Dušan Kovačević (68) debitovao je na pozorišnoj sceni prije 45 godina s predstavom „Maratonci trče počasni krug“, a nakon toga su nastala i druga njegova kultna djela - „Radovan Treći“, „Balkanski špijun“, „Profesionalac“ i „Ko to tamo peva“. 

Veliki pisac i akademik, gostujući kod Ivana Ivanovića, otkrio je neke tajne o tekstu koji je Slobodan Šijan kasnije pretočio u jedan od najboljih jugoslovenskih filmova, prenosi Kurir.rs.

- „Maratonce“ sam napisao na drugoj godina studija. Tekst sam uradio u strašnoj depresiji. Ukinuli su mi stipendiju od koje sam se školovao. Bila je to moja reakcija na te godine. Nisam htio da živim u pogrebnom društvu i da mi o sudbini odlučuju ljudi od sto godina, kao što je bilo tada. Dovodio se u već sumnju i položaj doživotnog predsjednika Tita. Čitao sam ga pred kolegama i krenuli su da mi se smiju. Mislio sam da pišem tragediju, a izgleda da sam se smijehom branio od užasa, objasnio je Kovačević.

Za mladog pisca su tada počele muke, jer je drama izvedena na Sterijinom pozorju, gdje će se naredne nedjelje takmičiti s novom predstavom „Hipnoza jedne ljubavi“.

- Napala su me tri čovjeka iz vrha države, a tadašnji član predsjedništva me je upitao što su me primili na dramaturgiju, kaže Kovačević.

On je za TV Beograd napisao seriju „Maratonci“, koja nikad nije snimljena.

- Dešavale su se neke čudne stvari, koje su bile pod uticajem politike. Negdje 1977. mi je naručena serija po motivima komada. Potpisao sam ugovor za ozbiljne pare. Nikad nisam dobio odgovor šta je s tom serijom, a saznao sam da su izgubili i dva primjerka teksta koja sam predao. Od nje nema traga ni glasa, objasnio je Kovačević.

Slično se ponovilo i kad je radio čuveni film, koji je jedva snimljen.

- Kad sam predao scenario za film „Maratonci“, u tadašnjem Centar filmu su zahtijevali da radnja ne bude stavljena u 1972, već prije rata. Prihvatio sam taj kompromis. A Šijana sam zamolio da se u film pusti ubistvo i sahrana kralja Aleksandra Karađorđevića, što nikad nije emitovano. Bilo je to dio prošlosti, iskren je pisac.

Kovačević je otkrio čuvenu anegdotu sa snimanja, kada je Pavle Vuisić udario Batu Stojkovića pogrešnom stranom daske.

- Udario ga je punom snagom po glavi. Njemu se pojavila čvoruga. Paja je poslije rekao da je na taj udarac čekao više od 20 godina. To su ti lijepi međuljudski odnosi, rekao je Kovačević i dodao da je Bata na snimanju i Bogdana Diklića pogodio lopatom.

PRODAJEM SANDUKE

Mnogi ne znaju da zaista postoji pogrebno preduzeće „Dugo konačište“ i da je vlasnik Dušan Kovačević.

- Snimajući film, pokrenuo sam preduzeće i ono već radi uspješno 44 godine. Smrt je jedini siguran posao i nisam znao da će me ta firma izdržavati.

ĆIRILOV ME SPASIO ZATVORA

Dušan Kovačević za vrijeme Tita umalo zbog predstave „Radovan Treći“ nije bio uhapšen.

- Jovan Ćirilov me je branio i govorio da sam mlad pisac.

(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/ad)

********************************************

Pogledajte bonus video na DEPO TV!