IZ KNJIGE 'POZDRAVI NEKOG'

Strašne priče zlostavljane djece: 'Na štakama sam išao u školu, pitajte učiteljicu... Tukao me vrelim mašicama po tabanima'

Nedjeljni magazin27.02.20, 12:10h

Strašne priče zlostavljane djece: 'Na štakama sam išao u školu, pitajte učiteljicu... Tukao me vrelim mašicama po tabanima'
Dio tužnih i neizdrživo bolnih ispovijesti djece koja su progovorila o torturama proživljenim u svojim porodicama, sakupljene su knjizi "Pozdravi nekog"

 

 

"Pozdravi nekog" je knjiga o životnim pričama djece u popravnim domovima sedamdesetih godina prošlog vijeka. Knjiga je nastala zahvaljujući psiholozima Vesni Ognjenović i Budimiru Nešiću.


Materijal za knjigu sakupljen je tokom redovnog rada na radnim mjestima psihologa u Centru za socijalni rad - Zemun i Prihvatilištu za decu i mladež u Beogradu.


Obje ustanove su socijalne i tretiraju probleme počev od socijalne ugroženosti do najtežih slučajeva maloljetničkog prestupništva.


Dio tužnih i neizdrživo bolnih ispovijesti djece koja su progovorila o torturama proživljenim u svojim porodicama, sakupljenih u knjizi "Pozdravi nekog" prenosi Impulsportal...

 


Kada sam bio mali, moj život je bio bedan. A kad sam porasto i bednoća je porasla.


Dečak 16 godina


.....


Parkovi su najbolji na svetu zato što nemaju ćoškove kao sobe


Devojčica, 8 godina

....


Moj otac je kovač.


Na štakama sam išao u školu, pitajte učiteljicu. Tukao me vrelim mašicama po tabanima zato što sam u crtanki prekopirao pevca i kokošku, a rekao da sam ja crtao.


Posle sam ga pitao:
- Dobro, što si me stvorio kad me mučiš.

 

Dečak, 14 godina

...


Dobio ja temperaturu, majka sve plakala i cepala neku bluzu za obloge od rakije. Kaže:

-Tako rade i u bolnici.


Meni žao što plače, pa samo vičem:- Ne boj se mama, neću umreti sigurno, a ona još jače..
Kad odjednom uđe tata sav pijan, a mama od neznanja pogleda na sat. Tata poče da viče:

- Šta gledaš na sat, božju ti majku!


A ona kaže:


- Ništa, Simo, gledam dal' je vreme detetu lek da dam, mnogo nam je bolestan.


Ne znam tati šta bi, sede za sto i poče da plače. Posle kleče pored mog kreveta i još dugo je plakao.


Onda sam se ja uspavao i tata kaže da mi je temperatura spala.

Ujutru smo svi zajedno pili čaj od lipe.

To je bio moj najsrećniji doživljaj.

 

Dečak, 14 godina
"Prvo odbio da pismeno odgovori na temu: Moj najsrećniji doživljaj. Kasnije ispričao ovu epizodu" (Beleška psihologa)


...


Moje dobre strane su u tome što bih želeo da se vratim kod majke ili oca, što brinem za njima, a oni me ne primaju.

Loše strane su mi sve ostalo.


Dečak, 11 godina

Vanbračno dete, priznato očinstvo.
Majka pre sedam godina otišla u Nemačku i nijednom se nije javila.
Otac neće ni u kuću da ga pusti.


...


Jednom sam ukrala u samoposluzi malu kuću da bih mami nešto poklonila za Osmi mart, kao i druga deca.


Ona se uopšte nije obradovala mom poklonu i samo je rekla:- Hvala sine.


To me je mnogo bolelo i osećala sam se vrlo nesrećnom.


Devojčica, 17 godina
"Oni meni stalno govore: fukso, ***** i slično - kako bi vama bilo da vam tako kažu"

......

 

Ja sam uvek želeo da budem dobar. Nikad ne bih izdao druga.


A rekli su mi:
- Tvoja najveća greška je što si se družio.

 

Dečak, 17 godina
Odgovarao zbog više provalnih krađa.
Drugu iz Doma napisao; "Kada odrasteš, shvatićeš da te većina ne podnosi"

......

 

Više ne bežim od kuće. Mislim da se ne isplati.


Kada sam poslednji put pobegao, bio sam dvadeset dana van kuće. Jedva su i primetili kad sam se vratio.


A kada sam pobegao, otac počeo da se jada i da kao žali za mnom. Išao je čak i kod maminog brata i rekao da sam pobegao od kuće. Ujak izvadio trideset hiljada i kazao:

- Evo ti pare, idi nađi ga.


Moj ćale uzeo pare, utišao u najlepšu kafanu i sve to stucao.


Za mene ni miliciju nije pitao.


Dečak, 15 godina

 

"Ocu sam rekao: - Dobro, daj me u dom.
Neću da mu stvaram probleme po kući.
A kad se vratim, sa dve plate je lakše"

 

...


Majka je htela da me ubije još dok se nisam rodio, baba mi je spas'la život.

Deca su me vodila da mi pokažu bunar u kojem je mama htela da me udavi kad sam se rodi

Ona kaže da sam lud otkad sam se rodio.

Ne znam ko mi je otac.

 

Osamnaestogodišnjak,
Osuđen zbog nanošenja teške telesne povrede.
Na psihološko ispitivanje doveden iz Centralnog zatvora i pratnji milicionera.

"Zar se ne plašite da ostanete sami sa njim", rekao je milicioner, pošto je zamoljen da ne prisustvuje ispitivanju.
Kada je ostao sa psihologom, odjednom je grunuo u plač i tokom celog razgovora nije mogao da se smiri.

(Iz dokumentacije psihologa)

 

Nastavak bolnih dječijih ispovijesti sačuvanih u psihološkim zapisima i sakupljenim u knjizi "Pozdravi nekog", možete čitati ovdje.

 

pozdravi-nekog

 

(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/ad)

 

 

 



Komentari - Ukupno 0

NAPOMENA - Portal Depo.ba zadržava pravo da obriše neprimjereni dio ili cijeli komentar bez najave i objašnjenja. Mišljenja iznešena u komentarima nisu stavovi redakcije web portala Depo.ba!