Akcija besplatnog pregleda kože, mladeža i lezija sumnjivih na karcinom, upriličena je danas za građane u Sarajevu na platou ispred City Centra. 

Trajat će do 16.00 sati, a sudeći po početku, odziv je dobar. 

Akcija će 6. juna  biti provedena i u Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu, na Klinici za kožne i spolne bolesti od 9.00 do 13.00 sati. 

Organizator akcije je Udruženje za prevenciju i borbu protiv raka kože „Melanoma BiH“ povodom Evropskog dana borbe protiv tog karicnoma i negativnog uticaja ultraviolentnog zračenja. 

U akciji "Bosna i Hercegovina ima problema s karcinomom kože", građane pregleda ekspertna grupa dermatologa Kliničkog centra za ranu dijagnostiku melanoma u okviru Euromelanome, javne zdravstvene preventivne kampanje koju dermatolozi istovremeno  provode u 31 zemlji Evrope zajedno s partnerima. 

Cilj je osvijestiti javnost o karcinomu kože i lakom i besplatnom načinu otkrivanja sumnjivih lezija u najranijem stadiju, kada je moguće spasiti život, pratiti ih i odlučivati koje su lezije za skidanje a koje ne. 

Priča je mnogo složenija kad melanom, najagresivniji karcinom u humanoj patologiji, uznapreduje do metastatske faze. 

Zbog sve većeg broja slučajeva potencijalno po život opasnih karcinoma kože, kampanja je fokusirana na značaj rane dijagnostike osobito melanoma. 

Članica ekspertne grupe dermatologa koji provode akciju danas u Sarajevu mr.sci. dr. Hana Helppikangas, predsjednica Euromelanoma za BiH, novinarima je kazala da se Bosna i Hercegovina pridružila kampanji od 2011. godine i da su zahvaljujući tome spašeni mnogi potencijalno ugroženi životi. 

U kampanjama je otkriveno da dosta mladih osoba između 21 i 30 godina ima atipične mladeže, kao i da veoma mali broj ljudi, pa i obrazovanih, koristi zaštitne kreme prilikom svakodnevnog izlaganja suncu. 

Naglasila je da se između 10.00 i 16.00 sati tokom dana ne treba izlagati ultraviolentnom zračenju bez zaštitnih krema, odgovarajuće odjeće i pokrivala za glavu jer je koža organ koji kumulativno „pamti“ izloženost štetnom ultraviolentnom zračenju i tek naknadno može pokazati znake oboljenja. 

Nije samo opasno izlagati se u toplijim krajevima, primjerice na moru, već i u kontinentalnom dijelu, a Bosanci i Hercegovci su mahom populacija svijetle puti s mladežima po koži. 

Povećan rizik od obolijevanja imaju osobe s puno mladeža i one u čijoj se porodici već javljao karcinom kože, kao i ljudi s ranije zadobivenim opekotinama te oni koji se izlažu u solarijumu. 

Važno je da kod boravka na suncu koža bude pod zaštitom, naglašava dr. Hana Helppikangas i dodaje da su svi potencijalno ugroženi jer borave na suncu, a koža „pamti“ sve. 

(Fena/ad)