Piše: Prof.dr. Merima ČAMO

Razmišljajući  o  strip  junacima  i  super  junacima  prisjetila  sam  se  jedne  Borgesove  misli  „Čovjek  je  riješio  da  nacrta  svijet!“  Revnosnim  povlačenjem  linija  različitih  oblika  i  simbolike,  te  usmjerenošću  ka  svijetu  Optimuma  i/ili  Distopije,  čovjek  stvara  svojevrsnu  (mikro)umjetnost  prirođenu  njegovoj  somatskoj  i  ekspresivnoj  strukturi.  Dakle,  on  je  uprizoruje  kroz  svoj  sopstveni  lik.  Poosobljenje  proizlazi  iz  ljudske  težnje  da  se  apstraktno  ne  (p)otisne  u  zaborav,  materijalno  ne  apsorbira  u  prirodi,  strahobalno  razotkrije,  opsjena  prevaziđe,  da  natprirodno  postane  blisko  a  čuvstveni  ton  preraste  u  umjetnički  izraz.  

Međutim,  ako  se  uzme  u  obzir  činjenica  da  je  antropološki  status  čovjeka  biološki  ograničen,  a  njegovo  mjesto  i  uloga  u  društvu  determinirana  nizom  faktora  na  koje  on  ne  može  izravno  utjecati,  za  očekivati  je  bilo  da  to  poosobljenje,  željno  nesputanosti,  počinje  odvažnije  zadirati  u  figurativne  zakone  preoblikujući  misli  u  ctreže.  Ta  stvaralačka  forma  u  kojoj  vlada  kodeks  pentimenta  i  laviranja,  akromatska  i/ili  obojena,  eidetski  uobličena  omogućava  ideji,  talentu  i  kreativnoj  usredotočenosti  da  oslika  priču  koja  spaja  nadahnuće  realnim  i  fikciju  u  liku  strip  junaka.  

Situirani  u  statične  okvire  (kvadrate)  junaci  oživljavaju  sinopsis  u  korektivu,  scenarij  u  vizuelizaciji  i  iskre  inventivnosti  u  dojmljivim,  zanimljivim,  originalnim  kadrovima.  Priče  se  uprizoruju  kroz  prizmu  određenog  razdoblja  i  prostora,  stvarnog,  izmišljenog,  ovisno  o  zamisli  autora,  te  se  likovi  alociraju  u  prošlo  i/ili  buduće  vrijeme.  Prezentska  osnova  podrazumijeva  period  i  efekte  drugog  tehničkog  vala:  suspstitucije  i  inovacije,  te  jednu  novu  socio - kulturnu  klimu  u  kojoj,  usotalom,  i  nastaje  koncept  stripa.  Sveukupni  progres  glorificira  čovjeka  kao  nosioca  istog  ali  i  inhibira  zahtjevnošću  njegovu  (ne)materijalnu  komponentu  vodeći  je  u  otuđenost.

Ljudska  nadmoć  je  u  neprestanom  dosluhu  s  nemoći  da  se  ostvare  i  zabilježe  postignuća  koje  diktira  sveprisutni  Progressus.  S  druge  strane  postignuća,  dostegnuta  ili  ne,  su  ujedno  i  iskustveni  podsjetnici  da  čovjek  ne  može  nadmudriti  svoje  biološko  i  socijalno  biće

 
Na  početku,  crtani  nizovi  su  se  nerijetko  etiketirali  kao  slučajni,  serijski,  komercijalni  i  zabavni  proizvodi  žute  štampe  jer  su  nastali  u  ozračju  masivizacije  kulture.  Strip  autori  su  prodavali  prava  na  svoja  djela  što  umnogome  govori  o  njihovoj  ličnoj  percepciji  ilustracija  kao  jednokratnom  uspjehu  kreativnog  pregnuća.  Pojedini  poznavaoci  stripa,  opet,  ističu  kako  je  iza  određivanja  novčane  vrijednosti  crtačkih  projekata  stajala  želja  da  se  njihovo  djelo  učini  javnim,  pristupačnim  i  prepoznatljivim.  Naravno,  poput  većine  kulturnih  elemenata  i  strip  će  proći  kroz  procese  razvoja  u  tehničkom  i  idejnom  smislu,  te  će  se  uz  intenzivniji  rad,  usavršavanje,  kvalitetu,  populariziranje,  distribuciju  itd.  svrstati  u  posebnu  ljudsku  djelatnost ― Devetu  umjetnost.  

Poput  većine  kulturnih  elemenata  i  strip  će  proći  kroz  procese  razvoja  u  tehničkom  i  idejnom  smislu,  te  će  se  uz  intenzivniji  rad,  usavršavanje,  kvalitetu,  populariziranje,  distribuciju  itd.  svrstati  u  posebnu  ljudsku  djelatnost ― Devetu  umjetnost

Iz  rečenog  proizlazi  pitanje  kakvi  procesi  i  stanja  predisponiraju  strip  sinesteziju?  Sunjektivni  misaoni  sadržaj,  ploha,  olovka,  umjetnička  obrada  pokrenuli su  čaroliju  komične  trake  onog  momenta  kada  je  čovjek  senzibilirao  svoju  sveukupnu  socijalnu  egzistenciju  na  način  da  relaksira  vrednosne  pozicije  poput  superiornosti  u  prirodi,  društvu  i  mišljenju.  Naime,  osvjedočenje  u  samovažnosti  priziva  neuspjeh  jer  balansira  na  rubu  podređenosti.  Ljudska  nadmoć  je  u  neprestanom  dosluhu  s  nemoći  da  se  ostvare  i  zabilježe  postignuća  koje  diktira  sveprisutni  Progressus.  S  druge  strane  postignuća,  dostegnuta  ili  ne,  su  ujedno  i  iskustveni  podsjetnici  da  čovjek  ne  može  nadmudriti  svoje  biološko  i  socijalno  biće.  U  toj  spoznaji  krije  se  feltonovska  iskra  koja  iluminira  svijet  stripa.  

U zbiru  to je  strip - karaterologija kroz  koju samodostatni čovjek na poseban način progovara o svojoj samoći, zbunjenosti, sputanosti, granicama...  ali i o nastojanju da se ovlada svojim  tijelom, mislima, riječima, djelima i emocijama u procesima koji obezbjeđuju njegovo socijalno bivstvovanje

Aktivitet  strip  junaka  je  odraz  ljudske  tendencije  da  se  tuš  tehnikom  zaustavi  prolaznost,  održi  zdravlje,  anuliraju  problemi,  prestanu  konflikti,  ukine  siromaštvo,  sačuva  sloboda;  fictional  character  je  sve  što  čovjek  želi  da  bude ― zaigrano  dijete,  uzorna  osoba,  misionar,  ratnik,  junak,  pustolov,  romantičar,  znanstvenik  itd.  Prisjetimo  se  strip  junaka  (osim  princa  Valianta)  koji  nikad  ne  stare,  markantno  izgledaju,  rijetko  konzumiraju  hranu  i  piće,  imuni  su  na  bolesti,  ozljede  brzo  zacjeljuju,  ne  pokazuju  strah,  rijetko  se  ljute,  nemaju  potrebu  za  snom,  ne  pristupaju  bračnoj  zajednici,  uvijek  su  u  pokretu,  spremni  za  akciju,  pobjeđuju  zlo.  Prepoznatljivi  su  po  svom  integritetu,  sangviničnom  temperamentu,  neodstupanju  od  moralnih  vrijednosti,  istrajnosti,  empatičnosti  itd.  Strip  junacima  u  liku  čovjeka,  dodjeljene  su  neke  osobine  koje  ljudska  vrsta  ne  posjeduje!  One  su  refleksija  ljudskog  razmišljanja  o  objektivnom  sadržaju  zbilje;  u  zbiru  to  je  strip - karaterologija  kroz  koju  samodostatni  čovjek  na  poseban  način  progovara  o  svojoj  samoći,  zbunjenosti,  sputanosti,  granicama...  ali  i  o  nastojanju  da  se  ovlada  svojim  tijelom,  mislima,  riječima,  djelima  i  emocijama  u  procesima  koji  obezbjeđuju  njegovo  socijalno  bivstvovanje.  

Dakle,  individualna  moć  nije  više  atribuirana  nesvjesnošću,  ona  se,  infiltrira  u  cjelokupnu  dinamiku  stripa,  te  akumulira  u  višak  moći  koji  nas,  između  ostalog,  podsjeća,  da  karakter  nije  urođen.  Identificiranje  sa  određenim  modulima  ponašanja  u  stripu  pospješuje  proces  socijabiliteta  u  kojem  ličnost  gradi,  nadograđuje,  jača  i  oplemenjuje  crte  svog  temperamenta,  te  (re)definira  odnos  prema  svom  unutrašnjem  i  spoljašnjem  svijetu.  Ta  umjetnička  irelizacija  ljudskih  osobina,  iskustva  i  prakse  je  put  kojim  se  stvara  red  van  pojavnosti;  red  koji  u  zbilji  stabilizira,  apsorbira  nazadne  stavove,  priječi  nekorisne  aktivnosti,  udružuje,  motivira,  popravlja  raspoloženje,  te  vodi  ka  pozitivnom  potkrepljenju.  Negativno  razmišljanje  strip  ne  toleriše!

Upravo,  ta  kotemplacija  o  strip  junacima  performansno  je  mijenjala  sljedeće  generacije  fiktivnih  likova ― super  junaka  na  način  da  im  dodjeljuje  super  moći:  letenje,  infracrveni  vid,  samoizlječenje  itd.,  dok  ih  biografski  smješta  u  inscenaciju  spekulativne  fikcije  (SF)  ili  konkretan  društveni  ambijent  i  (a)tipičnu  svakodnevnicu  uljepšanu  romantičnim  zapletima.  Predstavnici  sintetičke  umjetnosti  (filma),  prepoznali  su  strip  fabulu  kao  kvalitetetnu,  višežanrovsku  istodobno  komercijalno  osnovu  za  prenos  na  veliko  platno.  Nakon  relativno  uspješne  filmske  inkarnacije  svemirske  djeve,  simerijskog  ratnika  i  spasitelja  univerzuma,  stripofili  su,  uz  primjetnu  suzdržanost  prema  vjerodostojnosti  sadržaja  celuloidne  trake,  podstaknuli  strip - simplicitet  tj.  scenarizirali  priče  o  strip  junacima  (Zagor,  kapetan  Mark).  Iako  se  klasifikacija  filmske  adaptacije  narativnog  medija  počesto  obilježavala  terminom  kinoamaterizam  ne  može  se  zanemariti  činjenica  da  je  „zvučni  strip“  već  imao  odane  konzumente.  

Ta umjetnička  irelizacija  ljudskih  osobina,  iskustva  i  prakse  je  put  kojim  se  stvara  red  van  pojavnosti;  red  koji  u  zbilji  stabilizira,  apsorbira  nazadne  stavove,  priječi  nekorisne  aktivnosti,  udružuje,  motivira,  popravlja  raspoloženje,  te  vodi  ka  pozitivnom  potkrepljenju

Pozitivna  refleksna  reakcija  pionirskog  auditorija  iz  1895.  godine  izazvana  ulaskom  voza  u  stanicu  gotovo  da  je  transponirana  osam  decenija  kasnije  u  atmosferu  koja  je  vladala  tokom  prve  projekcije  sada  već  kultnog,  Supermana.  Frenetičnost  koju  je  izazvalo  oživljavanje  lika  Clark  Kenta  trajno  smješta  strip  art  u  audiovizuelnu  umjetnost  koja  ekspandira  čitavom  plejadom  super  junaka  (Betmen,  Spajdermen).  Film  postaje  možda  najznačajnija  moderna  poveznica  između  strip  junaka  i  super  junaka.  Animiranje  i  portretiranje  superheroja,  koje  su  filmašima  profesionalni  izazov  a  publici  u  svom  konačnom  izrazu,  krajnje  privlačno,  zanimljivo,  uzbudljivo  i  dojmljivo  djelo,  podrazumijeva  manifestaciju  umjetničkog  izvorišta ― stripa.  Dakle,  jedan  od  najboljih  i  najupornijih  promotora  stripa  jeste  film.

 
S  obzrom  da  je  umjetnost  kulturna  univerzalija  koja  premrežava  cjelokupno  društvo  ona  je  sposobna  da  prihvati  i  proživi  (e)misiju  invencije  tehnologije.  Generičku  tehnologiju  odlikuju  pro(i)mjene  u  svim  područjima  ljudskog  rada,  pa  tako  i  u  domeni  umjetničkog  stvaralaštva.  Globalno  širenje  informacijskih  i  komunikacijskih  „viših  tehnika“  nudi  brzi  uvid  u  različite  kulturne  i  umjetničke  sadržaje  čime  se  ostvaruje  proces  selekcije,  te  prihvatanja  ili  neprihvatanja.  Iščezavanje  poznatog  stvaralačkog  miljea  kompenzira  se  jakom  individualizacijom  kulturnog  izbora  koja  priječi  objektivnost  i  koji  se  ponekad  izjednačava  s  „kulturni  leasingom“.  

Internet,  medij  svih  medija,  (u)savršen  istodobno  nedovršen,  omogućio  je  realiziranje,  vizueliziranje  i  stvaranje  virtualne  umjetnosti  ―  atraktivne,  intrigantne,  delikatne,  interesantne,  dominantne  i  na  koncu  (su)autorske.  Za  razliku  od  filma,  ovaj  medij  svojim  servisom  preciznije  mrežnim  stranicama  nudi  pregršt  opcija  za  prezentaciju  stripa.  Jednojezičnost  koja  prati  narativnu  strukturu  i  likovne  komponente  stripa  uspješno  premrežava  diferentne  tehničke  entitete  i  pronalazi  put  do  korisnika.  Jedna  od  zamki  web  stripa  je  kamuflirana  mogućnostima  koje  viralni  svijet  nudi.  

Stvaralački  zanos  se  stimulira  digitalnim  alatima  i  opcijama   za  crtanje,  instant  produkcijom  i  atraktivnom  prezentacijom  koja  vrbuje  pretplatnike.  Otkriva  se  u  momentu  kada  sve  navedeno  zasjeni  termin  plagijarizam.  Prisvajanje  tuđeg  djela  je  „nestanak  električne  energije“,  „pad  mreže“,  upitnost  koja  iskri  poput  jakog  elektriciteta...Deveta  umjetnost  rezistira  digitalnoj  alternativi ― Plagere  ponajviše  metodama  kojim  su  se  koristili  pioniri  stripa.  

Internet,  medij  svih  medija,  (u)savršen  istodobno  nedovršen,  omogućio  je  realiziranje,  vizueliziranje  i  stvaranje  virtualne  umjetnosti  ―  atraktivne,  intrigantne,  delikatne,  interesantne,  dominantne  i  na  koncu  (su)autorske

Mada  technoart  postepeno  briše  okvire  koji  akcentuiraju  umjetničku  različitost  u  orgainalnosti,  dajući  prednost  sofisticiranosti  hardvera  i  softvera,  on  je  i  inicira  kroz  izravnu  percepciju  dostupnih  domena  i  participaciju  u  specifičnom  javnom  prostoru.  Komuniciranje  svih  sa  svima  ili  barem  mnogih  sa  mnogima  u  odabranom  vremenu  i  na  globalnoj  ravni  je  referenca  na  koju  se  pozivaju  svi,  djeca  i  odrasli,  nastojeći  nacrtati  svijet  po  uzoru  na  sebe,  te  ga  pokazati  svijetu!  

Digit-all  (strip,  film,  knjige,  slike  itd.) ― umjetnost  u  simulakrumu,  diskretnom  video  zapisu,  internacionalnom  nastavku  i  društvenoj  mreži  je,  ništa  drugo  do  postfeltonovska  iskra,  ciklična  intencija,  da  se  djelo  učini  javnim,  da  autor  (p)ostane  dosljedan  samoopažanju,  te  da  se  korisnik  vrati  pustolovinama  strip  junaka  i  super  junaka  listajući  stranice  načinjene  od  celuloidnih  vlakana.  Jednostavno  u  kompliciranom  ― vraćanje  izvoru  u  novom  stoljeću!  

(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/ad)