Izvor: Deutsche Welle

Izuzetna vremena zahtevaju izuzetne mere. Zbog pandemije korona-virusa SAD, EU i Nemačka su odobrile milijarde evra i dolara kredita i pomoći. Da li su to pokušaji da se spreči recesija ili se svet već u njoj nalazi?

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je još 2. marta epidemiju korona-virusa Covid 19, koja je u međuvremenu postala pandemija, opisala kao najveću pretnju globalnoj ekonomiji od finansijske krize 2008.

Pod naslovom - Ekonomisti diskutuju o novcu iz helikoptera - tagesschau.de, onlajn portal prvog programa Nemačke televizije u četvrtak 12. Marta 2020. u 11 sati piše: „Prošle sedmice (2. marta) Američka centralna banka je iznenada drastično smanjila kamate - prvi put nakon finansijske krize 2008. Ali uticaj tog poteza čuvene Fed banke trajao je - nekoliko minuta".

To što je uradila Američka centralna banka je inače politika koju Evropska centralna banka vodi poslednjih godina. Čak i mnogo drastičnije.

U istom članku, potom piše:

„Prema rečima vodećih ekonomista, nemačka ekonomija će u prvoj polovini godine verovatno kliznuti u recesiju. Dakle, da li je došlo vreme za drastičnije mere?

I zaista, u fijoci centralnih bankara već decenijama netaknut stoji predlog nobelovca Miltona Fridmana (1912-2006): takozvani novac iz helikoptera. Fridman je tako nazvao novac koji centralna banka neke zemlje stvara - ni iz čega i potom ga daje građanima - tako da pada po ljudima kao da ga neko baca helikoptera."

Mi ćemo tu ideju u nastavku nazvati - „kiša para". A u članku dalje piše:

„Danas, za mnoge ekonomiste, ta Fridmanova ideja više nije samo luda ideja. Koncept „kiše para" mogao bi postati „društveno prihvatljiv", smatra ekonomista i bivši rektor univerziteta Dojče Bundesbanke Ditrih Šonvic. Mario Dragi, bivši šef Evropske centralne banke za tu ideju je rekao da je „veoma zanimljiva".

Razlog iznenadnog interesovanja za Fridmanov koncept je očigledan: monetarna politika je iscrpila gotovo sve svoje mogućnosti.

„Devedesetih godina, tadašnji šef Američke centralne banke, Ben Bernanke, napravio je za Centralnu banku Japana listu mera koje bi mogle da se preduzmu za jačanje ekonomije", rekao je analitičar Commerzbank-e Ulrih Lojhtman i dodao:

„Centralne banke sveta su od finansijske krize 2008. u potpunosti odradile tu listu - osim poslednje tačke: kiše para."

1.000 evra za svakog građanina?

„Kiša para" tako postaje poslednje sredstvo centralnih banaka. Ekonomisti Dojče banke su 2016. došli do zaključka da kiša para može biti značajno efikasnija od tradicionalnih sredstava monetarne i fiskalne politike.

Naravno, ne radi se zapravo o bacanju novca iz helikoptera na građane. Umesto toga, Evropska centralna banka bi mogla da uknjiži novac direktno na račune građana da bi povećala potražnju i inflaciju.

Danijel Koen, šef ekonomskog odeljenja „École normale supérieure" u Parizu, još je u jesen 2019. predložio da ECB svakom građaninu u Evrozoni za Božić isplati ili uplati 1.000 evra.

Najveća opasnost: navikavanje

Kritičari se, međutim, plaše da bi efekat mogao brzo da se izgubi. Mnogi građani bi moglu doći u iskušenje da taj dodatni novac - uštede - umesto da ga ulože u potrošnju i na taj način podstaknu ekonomiju.

Stručnjak za devizne razmene Commerzbank-e Ulrih Lojhtmann vidi još jednu opasnost: „Države bi mogle brzo da se naviknu da im novac pada „s neba" - i onda u svakoj novoj krizi zakukaju centralnim bankama". Stoga Lojhtman smatra da bi to bio „vrlo odvažan eksperiment s nepredvidivim posledicama".

Izuzetna vremena ponekad zahtevaju izuzetne mere.

Ključno pitanje je: da li je očaj centralnih bankara dovoljno velik da iz bunkera izvuku najekstremnije oružje monetarne politike?" Tako se završava članak objavljen u četvratk, 12. marta.

A onda je došao petak 13. mart. 2020. godine.

Ostatak teksta čitajte ovdje

(DEPO PORTAL, BLIN MAGAZIN/mr)