Okretnica kod Vijećnice, pravac Jahorina. Red autobusa koji “uredno” iskrcavaju putnike, saobraćaj zakrčen jer je zadnji autobus pola na šinama, a pola na odvajanju za Jahorinu. Kolona se razvukla nekih 100-tinjak metara, a možda i više. Vozači sviraju, a imaju i razlog. Krenuli su na iftar ili negdje na put, nije bitno, negdje su krenuli! 

Negdje su krenuli, ali nema dalje. Slučajno sam prvi iza autobusa koji je glavni krivac i pratim koliko će vozač biti brz ili uljudan pa da zaustavi iskrcavanje i pomakne autobus nekih desetak metara više. Slovenačke su table, a oni su iz EU pa mislim možda izađe i izvine se onako kako im to i dolikuje. Naravno, niti je izašao, niti se pomaknuo. 

Jedino što je uradio je to da je otvorio prozor i uznemireno mahao rukom. Valjda u Sloveniji, odakle dolazi, ljudi ne sviraju autobusima koji zakrče saobraćaj u centru grada ili se parkiraju na šine i tako zaustave glavnu tramvajsku liniju. I u pravu je, 100% je u pravu. Tamo imaju zakon, pravila i oni se toga pridržavaju. Ko nam je kriv kada nemamo niti jedno niti drugo. 

Kada bi neki naš autobus stao u centru Ljubljane ili bilo kojeg drugog grada, gdje postoje pravila i zakon, autobus sa svim putnicima vozačem i prtljagom bi bio momentalno uklonjen i vjerovatno bi kazna bila tolika da bi u zalog morali ići ili autobus ili putnici. Pored toga, vozaču bi bila izrečena kazna i neka zabrana ulaska u EU. 

Kod nas, obzirom da smo uređena država, onaj vozač sa početka teksta može da traži i naknadu za naneseni steres prouzrokovan velikom količinom buke koju su napravile “nekulturne Sarajlije”. Pored vozača ne bi bilo čudno i da putnici koji su morali da napuste vozilo u svom tom haosu nisu doživjeli neki blagi stres i na osnovu toga traže neku satisfakciju. Nije da se slične stvari ne dešavaju ili se neće desti.

Nakon “kraćeg” zastoja počinjemo se kretati i na nekih 50 metara nailazim na vozilo MUP-a KS. Zaustavljam svoje auto, prilazim policajcu i objašnjavam šta se desilo. On onako nezainteresovan, kuca poruku na viber i bez da me pogleda kaže: 

- Ma znam, nema vozača otiš’o neđe! 

Da li se okrenuo da pogleda? Ne! Da li je pogledao mene pa odgovorio onako da bi ja stekao dojam da ga je to pogodilo ili potreslo? Ne! Da li je nastavio da kucka već započetu konverzaciju na telefonu? E to, hvala Bogu, jeste.

Sve bi ovo bilo simpatično i smješno da nije tragično.

Ovo je slika našeg grada koji želi da postane svjetska turistička metropola. Grad koji ima potencijal i to odgovorno tvrdim. 

Grad u kojem se za samo par godina može napraviti puno stvari koje će život u gradu učiniti ljepšim i ugodnijim.

Grad u kojem će živjeti ljudi koje će poštovati svi pa i onaj vozač autobusa iz Slovenije. 

Grad u kojem će policija brinuti o građanima i njihovim preblemima a ne bahato ignorisati njihove zahtjeve. 

Na kraju, grad koji je to i bio, grad življenja, a ne preživljavanja!

Stavovi izrečeni u ovom tekstu odražavaju autorovo lično mišljenje, ali ne nužno i stavove DEPO Portala.

(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/ad)

Depo.ba pratite putem društvenih mreža Twitter i Facebook