- Duboko me je pogodila vest o Smokijevoj smrti... Donese takva strašna vest veliku tugu. Setu. Žal... I pokrene lanac sećanja. Mnogo toga smo Ljubiša i ja zajedno radili i uradili. Počeli smo kao Mikajlo i Malena u filmu "Prekobrojna" izvanrednog reditelja Branka Bauera. Film je naišao na opšte oduševljenje u celoj Jugoslaviji, meni je na čuvenom Pulskom festivalu pripala "Zlatna arena", Smokija su pratile ovacije... Posle beogradske premijere u Domu sindikata nosili su nas na rukama, doslovce. Kao danas sportiste kad sa medaljama dođu iz sveta. A snimali smo, što bi se reklo, radeći iz petnjih žila. Doduše, kao i sve druge poslove i glumačke zadatke kasnije.

Posle tog filma postali smo glumački par koji su razni reditelji, od Triglava do Đevđelije, angažovali u svojim projektima. Veoma važni filmovi i za njegov i za moj glumački habitus i razvoju su filmovi Puriše Đorđevića "Devojka", "Jutro"... Za "Jutro" je dobio i "Zlatnog lava" u Veneciji a ja "Zlatnu ružu". Eto, i otišao je sa ovog sveta u vreme Venecijanskog festivala. A tada mu je i legendarni Marčelo Mastrojani čestitao.

Igrali smo i u spektaklima, partizanskim filmovima "Sutjeska", "Neretva"... Bio je to drugačiji tip filmova u produkcijskom i svakom drugom smislu a njemu je, kao i meni, gluma bila način života. Potpuno predavanje.

Ti se filmovi sada, povodom toga da ga nažalost više nema među nama, vidim, posebno ističu. Za njega su možda i važniji bili filmovi "Štićenik" Brace Sljepčevića, "Dani" Saše Petrovića, "Hamlet u Mrduši Donjoj" Krste Papića....

Uradio je Ljubiša izvanredne uloge u urbanim filmovima.

I naša saradnja u komedijama je bogata i plodna. Radili smo najozbiljnije moguće a ljude smehom do suza dovodili. "Ljubavni život Budimira Trajkovića", "Rad na određeno vreme" Milana Jelića....I da ne nabrajam.

Pokazalo se kasnije da je višestruko talentovan, imao je talenta za režiju, za produkciju. Igrala sam u njegovim rediteljskim filmovima "Nebeska udica" i "Ledina". Znao je odlično da radi sa glumcima.

Bio je osećajan čovek, a na svoj način snažan. A njegova je snaga zapravo izrastala iz ljubavi sa suprugom mu Mirom, koja mu je uvek bila velika podrška. Tako je uspeo da nađe snage da nastavi dalje i kada mu se dogodila velika tragedija, kada je izgubio sina.

Manje je poznato da je voleo i koliko je voleo da sluša dobru muziku, tzv. klasičnu. Bio je čest posetilac koncerata Beogradske filharmonije. Bio je veliki poznavalac klasične muzike. I to je znanje koristio u svom radu.

Napustio nas je, otišao tamo gde svi odlaze. Sem tuge ostavio nam je i svoj čarobni, zarazni osmeh ovekovečen na filmskom platnu, napisala je na kraju Milena Dravić o svome najdražem filmskom partneru.

(DEPO Portal/ak)