DEPO ISTRAŽIVANJE/ EVROPSKE INTEGRACIJE I BUDUĆNOST BIH

Porezi dole, zarade gore: Kako da svaki bh. radnik ima minimalnu platu od 1.000 KM?!

Front22.09.14, 15:16h

Porezi dole, zarade gore: Kako da svaki bh. radnik ima minimalnu platu od 1.000 KM?!
DEPO Portal u saradnji sa Evropskom unijom nastavlja istraživanje na temu evropskih integracija i budućnosti BiH, koje otvaramo tekstom o jednom od gorućih pitanja ekonomske reforme u državi - promjenom poreske politike kojom bi se stimulisali vrijednost rada i zapošljavanje. Da li je tako nešto u BiH uopšte moguće?


Bosna i Hercegovina nalazi se među zemljama sa najvećom stopom doprinosa koji se izdvajaju iz bruto plata zaposlenika u Evropi. Ilustracije radi, ukoliko bh. poslodavac želi svom radniku isplatiti platu od 1000 KM, na taj iznos državi mora platiti blizu 600 KM poreza i socijalnih doprinosa.

 

I u ekonomski mnogo sređenijoj zemlji taj bi iznos bio teško održiv, a kamoli u državi čija je privreda gotovo uništena.

 

eu-doprinosi


Prema analizi Evropske unije sve to dovodi do jačanja sive ekonomije ili do isplaćivanja minimalnih plata, kao i do toga da mnogi poslodavci izbjegavaju plaćanje poreza i doprinosa, te se tako njihovi uposlenici, iako zaposleni, registruju kao nezaposleni građani koji primaju minimalne socijalne naknade.    


Stoga je od strane MMF-a predloženo smanjenje stope socijalnih doprinosa kroz smanjenje tekućih vladinih izdataka, kao i proširenje poreske baze, odnosno ubiranje poreza iz drugih izvora.
      

PRIMJER IZ SUSJEDSTVA: Od. 1. januara 2015. godine Hrvatska uvodi porez na kamate od štednje, dok se istovremeno pokreće proces za smanjenje oporezivog dijela plata, čime će se postepeno smanjivati doprinosi na lični dohodak zaposlenih građana. Cilj novih ekonomskih mjera u Hrvatskoj jeste da se poboljša zapošljavanje radno sposobnog stanovništva i obezbijedi veća zarada zaposlenom građanstvu, a da se istovremeno u državnom budžetu obezbijede novi prilivi.


Prema prvim procjenama, Vlada Republike Hrvatske očekuje da će novim porezom "ubirati" oko 400 miliona kuna godišnje, ili preko 110 miliona KM. Shodno tome, nameće se pitanje da li bi slične izmjene poreske politike mogle i trebale da se dogode i u BiH?


Bivša ministrica finansija Republike Srpske i ekonomska analitičarka Svetlana Cenić ne smatra da bi uvođenje poreza na štednju bio dobar potez u BiH, ali se zalaže za obavezno smanjenje oporezivanja rada te pojašnjava:

SVETLANA CENIĆ
SVETLANA CENIĆ: Ne slažem se baš sa porezom na štednju, jer onaj ko je iz ove zemlje i od ove zemlje uzeo ogroman novac, drži ga kojekuda, a mi porezom, onda, opet zahvatamo one koji još uvek ili vjeruju državi ili nemaju šanse da  novac izmjeste vani.


- Ne slažem se baš sa porezom na štednju, jer onaj ko je iz ove zemlje i od ove zemlje uzeo ogroman novac, drži ga kojekuda, a mi porezom, onda, opet zahvatamo one koji još uvek ili vjeruju državi ili nemaju šanse da  novac izmjeste vani. Iz sve snage se zalažem na smanjenje oporezivanja rada, jer smo zemlja sa najvećim opterećenjem na rad. Džaba je pričati da nam je porez na dobit relativno niži ako je sve ostalo krajnje destimulativno po nivo zapošljavanje. Takođe, parafiskalni nameti su veliki problem u BiH jer ih svaki nivo vlasti uvodi kako im padne na pamet, pri tome još služe za naduvavanje prihodovne strane kad se planiraju budžeti.


TO NIJE RJEŠENJE ZA BIH: Sa njom se slaže i Aleksa Milojević, profesor ekonomije i direktor Ekonomskog instituta u Bijeljini, koji navodi da su „i porez na štednju i smanjenje oporezivog dijela plata nastojanja da se bogatiji članovi društva izlože povećanoj poreskoj obavezi, što je opravdano sa socijalnog stanovišta“. Međutim...

 

- To vodi smanjenju socijalnih razlika posebno ako bi oporezivanje bilo progresivno. To je poreski racionalno jer je lakše (jeftinije) od manjeg broja bogatih prikupiti veći poreski iznos. No, kada je u pitanju porez na štednju, otvara se pitanje ekonomske opravdanosti. Posljedica ovog poreza je manja štednja, odnosno porast lične, a smanjenje investicione potrošnje. S obzirom na izuzetnu oskudnost investicija u Hrvatskoj, nisam siguran da je taj finansijski instrument dobar.


Milojević smatra da se to odnosi i na Bosnu i Hercegovinu te da bi „povećano poresko opterećenje viših iznosa plata, s obzirom da to pada na teret poslodavca, moglo da se negativno odrazi na ekonomiju Bosne i Hercegovine“.

 

- Da bi smanjio svoj trošak poslodavac će smanjivati plate stručnim, posebno visokostručnim kadrovima. Stučnost će biti ugrožena, što je loše za ekonomiju. Umjesto ovih poreza čini mi se da bi za privredu Bosne i Hercegovine bilo bolje da se uvede progresivan porez na dohotke građana, predlaže naš sagovornik.

 

aleksa-milojevic
ALEKSA MILOJEVIĆ: Umjesto poreza na štednju čini mi se da bi za privredu Bosne i Hercegovine bilo bolje da se uvede progresivan porez na dohotke građana.

ŠTA KAŽE DRŽAVA: Najkraći odgovor na ovo pitanje glasi: Ništa! Poreska uprava FBiH nema nadležnosti da utiče na izmjene poreske  politike, ali nema ga ni državno ministarstvo finasija. Iz Ministarstvo finansija i trezora BiH pojašnjavaju:

 
- Komentar na ovo pitanje mogu dati u entiteskim vladama i parlamentima koji su nadležni za ovu vrstu poreza.


Na naše pitanje da li bi smanjenje stope doprinosa na plate dovelo do smanjenja sive ekonomije i poboljšalo zapošljavanje u BiH, isti odgovor:


- S obzirom da Ministarstvo finansija i trezora BiH nema nadležnost u vezi sa doprinosima na plate ne možemo dati komentar u vezi s tim. Podsjećamo da se doprinosi na plate zaposlenih u institucijama BiH obračunavaju prema mjestu prebavilašta zaposlenog, osnosno u skladu sa entiteskim propisima.


Upućeni na nadležna entitetska ministarstva, obraćamo se Federalnom ministarstvu finansija sa istim pitanjima, no iako su nam odgovori obećani, do objave ovog teksta nismo ih dobili.  
 

KAKO SMANJITI SIVU EKONOMIJU: Za razliku od ministarstava, naši sagovornici nude odgovore... Profesor Milojević smatra da smanjenje stope doprinosa u BiH ipak ne bi smanjilo sivu ekonomiju, jer...


- Teško je vjerovati da bi se poslodavci zbog malih ušteda na doprinosima odrekli mogućnosti sive ekonomije kada mogu da uopšte ne prijavljuju radnike i tako ne plaćaju bilo kakve doprinose i poreze, da im isplaćuju minimalne plate, dijelom u gotovini i slično. Kada ne bude ovih mogućnosti, onda će poslodavci reagovati i na promjene u doprinosima, kategoričan je naš sagovornik.


On smatra da je ta vrsta uticaja vezana za uređene privrede u kojima preduzeća posluju po strogim pravilima koja se ne mogu kršiti, što u BiH nije slučaj:


- Kod nas je drugačije. Preduzetnici su kod nas u prilici da ostvaruju znatno veće uštede nekažnjeno kršeći zakon... Neprijavljivanje radnika donosi uštedu neplaćanja poreza i doprinosa u cjelini. Tu su i djelimično isplate plata u gotovini, isplate minimalnih plata, skoro ujednačene zarade nezavisno od stručne spreme i slično. S obzirom da neće doći do promjene ovog stanja smanjenje doprinosa će povećati bogatstvo poslodavaca, ali to neće doprinijeti značajnijem porastu zaposlenosti kod nas.

 

Razlog za to Milojević vidi u „neprirodnosti ekonomskog stanja koje je kod nas prisutno“.


- Naš problem je u pogrešnosti privrednog sistema, u njegovoj nesposobnosti da zaposli raspoložive faktore proizvodnje... Jednostavno rečeno, privredni sistem je takav da ne uspijeva da angažuje raspoložive faktore proizvodnje ni na najnižem nivou zaposlenosti. I kako vrijeme odmiče, njegova nemoć je u porastu. U porastu je nezaposlenost ne samo radne snage nego i ostalih faktora proizvodnje, pojašnjava i dodaje da je „očito da je takav, pogrešni privredni sistem osnovni uzrok naše ovolike nezaposlenosti, ali i našeg ukupnog ekonomskog propadanja“.

 

Nezaposlenost, nova


I Svetlana Cenić smatra da manji doprinosi ne bi u BiH polučili znatno veće zapošljavanje radnika, što objašnjava sljedećim argumentima:

    
- U prvi mah samo bi se prihodi smanjili, u drugom koraku i vrlo brzo povećali jer bi se povećala osnova, odnosno broj preduzetnika i broj uposlenih. To je obratan proces od onoga kad se nameti povećaju, pa prvih mjeseci kažu da ima više prihoda, ali zato je pad kasnije stromoglavački.  U prilog smanjenju, recimo, stoji i činjenica da će poslodavac radije plaćati prekovremeni rad nego usposliti nekog. Recimo, gruba procjena je da bi pet odsto smanjenja doprinosa značilo već u prvom koraku deset posto više reinvestiranja, što znači novog zapošljavanja. Ne treba ispustiti iz vida da reformu penzionog sistema treba konačno sprovesti kako treba, a takođe i sistem plaćanja u zdravstvu.  


NOVI KONCEPT ZAPOŠLJAVANJA U BIH: Stoga se naša sagovornica zalaže za potpuno novi sistem zapošljavanja u Bosni i Hercegovini:

 
- Godinama se zalažem i nudim kao rešenje novi koncept zapošljavanja i dograđivanje postojećeg zakonodavstva, koji bi, grantujem, donio daleko više i fondovima, i rasteretio biroe, samim tim i socijalna davanja, a  to je koncept portfolio zapošljavanja.


Stav Evropske unije je jasan: BiH mora da podstakne zapošljavanje i poboljša konkurentnost kroz smanjenje troškova rada na značajno manji procenat i to sa nivoa blizu 40 odsto bliže prosjeku za nove članice EU od 35 odsto troškova rada.


No, po svemu sudeći, izmjena poreske politike u BiH i eventualno uvođenje novog koncepta zapošljavanja kojim bi se stalo u kraj ekspanziji sive ekonomije, ukoliko ta pitanja uopšte dođu na red jednog dana, dugotrajan je proces do koga će još mnogo vode proteći.


Jer, dok se usaglase entiteti pa prođe procedura, pa ove teme dođu pred poslanike u državnom parlamentu, pa dok se oni usaglase i opet prođe procedura... Ko živ, ko mrtav!  

 

(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN)

 

Tekstove iz prethodnog ciklusa na temu 'Evropske integracije i budućnost BiH' možete pročitati OVDJE.
   

 



Komentari - Ukupno 0

NAPOMENA - Portal Depo.ba zadržava pravo da obriše neprimjereni dio ili cijeli komentar bez najave i objašnjenja. Mišljenja iznešena u komentarima nisu stavovi redakcije web portala Depo.ba!