrde da su uradili sve što je bilo do njih, Evropska unija nije zadovoljna. To potvrđuje i šef Delegacije Evropske komisije u Crnoj Gori Leopold Maurer.

- Ono što mi vidimo jeste veoma spora implementacija i zbog toga nije zadovoljavajući podatak da je, do sada, svega 100 ljudi od ukupno 16.000 ljudi, dobilo dozvolu za stalno nastanjenje. Mi smo u kontaktu sa vlastima, i pritiskamo ih da moraju biti odlučniji u ovoj oblasti - kaže Maurer.

Stanje nije bolje ni kada je riječ o sticanju crnogorskog državljanstva. Za 18 godina, svega 500 od skoro 6.000 raseljenih iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske dobilo je pasoš Crne Gore.

- Većina njih je u braku sa crnogorskim državljaninom. Inače, državljanstvo u Crnoj Gori se ne daje lako. Kriterijumi su veoma strogi. Shodno važećim pravilima, raseljeni imaju jako male šanse da dobiju crnogorsko državljanstvo  - kaže Leopold Maurer.

Direktor Zavoda za zbrinjavanje raseljenih Željko Šofranac poziva se na praksu u evropskim zemljama. - Vjerujem da je vrlo mali broj uspio da dobije veći obim prava. Dobili su neki tih prvih godina, ali s obzirom na to šta se dešava u Francuskoj i Italiji, mislim da su ta prava na nivou da budu zadovoljni, a da u zemljama odakle potiču sada je taj obim prava mnogo veći i mislim da im se ovdje više pruža nego što im se može pružiti u zemljama zapadne Evrope - kaže Šofranac.

Crna Gora pravni status osoba iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i sa Kosova i Metohije mora da se riješi do novembra naredne godine. Ako ne ispoštuje taj rok, dobiće preko 16.000 stranaca sa ličnim kartama, bez prava glasa i političkog udruživanja.

(Vesti, BLIN MAGAZIN/DEPO PORTAL/ma)