Vesna Zmijanac danas je velika zvijezda, koja uživa plodove svog višedecenijskog rada- piše Blic.

Međutim, na pitanje novinara 1991. godine da opiše kako je započela svoju muzičku karijeru, deset godina ranije, Zmijančeva je poručila:

- Uvek kada su me pitali da li je teško na estradi, govorila sam da je teško, ali da je rudarima još teže. Tako da, što se toga tiče, odgovor od mene nemojte očekivati kako je teško, neizdrživo, sve se da izdržati. Pogovoto pesma, što je od Boga dato, što izlazi iz srca i ne može da bude nikada teška - započela je tada priču kada je imala svega 34 godine.

U jednom trenutku upitana da prokomentariše priče kako je karijeru započela pjevajući po kafanama na Ibarskoj magistrali, ona je bez dlake na jeziku poručila:

- Kakave svadbe, to je bilo pojam, za svadbu je trebalo znati bar 1000 pesama. Nikada se toga nisam stidela. Možda sam jedina pevačica koja se nikada nije stdela kafane, nikada se nije stidela svadbe, vašara, možda zato što je posle toga došao Dom kulture, pa onda mala hala, velika hala i ko zna gde će nam kraj biti. U svakom slučaju, žena sam koje svo svoje iskustvo i ovo moje pevanje, ako ga smatrate dobrim pevanjem, a ja ga smatram da jeste, naučila u kafani. Kada sam počinjala da pevam, počela sam sa 2000 pesama koje sam znala napamet. Počela sam da pevam u restoranima, sve ono što danas pevam po velikim koncertima. Recimo, Ibarska magistrala i šta znam koja. Pričamo o kafani. Tek sam počinjala, bila sam mlada, ali starije kolege su mi govorile - "Ako naučiš Vesna dobro da pevaš 'Zajdi zajdi' koja je jedna od najtežih izvornih pesama, bićeš veliki pevač i zvezda". Naravno velika zveda ćeš postati isključivo ako budeš dobro pevala i naravno u kafani sam isključivo učila dobro da pevam, jer sam morala da znam svačije pesme dobro da pevam i tako sam došla do ovoga na čemu sam sada - oštro je tada rekla pevačica. Novinari su joj postavljali škakljiva pitanja, a kada su je pitali da li put kafana krenula da bi mogla sebe da prehrani, ona je poručila:

-  To nisam nikada. Dete sam koje je na estradi počelo da peva iz obesti. Što se kaže. To nazivam obest, jer znate kako se kaže - ako ne znate gde ćete, idite u taksiste i pevačice. Jedino sam dete u porodici, nemam ni brata ni sestru. Roditelji su mi živeli u Beču, od 13. godine do 18. sam provela u Beču. Tamo sam završila srednju školu, osnovnu sam završila u Kraljevu i već sam počela da radim. Počela sam da radim u birou u Beču, gde mi je majka radila, ona čak ima njihovo državljanstvo. Moja majka nikada nije bila za ovo, stalno me je jurila, a ja sam bila ta koja je bežala. Imala je pored naše zgrade gde sam stanovala jedna mala kafana, stalno su dolazile nekada tadašnje zvezde. Kao klinka sam sa petnaest godina sedela za muzičkim stolom i listala njihove sveske prepisivala, učila, naravno sve ploče Šabana Šaulića sam imala. Slušala njegove pesme i skidala trilere. Takođe Esme Redžepove, Safete Isovića i tako učila. A mama je stalno trčala za mnom i terala kući, tako da ona nije bila za taj poziv. Međutim ko će mene sprečiti da pevam - rekla je tada Vesna.