U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovaralo se o tome zašto su dva dokumenta koje je nedavno usvojila Skupština Srbije – Strategija nacionalne bezbedonsti i Strategija odbrane Srbije – izazvala burne reakcije u Bosni i Hercegovini (BiH). Sagovornici su bili Miroslav Hadžić, dugogodišnji direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i profesor Fakulteta političkih nauka, i Armin Kržalić, profesor Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije u Sarajevu.

Bilo je riječi o tome da li je proklamacijom da je očuvanje Republike Srpske prioritet spoljne politike Srbije povrijeđen suverenitet Bosne i Hercegovine, da li Dejtonski sporazum daje pravo Srbiji na takav odnos prema Republici Srpskoj, da li je Srbija garant Dejtonskog sporazuma ili samo potpisnik, šta znači stav u Strategiji odbrane da Srbija ima pravo da se brine o zaštiti Srba koji žive u drugim državama regiona, da li ta zaštita podrazumijeva i upotrebu oružja, zašto ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin kaže da je mir na Balkanu izvjestan kada Srbija ima jaku vojsku, kao i o tome kakve će posljedice na odnose u regionu imati usvajanje stategije nacionalne bezbjednosti i odbrane Srbije.

Omer Karabeg: Nakon što su usvojene Stategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane Srbije najviše reakcija je izazvao deo u kome se kaže da je očuvanje Republike Srpske prioritet spoljne politike Srbije. To do sada, koliko znam, nije bilo napisano ni u jednom zvaničnom dokumentu Srbije. Zašto je to sada ubačeno u dokumente kojima se definišu nacionalni interesi Srbije?

Miroslav Hadžić: Čini mi se da je neposredni okidač za takav stav bila procena da je na delu pokušaj revizije Dejtonskog sporazuma koji ugrožava položaj Republike Srpske. Govori se o tendenciji ukidanja Dejtonskog sporazuma i iz toga se izvodi potreba i htenje Srbije da očuva Republiku Srpsku u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Dakako, dodatni razlog treba tražiti u unutrašnjoj političkoj dinamici i htenju ovdašnjih vlastodržaca da proizvode brigu i strah za opstanak Republike Srpske, a preko toga i Srbije. Čak se u strategiji tvrdi, čime je stvar dovedena do krajnjih granica, da opstanak Srbije zavisi, između ostalog, i od opstanka Republike Srpske.

Nepromjenjivi prioritet

Omer Karabeg: Zanimljivo je da o tome najviše govori ministar odbrane Aleksandar Vulin. On je ovih dana ponovio da je očuvanje Republike Srpske nepromjenljivi prioritet Srbije. On kaže – spoljnopolitički prioriteti se mijenjaju, ali Republika Srpska je nepromjenljivi prioritet.

Miroslav Hadžić: Činjenica da Vulin o tome govori kao ministar odbrane jasno govori o dominaciji državocentričnog i vojnog pristupa bezbednosti. Uostalom, obe strategije su izgleda radili timovi Ministarstva odbrane. Treba imati na umu da je taj diskurs u upotrebi od dolaska na vlast Srpske napredne stranke (SNS) tako da ne treba da čudi obnavljanje priče o ugroženosti Srba i proglašavanje Republike Srpske za strateški cilj. Vulin jasno nastupa kao glasnogovornik onih koji donose suštinske odluke i koji kreiraju tu politiku, imala ona strategiju ili ne.

Omer Karabeg: Da li je stavom o odbrani Republike Srpske povrijeđen suverenitet Bosne i Hercegovine kao što tvrde dva člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine i mnoge stranke iz Federacije BiH?

Armin Kržalić: Proglašavanje dijela Bosne i Hercegovine nečim što je od posebnog značaja za sigurnost i odbranu Srbije svakako je izraz agresivne politike prema Bosni i Hercegovini. Bosna i Hercegovina je 2006. usvojila dokument o sigurnosnoj politici u kome je akcenat na dobrosusjedskim odnosima i rješavanju spornih pitanja mirnim putem. A u dokumentima Srbije vidimo agresivnu politiku koja predstavlja grubu povredu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine. Zašto? Zato što je Ustav Bosne i Hercegovine jedini zaštitnik zemlje i svih njenih dijelova i naroda. Njih niko izvana ne može štititi. Zbog toga ovakav pristup Srbije predstavlja vid grube povrede suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine.

Republika Srpska je dio suverene države Bosne i Hercegovine i ona nije isključivo entitet srpskog naroda nego i bošnjačkog, hrvatskog i svih naroda koji tamo žive. Nijedna zemlja u regionu ne štiti prava svojih građana u drugim državama na način kako to čini Srbija. Govoreći hipotetički - Bosna i Hercegovina bi sada po toj logici trebalo da promijeni svoju sigurnosnu politiku i Srbiju proglasi vodećom prijetnjom s obzirom da je ugrozila njen suverenitet. Mislim da je ovo bilo nepotrebno i da je to u suštini korak nazad u odnosima Bosne i Hercegovine i Srbije.

Nastavak razgovora čitajte ovdje.

(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/ad)