Pored najvećeg rasta broja zaposlenih, u BiH je u pomenutom periodu ostvaren i najveći rast plata u navedenim sektorima.

Pokazali su to rezultati analize koju je uradio sajt specijalizovan za ekonomiju “Makroekonomija.org”. Analiza je obuhvatila period od septembra 2008. do kraja 2011. godine.

Prema analizi, od septembra 2008. do kraja 2011. godine broj zaposlenih u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju u BiH povećan je za 7,7 odsto.

- U Srbiji su ova tri sektora zajedno imala rast broja zaposlenih za 3,1 odsto, u Hrvatskoj je rast iznosio 3,7 odsto, a u Sloveniji pet odsto - navodi se u analizi sajta.

Od zemalja u regionu u kriznom periodu jedino je u Crnoj Gori smanjen broj činovnika, medicinara i prosvjetara za 2,5 odsto.

Fond zarada u ove tri oblasti najviše je porastao u BiH i to za 11,4 odsto, u Sloveniji je porast iznosio 9,2 odsto, a u Crnoj Gori za 7,6 procenata. Plate u ovim sektorima u Srbiji povećane su za 3,8 odsto, dok je najmanji rast zabilježen u Hrvatskoj, gdje je iznosio 3,2 odsto.

Ekonomski ekspert Vanjskotrgovinske komore BiH Duljko Hasić kaže za Glas Srpske da je nedopustivo da se ogroman novac izdvaja za administraciju, dok skoro polovina stanovništva živi na granici siromaštva.

On je istakao da trenutno 3,2 milijarde maraka ili 12,8 odsto BDP-a otpada na finansiranje glomazne i neefikasne javne uprave.

- Ukoliko bi se plate zaposlenih u javnom sektoru svele na nivo od deset odsto u odnosu na BDP, ostvarili bismo uštede na godišnjem nivou koje bi u potpunosti riješile probleme deficita budžeta i otplate spoljnog druga, a otvorile bi se i ogromne mogućnosti za zapošljavanje - naglasio je Hasić.

Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže da je ogroman problem to što se domaća privreda suočava sa smanjenjem realnog broja zaposlenih, dok administracija neprestano raste.

- Problem je, takođe, činjenica da trend pada plata zaposlenih u administraciji nije zabilježen, osim u rijetkim slučajevima zbog određenih socijalnih tenzija. Problem sa kojim se suočavaju sve zemlje u EU je prekomjerna potrošnja administracije i nizak nivo njene efikasnosti, ali je on u BiH najizraženiji - naglasio je Pavlović.

Analiza je pokazala da je stopa zaposlenosti van državne uprave, obrazovanja i zdravstva najviše smanjena u Hrvatskoj - za 13,9 odsto, zatim u Sloveniji za 12,8 odsto, Srbiji za 9,6, BiH za 5,8, a najmanje u Crnoj Gori - 3,4 odsto. U tim sektorima najveći rast fonda zarada imala je Crna Gora - za 9,9 odsto, BiH za jedan odsto, a Srbija za 0,5 odsto. Ukupni fond plata izvan državne uprave, obrazovanja i zdravstva smanjen je u Sloveniji za 2,6 odsto, a u Hrvatskoj za 13,2 procenta.

Fond isplaćenih zarada koji obuhvata sve sektore povećan je u svim zemljama regiona izuzev Hrvatske, koja je zabilježila pad od 9,1 odsto. Plate su u Crnoj Gori porasle za 9,3 odsto, u BiH za 4,1 odsto, Srbiji za 1,5, a u Sloveniji za 0,3 odsto.

Analitičari sajta “Makroekonomija.org”, poređenjem broja zaposlenih u pravnim licima, utvrdili su da su najteže pogođene krizom bile Slovenija i Hrvatska, a najmanje Crna Gora i Makedonija.

(Indikator.ba, DEPO PORTAL; BL!N MAGAZIN/md)