Razgovarala: Mirna DUHAČEK

Krajem prošle godine održana je osnivačka Skupština Udruženja Ateisti Srbije. Koji su vam naredni koraci – na koji način mislite profilirati Udruženje?

Planiramo da ispunimo ciljeve udruženja, a to su: promocija ateizma i prava na slobodu javnog zagovaranja sekularizma, edukacija građana i mladih o naučnim činjenicama ateističkog pogleda na svet, organizovanje aktivnosti za podršku osobama u donošenju odluke o promeni ličnog pogleda na svet, zalaganje za primenu Ustava Srbije u domenu njenog sekularnog određenja i jasno definisanje zakonskih mehanizama odvajanja crkava i verskih zajednica od države u javnom životu i institucijama.

Kako je u Srbiji dočekana vijest o osnivanju ateističkog udruženja? Kakve su reakcije?

Reakcije su pretežno pozitivne. U principu, svi ljudi koji nisu podlegli predrasudama vide osnivanje našeg udruženja kao veoma pozitivno, a neki i kao neophodno. Naravno da postoje i negativne reakcije, ali to smo i očekivali.
U Statutu Ateista Srbije, između ostalog, stoji da će Udruženje pratiti primjenu Ustava Srbije u institucijama i javnoj sferi, posebno u oblasti medija, školstva i zdravstva. Možete li navesti neke primjere, a koji bi mogli ilustrirati ugrožavanje sekularnog poretka u Srbiji?
Sekularni poredak u Srbiji je ugrožen, zbog toga se i javila potreba za osnivanjem našeg udruženja. Imamo grb sa krunom i krstom, himnu u kojoj je svaka strofa molitva, veronauku u državnim obrazovnim institucijama, a o predsedniku koji na zvanične državne posete sa sobom vodi sveštenika i da ne govorimo. Sve je to u suprotnosti sa članom 11 našeg Ustava.

Sjedište Ateista Srbije je u Novom Sadu. Znači li to da je iz Novog Sada većina članova? I koji je prosjek godina članstva – koliko ima najmlađi, a koliko najstariji član, te koliko, uopće, članova ima vaše Udruženje?

Osnivačka Skupština je održana u Beogradu, a Udruženje je registrovano sa sedištem u Novom Sadu, jer je predsednik Upravnog odbora iz tog grada. Članova ima iz svih krajeva Srbije i evropskih zemalja. Prosek godina nismo računali, jer nam se broj članova bukvalno iz sata u sat povećava, pa je takvu statistiku za sada gotovo nemoguće napraviti. Koliko nam je poznato, najmlađi član ima 15, a najstariji 86 godina.


Kažete da će Udruženje organizirati aktivnosti za podršku osobama u donošenju odluke o promjeni ličnog pogleda na svijet? O kakvim će aktivnostima biti riječ? Jeste li dosad ikoga uspjeli „preobratiti“?


Mi nemamo nameru da namećemo svoje stavove. Mi nismo Jehovini svedoci, tako da ne planiramo nikakvo aktivno guranje ateizma ljudima koji veruju. Podrška je pretežno namenjena ljudima koji su već ateisti, ali se plaše reakcije okoline i bližnjih. U našem Udruženju imamo članove koji su imali negativnih iskustava zbog toga što su javno priznali da su ateisti.

Kakav je, generalno, odnos prema ateistima u Srbiji?

Odnos većine ljudi prema ateistima je u principu u redu, sve dok ateista ne izgovori nešto što se vernicima ne dopada. Tada nastaju problemi u odnosima, a nije retkost, što se mnogim našim članovima i dešavalo, da zbog izgovorenih reči dobiju i ozbiljne pretnje. Takve pretnje generalno dolaze od neobrazovanih i bezobraznih fanatika koji su pristalice kriminalnih organizacija, kao što su Obraz, 1389 i druge. Sa takvim ljudima imamo zaista grozne sukobe, jer oni ne mogu da shvate, a ni da podnesu da postoje ljudi koji se sa njima ne slažu. Zato i dolaze u našu Facebook grupu i svaki razgovor započinju vređanjem i odvratnim pretnjama.

Primate li u Udruženje i agnostike?   

Naravno da nemamo ništa protiv agnostika, isto kao što nemamo ništa ni protiv vernika. Na našem forumu imamo i jedne i druge, i oni aktivno učestvuju u mnogim raspravama. Međutim, iskreno mislim da se oni sami neće učlaniti u udruženje ateista jer to nisu, mada, ako se prijave, siguran sam da neće biti odbijeni.

Primjećujete li Vi u svojoj zemlji sukob između vjernika i nevjernika?

Sve zavisi od definicije reči vernik. Na jednoj strani spektruma imamo vernike koji samo poštuju tradiciju, tradicije radi, ali, u principu, ne veruju u verske knjige i ne poštuju druga pravila vere kojoj pripadaju. Čini mi se da ogromna većina vernika spada upravo u ovu grupu. Sa takvim ljudima ateisti nemaju nikakve sukobe. Mnogi naši članovi idu kod prijatelja na slave bez ikakvih problema. Ali, u principu, postoji sukob mišljenja o raznim pitanjima između vernika i ateista. Međutim, sukob mišljenja između različitih grupa je prirodan i normalan za demokratsko društvo. Problemi nastaju kada se sukob mišljenja pretvori u fizički sukob. U Srbiji se trenutno to ne dešava kada su u pitanju vernici i ateisti i nadamo se da se neće ni desiti, ali nas ipak zabrinjava kada vidimo incidente sa fizičkim nasiljem koji se dešavaju između samih vernika, hrišćana - pristalica jednog episkopa protiv pristalica drugog episkopa, kao i sukobe između muslimana koji podržavaju jednu ili drugu Islamsku zajednicu. Kada vernici i sveštenici nasrću fizički jedni na druge, šta ateisti mogu da očekuju od njih?

Da li je vjeronauka u školama u Srbiji obavezna?

Veronauka je u Srbiji izborni predmet, kao i Građansko vaspitanje. Naravno, u slučaju veronauke se nikako ne može govoriti o nauci kao disciplini zasnovanoj na dokazima o navodnom postojanju Boga. Pre se radi o pravoslavnom katehizisu, kome su izloženi svi đaci koji se opredele za ovaj izborni predmet, bez obzira na to koje su im veroispovesti roditelji (ili da li su ateisti). Istorija religija bi, naravno, bila nešto sasvim drugo, kada bi se izučavala kao razumevanje razlika koje su različita verovanja u nepostojeća božanstva napravila među ljudima i kakve su (uglavnom negativne) posledice ostavile po razvoj ljudskog društva. Pod tim se podrazumevaju i ratovi i međusobni pokušaji istrebljenja ljudi koji ne veruju u istog boga, što smo, nažalost, nedavno doživeli i na našim prostorima.

Za kraj, možete li nam ukratko reći koji je zvanični stav Udruženja prema religijama?

Generalno, nemamo ništa protiv religija, kao ni protiv vernika, sve dok se njihova verovanja ne nameću svima ostalima. Bez obzira na to šta mi mislili o raznim verovanjima, mi se slažemo da svako ima pravo da veruje i da obavlja svoje religiozne obrede, ukoliko time ne ugrožava bilo koga. Međutim, problem nastaje kada se određene neistinite priče nameću kao činjenice i kada se iz takvih priča izvlače određena pravila koja se kose sa zdravim razumom.

(DEPO/BLIN)

ČITAJTE DEPO!