Dvadesettrogodišnja ljepotica Milena Tunguz iz Banjaluke zaista živi svoje snove. Već nekoliko godina radi kao model i glumica u Aziji. Kaže da uživa u poslu, ali i da put nije bio lak. Nakon što se prijavila na takmičenje Miss BiH, sve je počelo. Mileni je tada ponuđen posao u Turskoj i danas se može pohvaliti mnogim poznatim brendovima sa kojima je sarađivala- Balizza, Kikiriki, Prada, Avon…

U budućnosti sebe vidi kao  fitnes instruktora, slikarku i glumicu. Za samo sedam mjeseci života u Džakarti dobila je glavne uloge u dva filma i to bez ikakvog prethodnog iskustva u glumi. U Banjaluci je studirala Mašinski fakultet, ali je odustala, jer, kako kaže, to nije njen životni poziv. Uskoro odlazi u Budimpeštu na svjetsko takmičenje New World Top Model, gdje će predstavljati Bosnu i Hercegovinu.

Razgovarala Ljiljana KRULJ

Za početak nam kaži kakva su tvoja očekivanja na takmičenju koji  će se održati u decembru?

Što se tiče takmičenja uveliko se spremam, redovno treniram i pazim na ishranu. Prema tome, očekujem najbolje, jer sav trud ulažem u ovo takmičenje, zato što smatram da mi je ovo idealna prilika za dalju karijeru, a i, naravno, presrećna sam što se moj trud konačno isplaćuje, mogu da kažem da mi je ovo kruna mog dosadašnjeg rada, iliti, može se reći, moja diploma. Jedva čekam da ponosno predstavim svoju zemlju kao “New World Top Model”.

Kako je tekao tvoj put od Banjaluke do svjetskih pista?

Poslije završetka srednje škole moje prvo modno putovanje bilo je u Turskoj. Tada je sve počelo, tada sam se zaljubila u svoj dotadašnji san i odlučila da ga pratim. Nisam se pokajala, ali mogu da kažem da nije bilo lako, bilo je dosta poteškoća kao i u svemu, ali sad se sve konačno kristališe.

Kakav je bio osjećaj spakovati kofere i otići u daleku Aziju, a zatim živjeti tamo, kulturološki sasvim drugačiju od našeg podneblja?

Mogu samo da kažem kada ste mladi i ludi, tada je najbolje spakovati kofere i otići. Tada je najlakše, nema mnogo brige, vodite se samo svojim snovima, vjerujete u neku svoju ideju o životu, ali naravno za takvo nešto treba i hrabrosti, koje, hvala Bogu, meni ne manjka. Što se tiče života, ovdje je sve mnogo lakše, kada pomislite na Aziju, prvo što osjećate je strah od nepoznatog, a pritom je daleko, ali vjerujte mi, jednom kad dođete, zaljubićete se u ljubaznost i pristupačnost ljudi, kulturu, jer vrednuju sitnice više od nas i njihov način života.

Šta ti najteže pada u svijetu mode? Poželiš li nekada da ga napustiš?

Najteže mi pada to što se od nas uvijek očekuje da smo besprijekorni, ali mi smo opet samo obični ljudi sa svim manama i vrlinama. Zasad ne planiram da ga napustim, ali ne planiram ni baš dugo da se bavim s tim. Ok je dok sam mlada.

Kaži nam nešto o svojim filmskim ostvarenjima? Da li te prepoznaju na ulici?

Prvo filmsko ostvarenje je bilo najmanje očekivano, tadašnja modna agencija u Džakarti me je poslala zajedno sa svim modelima na kasting, što mi je bilo čudno za modele, i kada su nam dali skriptu na bahasi (njihovom jeziku), tek tad mi ništa nije bilo jasno. Međutim, poslije par dana agencija mi je javila kako su se njima dopale moje facijalne ekspresije, bila sam presrećna i uzbuđena, učila sam dva jezika za film, holandski i bahasu, i uz to su me pripremali za glumu, bilo je dosta neprospavanih noći i suza, ali jednostvano ja kad nešto želim, onda me ništa ne može zaustaviti… Taj film je drama-horor. Ja sam glavna uloga i film je snimljen po istinitom događaju, zove se “Hell End”. Drugi film “From London to Bali” je romantična komedija, sniman je na Baliju i u Londonu sa najpoznatijim indonežanskim glumcima. U tom filmu sam jedna od glavnih uloga i govorim engleski, što mi je bilo mnogo lakše od predhodnog. Nedavno, dok sam boravila na Baliju i u Džakart, nekolicina me je prepoznala zbog filmova, što mi je bio nevjerovatan osjećaj.

U Maleziji živiš sa momkom, možeš li nam reći nešto više o vašoj ljubavi?

Da, živim sa momkom, on je Iranac, mnogo je razlika, ali i dosta sličnosti među nama, tako da dobro funkcionišemo. On je takođe model i fitnes instruktor.

Kako izgleda jedan tvoj dan u Maleziji?

Običan dan izgleda tako što se probudim ranije, odem na džogiranje, poslije toga na posao i poslije posla trening.

Ko je bio tvoja najveća podrška da se otisneš u svijet mode?

Najveća podrška mi je sestra, ona je neko ko najviše vjeruje u mene. Neko ko se najviše brine je mama i sad, neko ko je tu uvijek za mene, je moj momak.

Bez obzira na sav uspjeh, smatraš li da ti nedostaje nešto?

Nedostaje mi domovina, porodica, naši običaji, naš jezik… To je sve.

Smatraš li da vodiš uzbudljiv život?
Trenutno ne, sve mi se svodi na trening i posao, jer sam samo na to fokusirana, ali ranije je bio mnogo uzbudljiviji.

O čemu si maštala da ćeš biti kada porasteš?

Od malena sam maštala da budem model, samo model. Uvijek nešto vezano za modu, eto, to mi se obistinilo, jer ponekad nije važno koliko ste dobri u nečemu, već koliko to silno želite..

Koji su tvoji planovi za dalje, da li ćeš se možda vratiti u Banjaluku?

Vratiću se naravno, ali samo privremeno. Ostali planovi su za sad takmičenje i poslije toga ću vidjeti. Možda studije u Maleziji.

(BLIN MAGAZIN)