U Crnoj Gori, od mora do Durmitora, skrivenih prodavačica ljubavi ima na saobraćajnicama, u disko klubovima, kafićima, hotelima, pišu Novosti.

Upućeni tvrde da je u Podgorici lako naći javnu kuću, samo ako znate gdje da tražite. Na jahtama po primorju ljepotice prodaju tijelo, a kroz „Sigurnu kuću“ prošlo je više od 70 žena koje se bave najstarijim zanatom.

''Kod makroa je trend da traže djevojčice ili dječake od 13, 14 ili 15 godina '', navodi Ljiljana Raičević iz „Sigurne ženske kuće“, koja se zalaže za strožije kazne za makroe, podvodače, ali i one koji koriste „ljubavne usluge“.

Ljiljana Raičević ističe i da bi legalizacija prostitucije bila „poklon“ za svodnike i seks industriju.

''Potpomogla bi trgovinu ženama u svrhu seksualne eksploatacije. Oni koji vode bordele obogatili bi se na račun prostitucije, a te žene ne bi imale sigurnu platu, niti bi imale uvid koliko gazda zarađuje na njima'', kategorična je Raičević.

Prije 12 godina odlukom suda u Luksemburgu članicama Evropske unije dozvoljeno je da prostituciju zakonom definišu kao profesiju.

U „Sigurnoj ženskoj kući“ istraživali su kako se to odrazilo u Njemačkoj.

''Nijemci su došli u apsurdnu situaciju, nakon što je legalizovana prostitucija. U bordelima je ponestalo prostitutki, pa su ih tražili preko Zavoda za zapošljavanje. I onda su žene do 55 godina koje odbiju taj posao izgubile prava i naknade koje im je obezbjeđivala služba zapošljavanja'',  ističe sagovornica.

Ljiljana Raičević smatra da bi se legalizacijom, ipak, poboljšala zdravstvena zaštita prostitutki.

''Kada obole, više nikom nisu potrebne. Makroi im okrenu leđa, pa ne čudi da većina tih žena kasnije ima problem sa drogom, alkoholom. S druge strane, mi ne možemo znati kakvo je stanje devojke s obzirom na činjenicu sa koliko je muškaraca opštila'',  ističu u SŽK.

Jedan od glavnih argumenata onih koji se zalažu za legalizaciju ovog zanata je zarada od poreza. U Švedskoj se u budžet se slije više para od javnih kuća nego od fabrike automobila.
Predrag Drecun, ekonomski analitičar, smatra da se crnogorski budžet legalizacijom prostitucije ne bi naročito okoristio.

''Bilo koji biznis, pa i ovaj, bolje je da je uređen zakonom, nego da se razvija na crnom tržištu. Ovde je riječ o usluzi koja ima tretman najstarijeg zanata na svijetu i teško se može iskoreniti bilo čime. U krajnjem, da li će biti legalizovana ili ne odlučiće nadležni, ali smatram da ekonomski efekti od toga, makar u početnom stadijumu, ne bi bili vidljivi'',  prokomentarisao je Drecun.

Sličan je stav i ekonomista u regionu. I u Srbiji, Bosni i Hercegovini, takođe se vodi debata o legalizaciji najstarijeg zanata, a crnogorski zaštitnik ljudskih prava i sloboda Šućko Baković poručuje da o tome treba promisliti.

''Ne treba postupiti ishitreno. Potrebno je ozbiljno naučno istraživanje i tek na osnovu rezultata opredijeliti se za riješenje. Osnovno je voditi računa o ljudskim pravima, kako i na koji način da se zaštite osobe koje su se opredijelile da na taj način zarađuju za život'', kaže Baković.

(DEPO PORTAL, BLIN MAGAZIN/dg)