VIDEO/ Florence Hartmann u intervjuu za N1

Pitanje revizije presude nije završeno! Postoje brojne pravne mogućnosti, a jedna od njih je...

Hronika04.04.17, 09:14h

Pitanje revizije presude nije završeno! Postoje brojne pravne mogućnosti, a jedna od njih je...
Harmann je istakla da je revizija bez potrebe izazvala tenzije u regionu

 

Gošća Pressinga na N1 bila je Florence Hartmann, novinarka, književnica i bivša portparolka Haškog tribunala. Komentarisala je odnose u regionu, ali i mogućnost novog pokretanja tužbe BiH protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde.

 

Ona smatra da region treba da funkcioniše, te da krize nisu odbre za onodse u regiji.

 

"Što ne ide naprijed, ima krivice i sa evropske strane, koja nije dovoljno pritisnula i ohrabrila - kada je bilo konkretno. Sada su tu brojna pitanja, a ohrabrenje je teže dati. Krivica je lokalnog karaktera i nekim političarima kriza se više isplati", kazala je Hartmann u Pressingu.

 

Harmann je istakla da je revizija bez potrebe izazvala tenzije u regionu.

 

"Čudila sam se, to je jedna posebna situacija. Glavni princip je pristup pravdi. Postoji mogućnost da se zemlje za različita pitanja obrate Međunarodnom sudu pravde. Ne postoji mnogo država sa kolektivnim predsjedništvom. Presedan je tužba - jer se prvi put koristi za genocid. To nije bilo predviđeno kada je osnovan sud", kazala je Hartmann za N1.

 

Tvrdi da su visoki funkcioneri iz Beograda bili oslobađani, te da se još uvijek vodi proces protiv Stanišića i Simatovića. Istakla je da u aktivnim slučajevima, sud radi po zakonu - a ne po politici.

 

David Schaffer kaže da proces revizije nije završen, i da postoje brojne pravne mogućnosti, a jedna od njih je da u ime BiH neka druga država tuži Srbiju za genocid.

 

"On je pravnik, profesor. Ne znam o čemu proceduralno govori. Bitno je da borba za pravdu nije gotova stvar. To pitanje nije završeno. Ne treba zaboraviti da se mogu pojaviti novi dokazi. Ima nekoliko bitnih presuda koje nisu izrečene, i koje se direktno odnose na taj predmet. Revizija je predmet koji nije obuhvatio samo Srebrenicu, nego izvorni podnesak obuhvata period od 1992. do 1995. godine. Više ljudi je optuženo za genocid na prostoru BiH, ne samo u Srebrenici", kazala je ekskluzivna gošća Pressinga na N1.

 

A da li je Geoffrey Nice kriv što neki dokumenti nisu ugledali svjetlost dana, koji su u međuvremenu objavljivani?

 

"On se borio da Milošević ne bude optužen za genocid u Srebrenici. On nema veze sa drugim dokumentima i elementima. To tvrdim, rekla sam da je on meni prijetio da će me tužiti - a to nikada nije uradio", kazala je.

 

Istakla je da Nice nije htio povlačiti termin genocid za Srebrenicu - te da postoji druga priča oko zatamnjenih dokumenata.

 

"To je zahtjev država, koje imaju pravo na to. Odnosno Srbija. Država se tu mora obratiti sudijama, tu se tužilaštvo ne može obraćati sudijama. Ja sam išla u zatvor što su sudije dozvolile državi nezakonito zatamnjene dokumente. Nedavno su oslobođeni ti dokumenti, a odatle ta priča o Niceu. Ne treba nam to tu", ocijenila je Hartmann.

 

Istakla je da ti naknadno oslobođeni dokumenti nisu bili bitni u novom postupku za reviziju, jer se tu nalaze generalne stvari.

 

Carla Del Ponte je tražila "smoking guns", kako kaže Hartmann, odnosno važne informacije koje su se odnosile na vezu Srbije i Srebrenice u okviru Miloševićevog predmeta. Nice je bio protiv toga.

 

"Možda će biti nove presude, ako imate jak temelj za novu reviziju - ima drugi pristup. Da li od svega što se zna do sada, predmet revizije nikada nije odbijen - nego je tehnički odbijen zbog agenta", istaknula je.

 

Komentarisala je Hartmann i mogućnost tužbe BiH protiv Hrvatske za agresiju, pogotovo u slučaju ako bude potvrđena kazna Prliću i ostalima.

 

"Ne znam šta će BiH tu uraditi. Nisam znala da ima ta namjera. Nadležnost Međunarodnog suda pravde je genocid, i nisam čula da je BiH tužila Hrvatsku za to. Nadležnost suda mora da odgovara tužbi. Ležerno sam gledala tužbu Srbije protiv Hrvatske - tu nije bilo genocida", kazala je.

 

Za kraj, istakla je da se borila protiv miješanja politike u rad Haškog tribunala, tako se sada bori i za miješanje politike u pravne tokove. Smatra da region treba da zna šta se desilo, i da ne ostane znak pitanja iznad određenih stvari.

 

Tvrdi da u regionu - samo BiH može voditi spor za genocid, i to protiv Srbije, ali je istakla da mediji trebaju smiriti javnost - i dati na važnosti ozbiljnim pitanjima koja se mogu ispuniti. Kazala je da je to važno da se zna - i da se krene dalje.

 

 

(N1, DEPO PORTAL, BLIN MAGAZIN/md)

 

 


Depo.ba pratite putem društvenih mreža Twitter i Facebook