Beograd se loše provodi po stranim sudovima. Prvo je Međunarodni sud pravde prošle sedmice dao savJetodavno mišljenje o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova, koje je pretežno tumačeno kao značajna pobJeda Prištine.

Sada je sudija Timothy Workman ne tek odbacio, već potpuno upropastio pokušaj Srbije da joj se izruči bivši bosanski lider Ejup Ganić, kako bi mu se sudilo za ratne zločine zbog zloglasnog napada u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992.

Napad probosanskih snaga na konvoj Jugoslovenske armije, koji se izvlačio iz Sarajeva pod zaštitom UN, 3. maja 1992, bio je bezočan zločin.

Ali jesu li svi bezočni zločini jednaki? Beogradski zahtjev Londonu izgledao je kao uvrnuti pokušaj da se sve pokrije političkom ljigavštinom, kako bi se iskonstruisao lažni silogizam u korist Srbije: svi ljigavi ljudi su krivi; svi koji su učestvovali u jugoslovenskim ratovima su podjednako ljigavi; prema tome, svi su podjednako krivi - a time, uzgred, i podjednako nevini.

A to se, blago rečeno, ne poklapa sa činjenicama. Kao najveća republika u bivšoj Jugoslaviji, Srbija je mogla da definiše budućnost regiona insistirajući na demokratskim reformama. Umesto toga, Milošević je snagu Srbije iskoristio da silom redefiniše etničke odnose na terenu.

I šta sada? Ništa naročito. Bljutave toplo/hladno veze Beograda i Sarajeva i dalje će se vući, sa liderima Republike Srpske u Banjaluci koji osmatraju Kosovo i manevrišu protiv političkih integracija sa Sarajevom. Lokalni sudski procesi zbog ratnih zločina će se nastaviti, ne bez uspjeha. Poslovne, kulturne i druge veze umnožavaće se širom regiona. Ali, ništa u ovom regionu nije zaista rješeno.

Engleski zakoni se oslanjaju na maksime rimskog prava. Jedna od njih je - ex turpi causa non oritur actio, "nema djela iz nečasnih motiva". Ili, na prostom engleskom, "obrišite obuću prije ulaska u sudnicu".

Predsednik Tadić bi u Beogradu trebalo da očisti obuću Srbije, i okonča diskreditovanu politiku Beograda "relativizacije" početaka sukoba devedesetih godina. To znači hapšenje generala Mladića i suočavanje sa najvećim ratnim zločinom savremene Evrope - masakrom u Srebrenici.Independent/E-novine/DEPO/a.k.